Mostarski advokat Nenad Gvozdić smatra da je prijedlog zakona “nerazuman” jer nije tačno odredio koji je to vremenski razuman rok i kako njegovo usvajanje ne bi ništa znatno promijenilo.

On navodi da u Evropskoj konvenciji postoji termin “razumni rokovi” i on bi bio prihvatljiv da je kroz praksu stvoren “standard razumnih rokova”. To govori, kako kaže, i iz ličnog primjera jer već dvije godine čeka početak suđenja na jednom nižem sudu zbog napada koji je doživio.

“Ja kao oštećeni se jako loše osjećam kao čovjek, profesionalac, građanin, jer sud nije u stanju zakazati glavni pretres dvije godine. Da je sud poštivao Evropsku konvenciju, izveo bi te osobe pred sud… Za mene je to izvan razumnog roka”, rekao je Gvozdić, dodavši da sudovi u BiH Evropsku konvenciju “koriste prilagodničarski, a ne suštinski”.

Suđenje pred Sudom BiH za zločine počinjene u logoru ”Silos”, u predmetu gdje je optuženo osam osoba, počelo je u aprilu 2012., a nakon šest godina, u julu 2018., donesena je prvostepena presuda. U junu naredne godine iznesene su žalbe na presudu i još uvijek traje žalbeni postupak.

Sudski postupak za zločine počinjene u selu Trusina kod Konjica, u kojem je prvobitno bilo osuđeno šest osoba, trajao je od septembra 2010. do 2016. godine, kada je bila drugostepena presuda. Zulfikar Ališpago je, zbog bolesti, izdvojen iz tog predmeta i njegovo suđenje još uvijek traje.

Pet godina već traje i suđenje petorici optuženih za genocid u Srebrenici pred Sudom BiH, kao i suđenje za zločine počinjene prijedorskom selu Zecovi.

Dževad Mahmutović, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Tuzli, pojasnio je da je Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava propisala razumne rokove, a cjelokupna konvencija se dalje razrađuje kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. Sud je, kako navodi Mahmutović, razradio nekoliko kriterija na osnovu kojih procjenjuje da li je neki postupak duži nego što bi trebao biti.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava navodi da, “prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom”.

“Što se tiče kriterija koje je Evropski sud zauzeo, ali i naš Ustavni sud je uglavnom prepisivao istu stvar – prvi je složenost predmeta, nije isto suđenje ako imamo jednog ili 50 svjedoka, težina dokaza koji se trebaju izvesti, složenost se računa i ako ima elemenata međunarodnosti u tom krivičnom predmetu, ako nam treba međunarodna pomoć, složenost vještačenja”, obrazložio je Mahmutović.

Žalbe Ustavnom sudu – hiljade odluka i milionske odštete

Evropski sud za ljudska prava. Foto: EPA-EFE/PATRICK SEEGER

Advokat Ifet Feraget je mišljenja da će se zbog pandemije koronavirusa dodatno povećati broj apelacija prema Ustavnom sudu i da nacrt ovog zakona neće to riješiti.

Balkanska istraživačka mreža Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) je ranije pisala o tome da predmeti s velikim brojem optuženih još uvijek se neće moći voditi pred Državnim sudom zbog manjka kapaciteta, što će dodatno usporiti procesuiranje ratnih zločina i postizanje pravde koju žrtve čekaju godinama.

Nakon prvog vala koronavirusa, Visoko sudsko i tužilačko vijeće je donijelo odluku da se ročišta mogu organizovati i zakazivati samo na način i u prostorijima u kojima je moguće obezbijediti adekvatnu fizičku distancu svih optuženih i ostalih učesnika u postupku. Trenutno se pred Sudom Bosne i Hercegovine vodi više od 15 predmeta koji imaju veći broj optuženih.

“Neće moći nikako, jer ima puno više predmeta sa deset i preko deset optuženih. Morat ćemo sačekati novu odluku Kriznog štaba, ili kad se ovaj virus smiri, pa da krenemo s tim suđenjima. Jer iako nam je sudnica ‘šest’ najveća, ne možemo. Možemo do šest optuženih tu da smjestimo. Ne možemo ni sedam, a kamoli 17 optuženih smjestiti. Nažalost, ne možemo te predmete još uvijek zakazivati”, rekla je sutkinja Minka Kreho za BIRN BiH u junu ove godine.

Nakon popuštanja tih mjera, Sud BiH je donio odluku da od 1. juna krenu suđenja za predmete do pet optuženih, u dvije najveće sudnice Suda BiH, u kojima se može napraviti odgovarajuća distanca između svih učesnika.

Feraget dodaje kako suđenje u razumnom roku već postoji razrađeno kroz Zakon o krivičnom postupku (ZKP) i Evropsku konvenciju. On smatra da je potrebna veća odgovornost sudija i tužilaca, napominjući kako pojedini tužioci u našoj zemlji vode dugogodišnje istrage.

“Kod sudova i tužilaštava bi trebalo početi rigoroznije sankcionisati, da li disciplinski ili krivično, očigledne propuste”, kaže Feraget.

Ifet Feraget. Foto: N1

Zakon o krivičnom postupku BiH je propisao da osumnjičeni, odnosno optuženi ima pravo da u najkraćem razumnom roku bude izveden pred sud i da mu bude suđeno bez odlaganja, kao i da je sud dužan da postupak provede bez odugovlačenja i onemogući svaku zloupotrebu prava koja pripadaju licima koja učestvuju u postupku.

Profesor Mahmutović navodi da određeni postupak, odnosno njegova dužina trajanja, počinje istragom, odnosno osnovanom sumnjom. Kako kaže, istraga prema Zakonu o krivičnom postupku u BiH traje šest mjeseci, a znala je trajati godinama, i onda je Ustavni sud BiH naredio da se, ako istraga traje duže, mora uključiti kolegij tužilaca.

“Mora se strogo voditi računa da se okonča, ne može istraga trajati neograničeno. Ima krivice ili nema krivice”, kaže Mahmutović i dodaje da je Zakon o krivičnom postupku propisao da se suđenje mora završiti bez odlaganja i da odgovornost za ispunjavanje te stvari stoji na sudijama, koji trebaju da se staraju o njegovoj efikasnosti.

BIRN BiH je pisao ranije da je nakon četiri i po godine od podnošenja krivične prijave protiv načelnika Općine Ilidža Senaida Memića zbog izdavanja dozvola za izgradnju hotela “Regency”, sarajevsko Kantonalno tužilaštvo donijelo odluku da neće sprovoditi istragu smatrajući kako veća spratnost ne donosi dodatnu korist investitoru “Malak Group”.

Mahmutović dalje pojašnjava da u našem Zakonu o krivičnom postupku nemamo pravni lijek ukoliko suđenje traje nerazumno dugo, i da jedini pravni lijek koji je građanima ostavljen jeste Ustavni sud. To je, kako kaže, hiljade odluka i milionske odštete.

Svjedočeći pred Istražnom komisijom za utvrđivanje stanja u pravosuđu, sudija Evropskog suda za ljudska prava Faris Vehabović upozorio je na porast broja slučajeva koji u Strasbourg stižu iz Bosne i Hercegovine. Prema podacima koje je iznio, trenutno se protiv Bosne i Hercegovine vodi najmanje 1.800 predmeta, što je, u odnosu na godinu ranije, porast od 1.000 predmeta.

“Većina tih predmeta odnosi se na neizvršavanje sudskih presuda, ali u posljednjih pola godine su počeli dolaziti predmeti koji se tiču duljine trajanja postupaka”, potvrdio je Vehabović.

Mahmutović navodi da je Ustavni sud u jednom trenutku rekao da neće više raspravljati o apelacijama za dugotrajna suđenja i to je automatski otvorilo put apelantima da idu pred Evropski sud za ljudska prava. A kada ljudi odu tamo, odluke Evropskog suda znatno više koštaju državu i budžet, dodaje on.

“Mislim da ovaj zakon neće puno uticati, ovaj zakon je više standard nego želja za unapređenjem te oblasti. Mi imamo loše pravosuđe. Ja sam kao profesor dolazio do analiza koje govore da je loše stanje u BiH, da je loše jer nam ne valja pravosuđe. Pravosuđe nam ne valja iz niza stvari i situacija. Mi imamo dobre zakone, dosta toga uzimamo iz Evrope. Međutim, do ljudi je. Mi imamo lošu strukturu ljudi koji rade u pravosuđu, to su ljudi koji nemaju iskustva, koji nemaju integriteta“, zaključuje Mahmutović, dodajući kako je sudilačka etika presudna u suđenjima.

Ustavni sud BiH. Foto: Ustavni sud

Iz Ministarstva pravde za BIRN BiH pojašnjavaju kako je Radna grupa za izradu Nacrta zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koristila odluke Ustavnog suda Bosne i Hercegovine i Evropskog suda za ljudska prava, kao i druge relevantne informacije o povredama prava na pravično suđenje propisanih Evropskom konvencijom.

“Podaci o velikom broju apelacija pred Ustavnim sudom BiH jasno ukazuju da je nedostatak ovakvih zakona, pogotovo u entitetima predstavljao problem. Zakonom se prvenstveno želi ubrzati sudski postupak, spriječiti kršenje prava na suđenje u razumnom roku, osloboditi Ustavni sud i Evropski sud za ljudska prava ovakvih predmeta, te u slučaju povrede naknadu nematerijalne štete”, navodi se u odgovoru Državnog ministarstva pravde, kao i da se usvajanjem četiri harmonizirana zakona na nivou entiteta, Brčko distrikta i na nivou BiH očekuje rješavanje ovog problema.

Iz Ustavnog suda je potvrđeno za BIRN BiH da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku već usvojen u Republici Srpskoj (RS), te da je u Federaciji BiH u parlamentarnoj proceduri.

Nacrt zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku bio je dostupan na portalu “eKonsultacije” do sredine prošlog mjeseca kako bi zainteresirani dali komentare i sugestije prije njegovog upućivanja u daljnju proceduru.

Visoko sudsko i tužilačko vijeće zaprimilo je Nacrt zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku Ministarstva pravde BiH, koji će razmotriti u narednom periodu. Iz Vijeća su za BIRN BiH kazali da je pravo na suđenje u razumnom roku na listi pitanja koja u najvećoj mjeri opterećuju funkcionisanje pravnog poretka te predstavljaju prepreku ne samo u ostvarivanju ljudskih prava nego i ekonomskom životu i daljnjem putu BiH ka evropskim integracijama.