Pregled 2020. godine

Kosovo: Najviši političari u Hagu su se suočili sa optužbama za ratne zločine

Bivši kosovski predsednik Hašim Tači sa svojim advokatom Dejvidom Huperom u sudnici u Hagu u decembru. Fotografija: EPA-EFE/Jerry Lampen.

Kosovo: Najviši političari u Hagu su se suočili sa optužbama za ratne zločine

28. Decembra 2020.15:26
28. Decembra 2020.15:26
Kosovo je 2020. godine doživelo prekretnicu kada su četvorica nekadašnjih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) koji su nakon rata postali visoki političari, među kojima je i bivši predsednik Hašim Tači, poslati u Hag kako bi im se sudilo za ratne i posleratne zločine.

This post is also available in: English (English)

Nakon što su specijalizovani tužioci saslušali preko 120 bivših pripadnika OVK, u aprilu je Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) podiglo optužnicu koja sadrži deset tačaka protiv bivšeg predsednika Hašima Tačija, lidera opozicione Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija, predsednika Nacionalnog saveta Socijaldemokratske inicijative (NISMA) Jakupa Krasnićija i šefa parlamentarne grupe najveće opozicione stranke, pokreta Vetevendosje, Redžepa Seljimija.

Dvadeset i četvrtog juna, dan pre nego što je bilo planirano da Tači u Vašingtonu održi sastanak sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, tužioci su objavili nepotvrđenu optužnicu protiv njega.

STK je istaklo da je bilo nužno da je objave zbog stalnih napora Tačija i Veseljija da opstruišu i podrivaju rad SVK-a, koja imaju mandat da sude bivšim pripadnicima OVK za navodne ratne zločine i politička ubistva tokom i neposredno nakon rata od 1998. do 2000. godine.

„Takvim postupcima g. Tači i g. Veselji su pokazali da su im lični interesi važniji od žrtava njihovih zločina, principa pravne države i celokupnog naroda Kosova“, saopštilo je Tužilaštvo.

„U optužnici se navodi da Tači, Veselji i drugi osumnjičeni (Krasnići i Seljimi) snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava. Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici“, rečeno je u saopštenju.

Tačii je oštro negirao optužbe i rekao da će podneti ostavku ako se optužnica potvrdi.

Optužnica protiv Tačija smatra se prekretnicom ne samo za Kosovo, već i za odnos Zapada prema ovoj zemlji i pokušaje da se pogura proces dijaloga o normalizaciji odnosa sa Srbijom. Tajming nije mogao biti dramatičniji, a iz Tačijevog tabora su istakli da se radi o zaveri kako bi se omeo sastanak u Beloj kući.

U avgustu je Tači povukao još jedan potez – podneo je predlog za ustavne izmene, koje su, kako se činilo, imale za cilj da promene mandat SVK-a i ograniče opseg njihovog delovanja. Međutim, Ustavni sud odbio je njegov predlog.

Onda je u septembru Udruženje ratnih veterana OVK objavilo da je došlo u posed više od 4.000 dokumenata STK-a, uključujući i spisak svedoka, što je pokrenulo pitanja o sposobnosti suda da predmete drži u tajnosti i zaštiti identitete svedoka.

Zaštita svedoka bio je jedan od ključnih razloga zašto je sedište Specijalnog suda izvan Kosova. Sud je formiran pod pritiskom EU i SAD-a i u njemu je angažovan međunarodni kadar, iako je on deo kosovskog pravosudnog sistema. Prethodna suđenja bivšim pripadnicima OVK na Kosovu i pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju karakterisalo je zastrašivanje svedoka.

SVK su brzo reagovale u vezi sa dokumentima koja su procurila, pa je policija Euleksa uhapsila prve ljude Udruženja ratnih veterana OVK, Hisnija Gucatija i Nasima Haradinaja, koji su prebačeni u Hag, gde su negirali optužbe za ometanje pravde i zastrašivanje svedoka.

U novembru je STK objavilo dokumenta u kojima se navodi da su Tači i trojica saoptuženika pokušali da utiču na potencijalne svedoke tužilaštva.

„Sloboda ima ime“

Veteran OVK protestuje protiv najavljene optužnice za ratne zločine protiv Hašima Tačija i drugih bivših pripadnika OVK u julu. Foto: EPA-EFE/STR.

Nakon što je sudija SVK-a potvrio optužnicu protiv četvorice bivših komandanata OVK, Tači je 5. novembra najavio ostavku na funkciju presednika kako bi „odbranio integritet države“.

Istog dana je 52-godišnji Tači, koji je nakon rata postao dominantna ličnost u kosovskoj politici, uhapšen i prebačen u Hag. On se, zajedno sa Veseljijem, Krasnićijem i Seljimijem, izjasnio da nije kriv po optužbama.

Organizacije za ljudska prava pozdravile su optužnicu. Human Rights Watch je istakao da je to „pozitivan korak za pravdu, jer ovi navodni zločini vise nad Kosovom već dve decenije“.

Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosovo, koji prati slučajeve ratnih zločina, naglasio je da je potvrđivanje optužnica ozbiljan iskorak SVK-a i STK-a.

„Ove dve institucije moraju odgovoriti na očekivanja žrtava i utvrditi istinu o navodnim zločinima navedenim u izveštaju Dika Martija“, rekao je on.

Međutim, ratni veterani OVK bili su ljuti zbog optužnice. Umetnici, veterani i političari pokrenuli su kampanju pod sloganom „Sloboda ima ime“ u znak podrške bivšim liderima OVK kojima se sudi.

U međuvremenu su u decembru osnovana dva fonda za prikupljanje finansijskih sredstava, jedan za odbranu Tačija, a drugi za odbranu Veseljija. Ovi fondovi su osnovani mimo neograničene državne finansijske podrške Kosova optuženima pred Specijalnim sudom.

Svoj stav u javnosti izneo je i albanski premijer Edi Rama, koji je optužbe protiv Tačija i ostalih opisao kao „izmišljotine o čistoći herojskog rata (OVK)“.

Nastavljena lokalna suđenja za ratne zločine

Darko Tasić u Osnovnom sudu u Prizrenu nakon što je u junu osuđen za učešće u masakru u Maloj Kruši. Foto: BIRN.

Na Kosovu je 2020. godine nastavljeno procesuiranje ratnih zločina, mada sporim tempom.

U martu je bivši srpski policajac Zoran Vukotić, koji već služi kaznu za ratni zločin, odnosno za mučenje zatvorenika, optužen za silovanje 16-godišnjakinje tokom sukoba 1999. godine.

Vrhovni sud je u aprilu naložio ponovno suđenje bivšem komandantu OVK Remziji Šalji, koji je prošle godine osuđen na 14 godina zatvora zbog otmice Albanca koji je kasnije pronađen mrtav.

Pripadnik rezervnog sastava srpske policije Darko Tasić, osuđen je na 22 godine zatvora zbog učešća u masakru 109 Albanaca u selu Mala Kruša 1999. godine. Kazna mu je prepolovljena u žalbenom postupku.

U decembru je za ratni zločin nad civilima u Prištini 1999. godine na šest godina zatvora osuđen još jedan bivši pripadnik rezervnog sastava srpske policije, Nenad Arsić.

Na Kosovu su u toku i brojna suđenja povezana sa ratom, ali moglo bi ih biti još više kada bi došlo do adekvatne pravne saradnje između Prištine i Beograda, izjavila je tužiteljka Drita Hajdari, šefica Odeljenja za ratne zločine Specijalnog tužilaštva Kosova.

„Ove godine smo pokrenuli mnoge slučajeve ratnih zločina počinjenih na Kosovu, ali ih nećemo moći finalizirati bez saradnje Kosova i Srbije na političkom nivou“, naglasila je Hajdari za BIRN.

Serbeze Haxhiaj


This post is also available in: English (English)