Sastanak je zakazan za 2. septembar, a na dnevnom redu će se naći, između ostalog, prijedlog za produženje Revidirane strategije za rad na predmetima ratnih zločina, izvještaj o radu na ovim predmetima za 2024. godinu, kao i inicijativa za nastavak podrške Evropske unije pravosuđu BiH kroz IPA 2025. projektnu fazu “Unapređenje rada na predmetima ratnih zločina u BiH”, potvrdila su dva člana Nadzornog organa Detektoru.
Revidirana strategija, usvojena u septembru 2020. godine nakon dvije godine kašnjenja, podrazumijevala je da se predmeti ratnih zločina završe do kraja 2023. godine, a onda je taj rok produžen do kraja 2025. godine.
Aljonka Dželetović, predsjednica Organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila u Nevesinju, kaže za Detektor da do sada nije bila praksa da se udruženja kontaktiraju u vezi s produženjem roka Revidirane strategije.
“Predmeti ratnih zločina su jednostavno vrlo često negdje sklonjeni i ostavljeni u stranu. Da su imali želje i volje da završe, davno bi ih završili. Mnogi imaju dokaze, videozapise, izjave svjedoka, jasne slike šta se desilo i način na koji je zločin izvršen, ali optužnica je jako malo iz Tužilaštva“, kaže ona.
Dželetović kaže da se vrlo malo optužnica podiže za ove zločine, što izaziva razočarenje i ogorčenje kod porodica. Ona smatra da se predmeti ratnih zločina neće okončati do kraja ove godine.
Predsjednik Udruge hrvatskih stradalnika “Grabovica ‘93.” Josip Drežnjak također nema nade da će se predmeti za ratne zločine okončati do kraja ove godine.
“I ovo što ima na Tužilaštvu, nema interesa“, kaže on i dodaje da, uprkos novim dokazima za zločine u Grabovici, nema volje za procesuiranjem.
“Bilo je šta je bilo, mrtve ne možemo vratiti, ali možemo poboljšati da se pronađu nestali“, kaže on.
Iz Tužilaštva Bosne i Hercegovine, čiji jedan tužilac je pridruženi član Nadzornog organa bez prava glasa, kažu da im nisu poznate informacije koje se “odnose na navode o produžavanju rokova, niti je od Tužilaštva BiH traženo izjašnjenje ili stav o navedenome“.
“Posebni odjel za ratne zločine Tužiteljstva BiH nastoji maksimalno iskoristiti postojeće kapacitete koji su trenutno dostupni, za ostvarenje što boljih rezultata“, navode iz ove institucije.
Murat Tahirović, predsjednik Udruženja žrtava i svjedoka genocida, kaže da udruženja nisu konsultirana ni kada je rađena strategija, čak da je bila “skrivana od udruženja“. On smatra da su udruženja žrtava trebala biti konsultirana, kako prije, tako i sada.
Također dodaje i da ne vidi svrhu rokova za procesuiranje ovih predmeta.
“Meni je apsurdno da uopšte postoje rokovi oko Strategije za procesuiranje ratnih zločina, kada je zakonom definisano i međunarodnim pravom da ratni zločin ne zastarijeva“, govori Tahirović.
Proteklih godina broj podignutih optužnica za ratne zločine Tužilaštva BiH je znatno manji u odnosu na ranije godine.
Prema informacijama koje je objavilo Tužilaštvo BiH, trenutno imaju 86 predmeta ratnih zločina u fazi istrage po prijavama, od čega protiv 245 nedostupnih osoba.
Prva Strategija za rad na predmetima ratnih zločina je usvojena u decembru 2008. godine. Najsloženiji predmeti, prema njoj, trebali su, na državnom nivou, biti završeni u roku od sedam godina – do čega nije došlo – a preostali u roku od 15 godina. Državno tužilaštvo nije ispoštovalo svoju obavezu da se bavi isključivo najsloženijim predmetima.
Nakon što rok o najsloženijim predmetima nije ispoštovan, sačinjena je Revidirana strategija, kojom je predviđeno da svi predmeti ratnih zločina budu završeni u roku od pet godina, odnosno do 2023., a zatim produženo do kraja 2025. godine.
