Za procesuiranje najtežih zločina treba još vremena

Iz Tužilaštva BiH su poručili kako neće moći ispoštovati rok za procesuiranje najsloženijih predmeta do kraja ove 2015. godine, istaknuvši da će zatražiti produženje roka.

“Očito da se ovo neće moći ispuniti i mi smo na tu temu već razgovarali, da će se tražiti produženje roka za rješavanje tih predmeta za najmanje tri godine”, rekla je prošlog mjeseca Gordana Tadić, šefica Odjela za ratne zločine Tužilaštva BiH.

Tadić je navela kako je u ovoj instituciji ostalo joj 616 predmeta.

Strategijom koju je Vijeće ministara BiH usvojilo u decembru 2008. predviđeno je da složeni predmeti ratnih zločina budu procesuirani na državnom nivou u roku od sedam godina, dok ostali trebaju biti okončani za 15 godina u tužilaštvima entiteta i Brčko Distrikta.

Proteklih godina predstavnici pravosudnih institucija i međunarodne organizacije koje nadziru provođenje Strategije upozoravali su na sporo procesuiranje.

Milorad Novković, predsjedavajući Nadzornog odbora za implementaciju Strategije, 2011. je govorio o okolnostima zbog kojih se procesuiranje ne odvija planiranom dinamikom.

“Najveći dio okolnosti su objektivne, ali ima jedan dio okolnosti gdje je potreban veći angažman Tužilaštva BiH i entitetskih tužilaštava. Nadzorno tijelo zaključilo je da je potrebno da se Tužilaštvo BiH uključi s većim brojem tužilaca i da uglavnom Tužilaštvo BiH predstavlja usko grlo za procesuiranje ratnih zločina”, izjavio je tada Novković.

Dvije godine kasnije, u intervjuu za BIRN – Justice Report, Novković je kazao da nisu postignuti svi efekti predviđeni Strategijom te da je “veliko pitanje da li će moći biti ispoštovani predviđeni rokovi”.

Upošljavanje novih tužilaca

Tokom 2012. ubrzan je prenos predmeta s državnog nivoa na kantonalna i okružna tužilaštva. Ali za njihovo brže procesuiranje trebala su dodatna sredstva. Obezbjeđivanjem finansijskih sredstava i upošljavanjem novih tužilaca i saradnika u ova tužilaštva, ali i Tužilaštvo BiH, rad na predmetima ratnih zločina je ubrzan.

Državno tužilaštvo je tako 2014. godine podiglo 57 optužnica protiv 119 osoba. U ranijem periodu podizano je znatno manje optužnica, u prosjeku 21 godišnje, ali su radili i s manje tužilaca.

“U prošloj godini smo uložili značajan napor da dođemo do ovih rezultata, a to se prvenstveno postiglo povećanjem kapaciteta Tužilaštva BiH. U decembru 2013. godine počelo je raditi 13 novih tužilaca, a 15. marta 2014. počelo je raditi još pet novih tužilaca”, rekla je Gordana Tadić.

Na predmetima ratnih zločina u ovoj instituciji sada radi 35 tužilaca. Ipak, Tadić je kazala kako i sa ovim kapacitetima Tužilaštvo ima određenih poteškoća.

“Tri tužioca dijele jednog daktilografa, svaki tužilac nema stručnog saradnika. Nedostatak je i istražitelja”, pojasnila je Tadić.

Sud BiH, koji sudi u ovim predmetima, kako su rekli u Visokom sudskom i tužilačkom vijeću (VSTV), nema problema s nedostatkom uposlenih, ali ima s manjkom sudnica.

“Problemi s brojem sudnica i s trenutnim brojem predmeta već postoje, i to je problem koji će se u narednom periodu morati riješiti”, kazao je prošle godine Milan Tegeltija, predsjednik VSTV-a.

S problemom nedostatka uposlenih susreću se i kantonalna i okružna tužilaštva, ali je rečeno kako je upošljavanje novih tužilaca po IPA programu (Instrumenti pretpristupne pomoći Evropske unije) pomoglo da se ostvare bolji rezultati.

“Smatramo da su ova sredstva značajno doprinijela da se ubrza rad na predmetima ratnih zločina i već imamo značajan porast rješavanja predmeta”, kazao je tužilac Munib Halilović na 11. konferenciji glavnih tužilaca predstavljajući rad tužilaštava iz Federacije BiH.

Rad koji se ne vrednuje

Halilović je rekao kako se može očekivati da tužilaštva koja imaju malo predmeta procesuiranje zločina završe u ovoj i narednoj godini. Branko Mitrović, tužilac iz Republike Srpske, dodao je kako je tužilaštvima u ovom entitetu ostalo da riješe još 175 predmeta.

Halilović i Mitrović su istakli da jedan od problema s kojima se susreću tužioci kantonalnih tužilaštava jeste način na koji se predmeti iz Tužilaštva BiH dostavljaju njima na daljnji rad.

Strategijom je predviđeno da se svi predmeti ratnih zločina dostavljaju Sudu BiH, koji određuje da li će se procesuirati na državnom ili nižem nivou. Međutim, tužilaštva se protive što im se predmeti Tužilaštva BiH šalju nakon podizanja optužnice.

“Mi nemamo apsolutno ništa protiv ustupanja predmeta, ali bih vas molio, ako možete, da ih šaljete u fazi istrage. Tužioci koji su dobili te optužnice, na velikim su mukama. Lakše je podići vlastitu optužnicu nego zastupati tuđu. Problem je sa svjedocima, jer se moraju ponovo upoznati s novim tužiocem, pa promjena pravne kvalifikacije…”, kazao je Mitrović.

On je rekao da su to najjednostavniji predmeti, te da nema potrebe da ih procesuira Državno tužilaštvo.

“Mi ne radimo krizne štabove, organizovani zločinački poduhvat, genocid, komandnu odgovornost… Sve smo to prepustili Tužilaštvu BiH. Ali nemojte vi da rješavate pojedinačne slučajeve a opterećeni ste ogromnim brojem predmeta”, kazao je Mitrović.

Tužilac Halilović je naveo i kako se tužiocima rad na ovim predmetima ne vrednuje, te da bi to trebalo promijeniti.

“Ova situacija zaista dovodi u nepovoljan položaj kantonalne tužioce. Oni po godinu dana provedu u sudnici. Ništa od tog rada im se ne vrednuje”, rekao je on.

Državno tužilaštvo je kritikovano i zbog sporog procesiranja predmeta koji su ovoj instituciji prebačeni iz Haškog tribunala.

Gordana Tadić je kazala da su ovi predmeti “privedeni kraju”.

“Mi smo ove predmete takoreći doveli do kraja, ostalo je još osam predmeta protiv 28 lica. Ti predmeti su zaista privedeni kraju i mi očekujemo do kraja godine da bi ovi predmeti skoro svi trebali biti zaduženi. Ovim predmetima smo u ovoj i prošloj godini dali prioritet”, pojasnila je Tadić.