Vijest

Crnogorski ministar odbio da podnese ostavku zbog izjave o Srebrenici

9. Aprila 2021.07:22
Crnogorski ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić izjavio je da nije negirao stradanje žrtava masakra u Srebrenici 1995. godine, već je samo kritikovao Haški tribunal.

This post is also available in: English (English)


Vladimir Leposavić, crnogorski ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava. Foto: Vlada Crne Gore

Ministar pravde, ljudskih i manjinskih prava Vladimir Leposavić izjavio je u četvrtak da neće podneti ostavku uprkos pritisku premijera da odstupi sa funkcije, jer nije delovao u suprotnosti sa vladinom politikom po pitanju Srebrenice, već je samo kritikovao Haški tribunal.

Premijer Zdravko Krivokapić predložio je u ponedeljak smenu Leposavića nakon što je ministar izrazio sumnju u presude međunarodnih sudova kojima su masakri u Srebrenici 1995. godine počinjeni od strane snaga Srba klasifikovani kao genocid.

Prosrpski političar Leposavić prošlog meseca je izjavio da Haški tribunal nema legitimitet, jer je, kako je rekao, uništio dokaze o trgovini organima srpskih civila na Kosovu.

Ali Leposavić je danas izjavio da nije negirao genocid u Srebrenici, već da je izrazio svoj stav o Haškom sudu.

„Uvažavam obavezujuću prirodu odluka tog suda, ali zadržavam pravo da iznesem kritički stav o njegovom radu“, rekao je on.

„Iznošenjem kritičkog stava ne nameravam da poništim važnost odluka tog suda. Moja namera je podići svest kroz javni dijalog u cilju priznanja i obelodanjavanja stradanja drugih žrtava građanskog rata (u Bosni i Hercegovini)“, dodao je on.

Naglasio je da razlog zbog kog je izrekao kritiku o radu Haškog suda „ne zaslužuje da bude prećutan“, te da „nije tom kritikom ugrozio ugled zemlje”.

O predlogu premijera sada bi trebalo da glasa Skupština, u kojoj tri bloka koja čine vladajuću većinu imaju malu prednost.

Međutim, od stranaka u vladajućem savezu, prosrpska Za budućnost Crne Gore, koja ima 27 poslanika, i Mir je naša nacija, koja ima deset poslanika, saopštile su da neće glasati za smenu ministra. Ipak treća u vladajućem savezu, koja ima najmanje poslanika, Crno na bijelo je saopštila da će njena četiri poslanika glasati za predlog Krivokapića.

Politički analitičari upozorili su da bi predlog za smenu Leposavića mogao predstavljati veliki izazov za stabilnost vlade, jer će premijer za svoj predlog morati da računa na podršku opozicije.

Politički lideri prosrpskih stranaka u Crnoj Gori konstantno odbijaju da prihvate definiciju Haškog tribunala, pri čemu isitču da su ubistva u Srebrenici ratni zločin, ali ne i genocid.

Crnogorska skupština je 2009. usvojila deklaraciju kojom je prihvatila rezoluciju Evropskog parlamenta o Srebrenici, a kojom je 11. jul proglašen kao dan sećanja na žrtve masakra u Crnoj Gori.

Ali, iako se deklaracijom osuđuju ovi zločini, kao i drugi zločini počinjeni tokom sukoba u Jugoslaviji, reč genocid se ne spominje.

U decembru 2020. godine, crnogorska opoziciona Bošnjačka stranka predložila je da skupština usvoji rezoluciju o priznavanju genocida u Srebrenici, ali vladajuća većina je glasala protiv.

Više od 7.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka iz Srebrenice ubijeno je u julu 1995. godine u nizu masakara. Proterano je preko 40.000 žena, dece i starijih ljudi. Ovaj zločin su Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodni sud pravde klasifikovali kao genocid.

Samir Kajošević


This post is also available in: English (English)