Putokaza prema rudniku, koji je okružen šumama i poljima, nema, niti na tom putu ima mnogo kuća. No na ovoj lokaciji se ovih dana odvijaju intenzivne aktivnosti.

Naime, prošlog meseca, više od dve decenije nakon završetka rata na Kosovu otkrivena je još jedna jeziva tajna sukoba: posmrtni ostaci za koje se gotovo sa sigurnošću može tvrditi da pripadaju Albancima koje su ubile srpske snage, a koji potom zakopani u masovnu grobnicu u cilju skrivanja dokaza o ratnim zločinima. Ovih dana lokaciju obezbeđuje policija, a lokalni i strani stručnjaci pregledaju teren.

To je peta masovna grobnica pronađena u Srbiji od svrgvanja Slobodana Miloševića sa vlasti 2000. godine, nešto više od godinu dana nakon što je intervencijom NATO-a prisiljen da se povuče sa Kosova. Do sada su pronađeni posmrtni ostaci više od 900 kosovskih Albanaca, no u Srbiji do danas niko nije odgovarao za, kako se čini, sistemski napor da se prikriju dokazi o ratnim zločinima.

Proces ekshumacije posmrtnih ostataka počeo je 30. novembra, nakon pet godina mukotrpnog istraživanja iskaza svedoka i snimaka napravljenih iz aviona.

Predstavnici Srbije, Kosova i međunarodnih tela posetili su u petak lokaciju kopa.

„Na ovoj lokaciji je iskopano oko 240 kubika kamena”, rekao je Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije.

„U narednim nedeljama na lokaciji će zajedno raditi forenzički timovi kako bi se za još više porodica nestalih zatvorilo teško poglavlje u njihovim životima”, rekao je Fabijan Bourdije, predsednik Radne grupe za nestale osobe pri Međunarodnom komitetu Crvenog krsta.

Snimci iz vazduha otkrili istinu

Masovna grobnica u rudniku Kiževak, Raška. Foto: Marko Risović.

Oko 1.640 ljudi i danas se vodi kao nestalo u ratu na Kosovu, među njima je više od 1.100 Albanaca.

Potraga za posmrtnim ostacima u mestu Kiževak počela je 2015. godine, ali ju je otežavala činjenica da je kop, nekoliko godina nakon rata, bio aktivan.

„Lociranje ljudskih posmrtnih ostataka u masovnim ili tajnim grobnicama je složen postupak i brzina rada može značajno varirati u zavisnosti od lokacije i dostupnim informacijama”, rekao je Metju Holidej, šef programa za zapadni Balkan Međunarodne komisije za nestala lica, koja prati iskopavanja na lokalitetu.

Krasimir Nikolov, koordinator za ekshumacije u Euleksu kaže da, iako su svedoci mogli detaljno da opišu lokaciju, „oni nisu mogli da je pokažu, jer se teren drastično promeno”.

„Stoga nije bilo moguće identifikovati tačnu lokaciju samo na osnovu iskaza svedoka”, rekao je Nikolov za BIRN.

Video: Aleksandar Sretković.

Forenzički areheolog Euleksa Havijer Santana ističe da je kontinuirano korišćenje nalazišta nakon rata rezultiralo „drastičnim promenama terena”, a same izjave svedoka nisu bile dovoljne da bi se utvrdilo na kom su od četiri ili pet različitih nivoa rudnika ostaci zakopani.

Prema rečima Nikolova „otkriće” se desilo krajem prošle godine kada je Euleks uspeo da uporedi avionske snimke površinskog kopa iz 1999, 2002. i 2020. godine.

„Nakon temeljne analize, identifikovali smo promene na terenu i suzili područje interesa”, dodaje Nikolov.

„Avionski snimci su nam tačno pokazali na kojem se nivou nalaze posmrtni ostaci i koliko duboko kopati”, istakao je Santana za BIRN.

U blizini druge masovne grobnice

Masovna grobnica u rudniku Kiževak, Raška. Foto: Marko Risović.

Kiževak je deo nekadašnjeg rudnika cinka u državnom vlasništvu Suva Ruda kod Raške. Rudnik je 2007. godine prodat kompaniji u vlasništvu istaknutog srpskog biznismena Miroslava Bogićevića, koji je rekao da je zaustavio rad u Kiževaku još pre nego što je pretraga lokacije počela.

„Kopali smo, naišli smo na rudu i obrađivali je”, rekao je Bogićević za BIRN. „Ništa nije ukazivalo na to da bi se tako nešto moglo dogoditi”.

Vlasnik koncerna MB Farmakom, Bogićević, uhapšen je 2014. godine zbog sumnje da je umešan u bankarsku prevaru. Rekao je da je obustavio rad u Kiževaku „zbog cele ove situacije oko Farmakoma, zbog svih tih stvari“ i dodao da „ima milion problema otkako je uhapšen“.

U februaru ove godine, srpska Komisija za nestala lica organizovala je zajedničku posetu lokaciji, a između februara i marta uklonjen je gornji sloj od nekih tri do pet metara, rekao je Nikolov za BIRN.

Pandemija koronavirusa usporila je rad, ali je u novembru Euleksov tim pozvan da se vrati na lokaciju „zbog sumnje da se došlo do nivoa koji bi mogao da sadrži ljudske posmrtne ostatke”, dodao je on. Neki od tih ostataka pronađeni su 16. novembra.

Viši sud u Beogradu osnovao je petočlanu komisiju sudskih veštaka koja će raditi na ovom slučaju, dok će na terenu biti i predstavnici Kosova, Euleksa, Međunarodne komisije za nestala lica i Međunarodnog Crvenog krsta.

Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je takođe započelo preliminarnu istragu i čeka stručnu analizu posmrtnih ostataka i drugog materijala pronađenog na lokaciji ekshumacije.

Kiževak se nalazi kod kamenoloma Rudnica, gde je 2013. godine pronađena masovna grobnica iz koje su ekshumirani posmrtni ostaci 52 kosovska Albanaca. Iz Tužilaštva su naveli da istražuju i ovaj slučaj, ali drugih detalja nema.

Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju u Hagu 2014. godine osudio je bivšeg visokog zvaničnika policije Vlastimira Đorđevića na 18 godina zatvora, između ostalog, i zbog učešća u prikrivanju tela Albanaca ubijenih na Kosovu. U Srbiji za ovo niko nije odgovarao.