This post is also available in:
Obeležavanje 25. godišnjice operacije „Oluja“ u Kninu, avgust 2020. Foto: EPA-EFE/Miroslav Lelas.
Kuća ljudskih prava Zagreb u svom godišnjem izveštaju koji je objavljen danas, navodi da u Hrvatskoj, kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina „ni u 2020. godini nije bilo značajnog napretka“.
„Ročišta u brojnim kaznenim postupcima za ratne zločine nisu zakazivana“, dodaje se u izveštaju, pri čemu se ističe da su i dalje prisutni problemi sa trajanjem samih postupaka.
Međutim, navodi se i da je došlo do „pomaka“ u vezi sa kulturom sećanja naročito kada su u pitanju komemoracije posvećene ratu 1991-95, budući da su one prethodno bile isključivo usmerene na Hrvate.
U izveštaju se napominje da je predlog zakona o pravima civilnih žrtava rata 1990-ih iznet pred parlamentom krajem 2020. godine, ali da se „civilne žrtve rata i dalje suočavaju s mnogobrojnim problemima i izazovima u ostvarivanju svojih ljudskih prava”.
„Najveći izazov za utvrđivanje statusa civilne žrtve rata predstavlja medicinska dokumentacija. Naime, u većini slučajeva medicinska dokumentacija, koju civilne žrtva rata imaju iz kritičnog vremena ranjavanja, nije dovoljna za ostvarivanje prava na status civilne žrtve rata jer u medicinskoj dokumentaciji često ne stoji točan uzrok ranjavanja“, kaže se u izveštaju.
U njemu se govori i o situaciji u kojoj se u Hrvatskoj nalazi srpska manjina.
„Mnogi Srbi povratnici žive u nerazvijenim ruralnim krajevima, prometno izolirani i u lošim životnim uvjetima, te još uvijek nisu u mogućnosti ostvariti svoja imovinska prava, a njihova je imovina i dalje izložena uzurpaciji i devastaciji“, piše u izveštaju.
Razorni zemljotres koji je u decembru pogodio centralnu Hrvatsku i region Banije „dodatno je otežao i onako tešku socio-ekonomsku situaciju“ svih stanovnika „jednog od najsiromašnijih krajeva Hrvatske u kojem živi značajan broj pripadnika srpske nacionalne manjine”.
Prema izveštaju, prošle godine su zabeleženi i fizički napadi, govor mržnje, verbalne pretnje i uništavanje imovine.
Jedan od incidenta je onaj iz jula prošle godine, kada su članovi navijačke grupe Dinama iz Zagreba u naselju Kurtošija istakli transparent na kome je pisalo „J…ćemo srpske žene i djecu“ uz slovo ‘U’ koje predstavlja simbol ustaškog pokreta.
Ipak, u izveštaju se navodi da postoji „pomak u području kulture sjećanja i stvaranja povoljnijeg ozračja za izgradnju povjerenja u društvu zasnovanom na međusobnom uvažavanju i toleranciji“.
U septembru prošle godine, premijer Andrej Plenković, čelnik konzervativne Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) i predstavnici srpske manjine obeležili su 25. godišnjicu od ubistava Srba u selu Varivode – jednog od nekoliko incidenata koji su se desili za vreme operacije Hrvatske vojske „Oluja”.
U avgustu je Plenković na proslavi 25. godišnjice operacije „Oluja“, rekao da je ova operacija „najveća pobjeda“ Hrvatske, ali je takođe izrazio i žaljenje zbog svih žrtava „ne samo Hrvata, nego i Srba”.
Još jedan događaj koji predstavlja korak ka pomirenju je i prisustvo Borisa Miloševića, političara Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS) i potpredsednika hrvatske vlade, ovoj državnoj proslavi.
