Reportaža

Zaštita svedoka sa Kosova: Stari problemi novog suda

Hapšenje Hisnija Gucatija, presednika Udruženja ratnih veterana OVK, u novembru 2020. godine. Foto: EPA-EFE/Ridvan Slivova.

Zaštita svedoka sa Kosova: Stari problemi novog suda

8. Marta 2021.13:26
8. Marta 2021.13:26
Suočavajući se sa neprijateljskom atmosferom na Kosovu, Specijalni sud sa sedištem u Hagu mora da sklopi sporazume sa zemljama EU kako bi osigurao bezbednost svedoka i njihovih porodica.

This post is also available in: English (English)

Trendafilova je pozvala evropske države da razmotre „sveobuhvatne sporazume o saradnji” kako bi svedoci i njihove porodice mogli da budu prebačeni u zemlje zapadne Evrope.

„Bez ovih sporazuma, u nekim slučajevima će biti vrlo teško, ako ne i nemoguće, osigurati svedočenja bez ikakve bojazni”, istakla je ona.

Iz Specijalnog suda nisu precizirali da li obezbeđivanje takvih sporazuma i dalje predstavlja izazov.

„Što se tiče sporazuma sa zemljama EU, ne možemo da komentarišemo operativna pitanja”, rekla je Angela Grip, portparolka SVK.

Međutim, ponovila je da „zaštita svedoka i pružanje podrške predstavljaju jedan od najvećih prioriteta Specijalizovanih veća i tužilaštva“.

Uticaj na svedoke


Na desetine hiljada Albanaca protestovalo je u Prištini u novembru 2004. godine zbog suđenja bivšim pripadnicima OVK u Hagu. Foto: EPA/Valdrin Xhemaj.

Zbog vremena koje je prošlo i nedostatka materijalnih dokaza, tužioci će se u velikoj meri oslanjati na očevice. Smatra se da se mnogi već nalaze van Kosova, te da će neki dobiti i nove identitete.

Zaštita i preseljenje svedoka bio je jedan od ključnih razloga zašto je sedište Specijalnog suda u Hagu i zašto je angažovan međunarodni kadar, iako je on deo kosovskog pravosudnog sistema. Prethodna suđenja bivšim gerilcima OVK na Kosovu i pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) pratilo je zastrašivanje svedoka.

U nekim slučajevima, čak i nakon preseljenja, rođaci svedoka ili neke druge osobe su pokušavale da ih ubede da povuku svedočenja.

MKSJ je 2008. optužio Astrita Haraćijaja, bivšeg kosovskog ministra, i novinara Bajruša Morinu, za nepoštovanje suda zbog uticanja na svedoke na suđenju nekadašnjem komandantu OVK i aktuelnom političara Ramuša Haradinaja i drugih, dok je novinar Baton Hadžjiu optužen za otkrivanje identiteta zaštićenog svedoka. Sva trojica su osuđeni.

Identitet svedoka retko može da ostane tajna čak i ako oni budu prebačeni u druge zemlje.

Ehat Miftaraj, direktor Kosovskog pravnog instituta sa sedištem u Prištini, kaže da se, ako se SVK i dalje bave preseljenjima, postavlja pitanja o kredibilitetu suda.

„Žalosno je što i pre početka suđenja predsednica suda izražava zabrinutost zbog rada suda i što te izjave izlaze u javnost”, rekao je Miftaraj za BIRN.

„To će uticati na svedoke, povećaće njihove sumnje da sud može da im pruži sigurnost”, naglašava on.

Sporazumi o preseljenju bili su glavni izazov kada je kosovski pravosudni sistem vodio UNMIK, ali i kasnije tokom Euleksovog mandata.

Žan-Kristijan Kedi, zvaničnik UNMIK-a zadužen za pravosuđe od 2000. do 2004. godine, kaže da zemlje nisu bile voljne da sklope bilo kakav sporazum sa Misijom o prihvatanju svedoka.

„Zaštita svedoka i njihovo preseljenje bilo je teško, jer većina država nije bila toliko kooperativna”, kaže Kedi za BIRN.

On ističe da bi premeštanje svedoka trebalo da bude „najvažnije za zemlje EU” koje su lobirale za uspostavljanje suda.

„Trebalo bi pomoći svedocima da se presele i dobiju azil u zemljama EU, budući da bi, ako se vrate na Kosovo morali da se suočavaju sa pretnjama, a mogli bi da budu i ubijeni”, objašnjava Kedi.

Veliku zabrinutost izazvao je događaj u vezi sa Udruženjem ratnih veterana OVK. Oni su, naime dobili poverljive dokumente iz Specijalnog suda i pozvali medije da ih objave, što je otvorilo mogućnost za otkrivanja identiteta zaštićenih svedoka.

Presednik i zamenik presednika Udruženja, Hisni Gucati i Nasim Haradinaj, uhapšeni su u novembru, i sada im se sudi zbog ometanja pravde i uticaja na svedoke.

Do sada nije javno identifikovana osoba koja je Udruženju dostavila dokumentaciju.

SVK su takođe u novembru objavila dokumente u kojima se navodi da su Tači i njegovi nekadašnji saborci pre početka suđenja za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, vršili pritisak na moguće svedoke Tužilaštva.

Tužilaštvo je istaklo da oni „imaju ogroman uticaj na bivše članove OVK i na Kosovu generalno”, te ih optužilo da su „aktivno olakšavali i podsticali klimu nekažnjivosti i zastrašivanja”.

Navelo je i da su „vladini zvaničnici lojalni Tačiju i Veseljiju obavili isplate potencijalnim svedocima Tužilaštva“ i nudili posao potencijalnom svedoku u ovom slučaju.

 „Trebalo bi da garantuju za živote svedoka“


Mejreme Zogaj, čiji je brat preminuo dok je bio zaštićeni svedok na suđenju bivšim pripadnicima OVK. Foto: Serbeze Haxhiaj/BIRN.

Mejreme Zogaj se seća da je bio topao aprilski dan 2010. kada je njen brat Agim, poznat kao „svedok X” na suđenju za ratne zločine bivšim gerilcima OVK, napustio Kosovo.

Nakon višegodišnjeg skrivanja, pokušaja da ga likvidiraju ili podmite, Zogaj je prebačen u Nemačku u okviru programa zaštite svedoka.

Ali uprkos tome, sakrivanje identiteta glavnog svedoka na suđenju bivšim gerilcima u Prištini, među kojima je bio i Fatmir Limaj, bilo je upitna.

Šest meseci kasnije, Zogaj je pronađen obešen na drvo u parku u gradu Duizburg u zapadnoj Nemačkoj, mesec dana pre početka suđenja. Limaj je na kraju oslobođen.

Nemačke vlasti utvrdile su da je razlog smrti samoubistvo, ali njegova porodica veruje da je on ubijen.

„Nikada nisam poverovala u to. To ne može biti istina“, kaže Mejreme za BIRN.

Ona smatra da to što su preselili njenog brata nije bilo dovoljno.

„Kada odluče da presele nekoga u inostranstvo, trebalo bi da garantuju za njegov život. U suprotnom se to ne može nazvati zaštitom“, ističe ona.

„Nadam se da je novi sud naučio nešto iz ovakvih tragedija”, dodaje Mejreme.

Euleks je više puta odbio da razgovara o Zogajevoj smrti, ali i da odgovori da li je on u to vreme bio pod njihovom zaštitom.

Na Kosovu je u međuvremenu osnovana jedinica za zaštitu svedoka koja radi u okviru kosovske policije, ali ona ne može da obezbedi dovoljno sredstava.

Iz Ministarstva pravde odbili su da odgovore da li je nedavno postignut neki međunarodni ili regionalni sporazum kada je u pitanju zaštita svedoka.

Serbeze Haxhiaj


This post is also available in: English (English)