Glavni specijalni tužilac Crne Gore Milivoje Katnić obećao je da će preduzeti mere protiv crnogorskih državljana koji su učestvovali u ratnim zločinima nakon ponovljenih kritika da ova država ne izvodi počinioce pred lice pravde.
Kosovski premijer Aljbin Kurti najavio je oživljavanje kontroverzne ideje o pokretanja međunarodnog sudskog postupka protiv Srbije zbog navodnog genocida počinjenog tokom rata 1998-99., uprkos upozorenjima stručnjaka da je uspjeh takve tužbe malo vjerovatan.
Istraga UN-a o operaciji ilegalnog dopremanja modifikovanih borbenih aviona u Libiju, iza koje stoji osnivač ozloglašene američke privatne vojne kompanije “Blackwater”, jednim svojim dijelom odvela je i u Srbiju – u hangare široj javnosti malo poznatog avio-servisera.
Aktivisti za ljudska prava na Kosovu pripremaju otvaranje muzeja koji će se fokusirati na život dece u ratu 1998-99. godine. Oni su uputili molbu građanima da u cilju obogaćivanja zbirke koja će biti izložena u muzeju doniraju svoje lične predmete i svedočanstva iz detinjstva.
Sa ciljem da spreče pojavu infekcije koronavirusa u svojim pritvorskim objektima, Specijalizovana veća Kosova (SVK) sa sedištem u Haagu ograničila su porodične posete bivšim čelnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji čekaju suđenje.
Dvadeset i jednu godinu nakon masakra koji su pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) počinili na Kosovu, suđenje navodnim počiniocima još uvek traje, a srbijanski sud je doneo odluku da komandanti ne mogu biti zakonski odgovorni za zločine koje su počinili njihovi podređeni.
Odlaganja izazvana pandemijom koronavirusa doprinela su sporijem napretku suđenja za ratne zločine u Srbiji 2020. godine, što je još više prolongiralo pravdu, kaže se u novom izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP) sa sedištem u Beogradu.
Preko 200 ljudi ranjeno je od nagaznih mina koje su tokom rata na Kosovu srpske snage postavile na granicu sa Albanijom. Preživele žrtve kažu da neadekvatna zdravstvena zaštita i problemi sa popravkom proteza uveliko otežavaju njihov život.
Istraživanje javnog mišljenja sugeriše da Crnogorci smatraju da se Crna Gora nije adekvatno suočila sa zločinima iz 90-ih i da pravosuđe nema kapaciteta da riješi slučajeve povezane sa ratom.
Iako je prošlo trideset godina od ubistva makedonskog vojnika, na koga je pucano tokom nereda na demonstracijama u Splitu protiv prisustva Jugoslovenske narodne armije, JNA, počinitelj ni danas nije poznat, a argumentacija o tome koja je strana pucala na ovog regruta tinejdžera, nastavlja se i danas.