Uoči godišnjice ubistva 45 Albanaca u selu Račak, masakra koji je bio jedan od razloga za NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine, sin žene koja je tog dana ubijena, govori o svojoj potrazi za njenim posmrtnim ostacima.
Kosovo je 2020. godine doživelo prekretnicu kada su četvorica nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su nakon rata postali visoki političari, među kojima je i bivši predsednik Hašim Tači, poslati u Hag kako bi im se sudilo za ratne i posleratne zločine.
Predsednik Hašim Tači inicirao je formiranje kosovske Komisije za istinu i pomirenje, ali nakon što je optužen za ratne zločine, postavlja se pitanje da li će neko od preostalih političkih vođa imati volje da do kraja realizuje ovu ideju.
Posmrtni ostaci žrtava tri masakra počinjena nad Albancima na Kosovu 1999. godine biće ponovo analizirani zbog pretpostavke da je napravljena greška tokom njihove prethodne identifikacije izvršene bez DNK metode, što unosi nemir kod porodica žrtava.
Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) sa sedištem u Hagu objavilo je dokumente u kojima se navodi da su bivši predsednik Kosova Hašim Tači i njegovi nekadašnji saborci pre početka suđenja vršili pritisak na moguće svedoke Tužilaštva.
Iako je prošlo 30 godina, sudbina na desetine kosovskih Albanaca, vojnika koji su nestali dok su služili u Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA), ni danas nije poznata.
Pre uspostavljanja Specijalizovanih veća Kosova, Hašim Tači se zalagao za njihovo formiranje, međutim, nakon moguće optužnice za ratne zločine, sve su glasniji navodi da kosovski predsednik pokušava da opstruira rad ovog suda.
Albanci koji su pristali da svedoče u slučajevima protiv bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) strahuju da bi zbog curenja dokumenata iz Specijalnog suda njihov identitet mogao biti otkriven.
U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, na Kosovu i u Srbiji većina spisa i dokaza sa suđenja za ratne zločine nije neposredno dostupna novinarima, istraživačima i široj javnosti, skrivajući ključni dio nedavne balkanske historije.
Specijalizovana veća Kosova sa sedištem u Hagu pružaće pravnu pomoć optuženima za ratne zločine koji dokažu da ne mogu sami da plate svoje advokate. S druge strane, kosovski sistem je mnogo manje transparentniji, pa se postavlja pitanje oko mogućih zloupotreba.