Reportaža

Srbijanski aktivisti sve glasniji u borbi protiv odavanja počasti Ratku Mladiću

Policajci u civilu priveli su u utorak aktivistkinju Aidu Ćorović nakon što je u naselju Vračar gađala jajima mural Ratka Mladića. Foto: EPA-EFE/Andrej Čukić.

Srbijanski aktivisti sve glasniji u borbi protiv odavanja počasti Ratku Mladiću

11. Novembra 2021.15:24
11. Novembra 2021.15:24
Dešavanja oko murala Ratka Mladića u Beogradu, kojeg su aktivisti za ljudska prava u više navrata pokušavali da unište, naglašava da je odavanje pošte ovom osuđenom ratnom zločincu grafitima i uličnom umjetnošću i dalje rašireni problem u Srbiji.

This post is also available in: English (English)

Policija je čuvala mural celog dana jer je  Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) Srbije zabranilo javna okupljanja pored murala nakon što je nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava pozvala građane da im se pridruže i unište ga.

Dan kasnije mural je ponovo dospeo na naslovne stranice kada je političar Đorđo Žujović na njega bacio kantu bele boje. Ali, samo nekoliko sati kasnije je grupa mladih ektremnih desničara obučeni u crnim jaknama, sa kapama i maskama očistila i ponovo oslikala mural.

Nakon što je bacio boju na oslikano Mladićevo lice, Žujović je rekao da mural „predstavlja ljagu na obrazu svakog građanina Srbije” i istakao da „ako sada odete po Srbiji, ima na desetine ovih murala”.

I zaista. Grafiti koji veličaju Mladića, sprejom ispisani slogani koji ga opisuju kao ‘heroja’ i ulične umetničke slike koje prikazuju njegov lik se mogu videti na raznim mestima širom zemlje i oni često mesecima ostaju netaknute. Vlasti u Srbiji, policija u zajednici, ali i ona redovna, obično ništa ne preduzimaju po ovom pitanju; samo povremeno evidentiraju pritužbe.

Uklanjanje ovakvih grafita, ako uopšte do toga dođe, je obično inicijativa privatnih lica ili grupa antiratnih aktivista. Međutim, Ivan Đurić, programski direktor Inicijative mladih za ljudska prava, kaže da je mural na Vračaru u Beogradu „postao mnogo simboličniji“ od ostalih grafita i murala.

„Ovaj mural nije kao svaki onaj grafit kojih ima toliko u gradu i mi smo želeli da napravimo jednu širu akciju, gde je uključena lokalna zajednica … da se ukloni ovaj mural, kao primer, sa nadom da će to započeti uklanjanje i drugih murala”, kaže Đurić za BIRN.

Ipak dodaje: „Svesni smo da ne možemo da ih uklonimo sve koji postoje u gradu i u Srbiji“.

Decenija veličanja


Uništeni mural Ratka Mladića na Novom Beogradu, maj 2021. Foto: Twitter/@K_U_P_E_K.

Veličanje Ratka Mladića nije nova pojava na ulicama Srbije, na kojima je bivši komandant bosanskih Srba uhapšen 2011. godine i poslan na suđenje u Haškom tribunalu.

Policija je još u maju 2007. uhapsila grupu aktivista ekstremne desnice koji su postavljali lažne ulične table u Beogradu sa natpisom „Bulevar Ratka Mladića“. Nekoliko dana kasnije, ultranacionalisti iz Srpske radikalne stranke (SRS) postavili su slične table na ulici koja nosi ime prozapadnog reformskog premijera Zorana Đinđića, koji je, dok je bio na vlasti, počeo da osobe osumnjičene za ratne zločine predaje Haškom tribunalu.

Ultranacionaliste je predvodio Aleksandar Vučić, tada generalni sekretar SRS-a, a danas predsednik Srbije. Vučić je tom prilikom medijima izjavio da su to uradili „da bi pokazali da volimo Srbiju“.

Ove su table, kako su javili mediji, bili uklonjeni od strane poslanika Demokratske stranke. Međutim, 2010. godine identične table su se pojavile u Beogradu i Novom Sadu, na godišnjicu ubistva Đinđića počinjenog od strane operativaca Državne bezbednosti koji su sarađivali sa bandom koja se bavila organizovanim kriminalom.

U julu 2013. godine na džamiji u Nišu ispisano je ime Ratka Mladića, iako je ovaj verski objekat bio pod 24-časovnim policijskim nadzorom. Gradske vlasti i jedna privatna firma su grafit uklinili tek nakon pet dana.

Mural Mladića na stadionu Fruškogorac, Sremska Kamenica, avgust 2021. Foto: 021.rs.

Prema fotografijama i vestima u srpskim medijima, do porasta grafita koji podržavaju Mladića došlo je u junu ove godine kada se Mladiću izricala pravosnažna presuda.

Mehanizam za međunarodne krivične sudove u Hagu potvrdio je Mladiću kaznu doživotnog zatvora za genocid nad Bošnjacima iz Srebrenice, progon Bošnjaka i Hrvata širom Bosne i Hercegovine tokom rata, terorisanje stanovništva Sarajeva granatiranjem i snajperskim delovanjem tokom opsade grada i uzimanje pripadnika mirovnih snaga UN-a za taoce.

Međutim, srpske vlasti i srpski nacionalisti ne prihvataju da masakri izvršeni nad Bošnjacima 1995. od strane snaga bosanskih Srba pod Mladićevom komandom, predstavljaju genocid. Oni i dalje tvrde da je sud u Hagu pristrasan i protiv Srba. Nakon presude, provladini tabloidi u Beogradu osudili su, kako su pisali, nepravednu presudu Mladiću, opisujući ga kao „srpskog heroja“.

U junu je, kako je bilo objavljeno, na zidu na Novom Beogradu iscrtan još jedan mural Mladića, kao i grafit „Bulevar Ratka Mladića“, dok je sličnih incidenata bilo i u Novom Sadu i Sremskoj Kamenici.

Mediji su objavili da je mural u Sremskoj Kamenici u utorak, istog dana kada su aktivisti hteli da unište mural u Beogradu, prefarban crnom bojom.

Mladić nije heroj

Mural Mladića u Beogradu nakon što je 10. novembra na njega bačena bela boja. Foto: BIRN.

Dan nakon što je uhapšena jer je jajima gađala mural Mladića na Vračaru, Aida Ćorović za BIRN objašnjava da je to bio spontan čin.

Ćorović je došla kod murala, očekujući da će to biti neka vrsta neformalnog okupljanja – „da će se okupiti 50, 100 aktivista, da ćemo stajati tu, ne bismo morali ništa da radimo nego da stojimo tu da pokažemo da svi ne misle da je Ratko Mladić heroj”.

„Međutim, ja sam bila zapanjena činjenicom da nas je bilo dvoje, nas dve, ja sam rekla ‘ovo je strašno, poslaće se poruka da su oni pobedili, a to ne mogu da dopustim’”, naglasila je ona.

U obližnjoj prodavnici kupila je jaja i ona i Jelena Jaćimović počele su da gađaju mural kada su ih policajci u civilu odvukli.

„To je jedan mali gest, to se opere, to se ni nevidi, ali eto, to je neki naš stav“, ističe Ćorović.

Đurić objašnjava da politički aktivisti slikaju ulične murale „da bi osvojili javni prostor, da bi poslali poruku veoma širokoj publici“.

On navodi kao primer brojne murale širom Beograda koji slave fudbalske klubove Partizan i Crvenu zvezdu. „To znamo kako u svakom kvartu u Beogradu se zna dali su tu Partizanovi ili Zvezdini navijači, a to se zna tako što vladaju javnim prostorom kroz grafite i murale“, kaže on.

Dodaje da kada je reč o muralima koji slave Mladića, pristalice ratnog generala žele da pošalju poruku: „Srbija je naša, Beograd je naš“.

Ali aktivisti koji su uključeni u stalnu borbu za uklanjanje murala koji slave ratne zločince odlučni su pokazati da to nije tako.

Milica Stojanović


This post is also available in: English (English)