Kako je saopšteno iz Haškog suda, uloga Šešeljevog postavljenog pravnog zastupnika biće ograničena isključivo na zaštitu proceduralnih prava optuženog tokom rasprave. Taj zastupnik, stoga, neće moći da ulazi u srž predmeta, odnosno da “u Šešeljevo ime odgovara na suštinu žalbe Tužilaštva”.
Šešeljevog postavljenog zastupnika naknadno će imenovati Sekretarijat Suda u Haagu.
Prethodno Šešelj nije zvanično odgovorio na poziv Suda da se izjasni da li će prisustvovati raspravi o žalbi. Nakon što ga je Sud pustio na privremenu slobodu, lider Srpske radikalne stranke je, međutim, više puta izjavljivao da se u Haag neće više dobrovoljno vraćati.
Obrazlažući odluku da Šešelju postavi zastupnika, sudija Theodor Meron ocijenio je da je odbijanje optuženog da učestvuje u raspravi “ometanje procesa koje opravdava da njegovo pravo da sam sebe zastupa bude ograničeno”.
Sud je, ranije, Šešelju ostavio mogućnost da u raspravi učestvuje iz Beograda, posredstvom video-veze ukoliko ne bude mogao da putuje u Haag.
Ukoliko ne bude prisustvovao raspravi, Sud će Šešelju dati mogućnost da na tužiočevu žalbu odgovori u roku od deset dana pošto primi zapisnik sa zasjedanja.
U pisanom odgovoru na žalbu Tužilaštva, Šešelj je ranije Apelaciono vijeće Suda izvijestio da “nema namjeru da učestvuje, ni na koji način, u procesu pred Haškim tribunalom” i da se “u Haag neće vraćati dobrovoljno”.
U istom dokumentu, Šešelj je naglasio da “ne namjerava da dolazi u Haag ni na izricanje pravosnažne presude”, koje će uslijediti u dogledno vrijeme, poslije rasprave o žalbi Tužilaštva.
Većinom glasova, Haški tribunal je 31. marta prošle godine oslobodio Šešelja krivice za zločine počinjene nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH.
Optužnica Šešelja tereti za progon nesrba na političkoj, rasnoj i vjerskoj osnovi, deportaciju i prisilno premještanje, kao zločine protiv čovječnosti, te ubistva, mučenje, okrutno postupanje, bezobzirno razaranje sela ili pustošenje koje nije opravdano vojnom nuždom, uništavanje vjerskih objekata i pljačkanje javne ili privatne imovine, kao kršenje zakona i običaja rata.
Tužilaštvo je žalbom zatražilo da oslobađajuća presuda bude poništena i da Šešelj bude proglašen krivim i osuđen na 28 godina zatvora.
