Reportaža

SVK: Poziv žrtvama da učestvuju u suđenjima bivšim pripadnicima OVK

Imena osoba nestalih na Kosovu na zidu u Prištini. April 2011. Foto: EPA/Valdrin Xhemaj.

SVK: Poziv žrtvama da učestvuju u suđenjima bivšim pripadnicima OVK

26. Novembra 2020.10:46
26. Novembra 2020.10:46
SVK će žrtvama navodnih ratnih zločina pružiti mogućnost da učestvuju na suđenjima bivšim pripadnicima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), među kojima je i donedavni predsednik Hašim Tači.

This post is also available in: English (English)

„Glas žrtava je neophodan radi ostvarivanja pravde”.

Ovo su reči predsednice Specijalizovanih veća Kosova (SVK) Ekaterine Trendafilove, kojima je pozvala žrtve zločina da učestvuju u sudskim procesima koji se protiv nekadašnjih pripadnika OVK vode pred Specijalnim sudom u Hagu.

Njen poziv usledio je nakon potvrđivanja optužnice koja tereti donedavnog kosovskog predsednika Hašima Tačija, bivšeg lidera Demokratske partije Kosova, Kadrija Veseljija, bivšeg šefa poslaničke grupe pokreta Samoopredeljenje (Vetevendosje) Redžepa Seljimjia i visokog zvaničnika Socijaldemokratske inicijative (NISMA), Jakupa Krasnićija, za niz ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti. Svi su se izjasnili da nisu krivi.

Žrtve njihovih navodnih zločina mogu se sada prijaviti za učestvovanje u postupku ako „mogu da pokažu da su lično pretrpeli štetu, uključujući fizičku, mentalnu ili materijalnu štetu kao direktnu posledicu krivičnih dela navedenih u potvrđenoj optužnici“, saopštili su iz SVK ovog meseca.

Prema optužnici, poznato je najmanje 416 žrtava zločina za koje su optuženi Tači i ostali.

Žrtve ili članovi porodice žrtava koji se prijave za učestvovanje u sudskim postupcima, a čiju prijavu odobrava sudija, dobiće priliku da saznaju više detalja o zločinu koji je počinjen nad njima ili nad članom njihove porodice. Njima sud odobrava status žrtve, što im omogućava da traže odštetu ukoliko optuženi bude osuđen.

„ Učestvovanjem u postupku, žrtvama se omogućava da doprinesu otkrivanju istine i saznaju više o tome šta se desilo njima ili članovima njihove porodice“, kaže za BIRN Silke Studžinski, načelnica Službe za učešće žrtava SVK-a.

„Žrtvama je najvažnije da budu prepoznate“


Srpske izbeglice napuštaju Kosovo, okolina Prištine, na putu za Podujevo, neposredno nakon završetka rata u junu 1999. Foto: EPA/Srđan Šuki

Studžinski objašnjava da će „žrtve u procesu učestvovati preko svog advokata, odnosno zastupnika, a njegove odnosno njene usluge će plaćati Specijalizovana veća Kosova“.

Zastupnik će imati zadatak da informiše žrtve o samom procesu, dodaje ona.

„Zastupnik može skrenuti pažnju sudijama na stavove žrtava u vezi sa postupkom, ispitivati ​​svedoke i davati usmene i pisane podneske kada su ugroženi lični interesi žrtve”, dodaje Studžinski.

Ona ističe da se mogu prijaviti i porodice žrtava koje su umrle ili nestale.

Jedan od zastupnika žrtava je i beogradski advokat Aleksandar Olenik. On za BIRN kaže da je priznanje za mnoge žrtve ključni faktor.

„Ljudima sa kojima sam ja razgovarao, potencijalnim žrtvama, taj prvi deo je nekako najvažniji, da budu prepoznati kao žrtve na međunarodnom nivou, ta neka satisfakcija, to im je primarno, sve ostalo im je sekundarno, primarno im je da dobiju papir međunarodnog instituta, da piše da su žrtve rata na Kosovu, pogotovo od strane OVK“, naglašava Olenik.

Slične sheme implementirane su i u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu i u Specijalnom sudu za Liban, ali ideja predstavlja pionirski poduhvat kada su u pitanju ratni zločini počinjeni na teritoriji bivše Jugoslavije. Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju, koji je funkcionisao do 2017. godine, žrtve su bile uključene samo kao svedoci.

„Njihova jedina funkcija i cilj je bio da se dokaže optužnica, nikakva druga prava nisu imali no da dođu i kažu što znaju, budu ispitani od strane tužilaštva i odbrane i to je to”, kaže Olenik.

„Njima je pomagano, plaćeno im je da dođu i da se vrate, imali su neku sociološku, psihološku pomoć … i ništa više od toga nisu imali što je bilo prilično traumatično, u svakom slučaju je traumatično za žrtvu dolazak na sud”, dodaje on.

Ono što je važno je da će žrtve imati pravo na odštetu ako optuženi budu osuđeni.

„Ako Specijalizovana veća Kosova osude optuženog, žrtve koje učestvuju mogu da traže odštetu putem svog zastupnika, ali i sudsko veće na sopstvenu inicijativu može naložiti isplatu odštete. Kao alternativu, sudije mogu da odluče da upute žrtve na građansku parnicu pred lokalnim sudovima radi dobijanja odštete”, objašnjava Studžinski.

Olenik ističe da je mogućnost odštete u okviru samog postupka, (a ne kao posebni građanski slučaj), predstavlja veliki napredak kada su u pitanju prava žrtava.

„Moj posao će biti, u dogovoru sa žrtvama, da dobijem sudsku presudu u kojoj će prvo da piše da je neko osuđen za taj i taj zločin a onda i da je osuđen da naknadi štetu”, objašnjava on.

Domaći sudovi retko dosuđuju odštetu

Pripadnici OVK prelaze albansko-jugoslovensku granicu kod Morine, Kosovo, u junu 1999. Foto: EPA/Fehim Demir

U Srbiji, žrtve krivičnog dela imaju pravo na naknadu štete. Prema zakonu, oni mogu da podnesu zahtev za odštetu dok je sudski postupak u toku, o čemu se i donosi odluka „ukoliko to ne prolongira značajno taj postupak“.

Sud bi u presudi trebalo da navede i iznos odštete, a ako je on manji od onog koji traži žrtva, onda bi ona trebalo da podnese građansku tužbu.

U praksi se velikoj većini žrtava, posebno žrtvama nasilnih zločina, preporučuje da podnesu građansku tužbu.

Do sada srbijanski sudovi tokom krivičnog postupka nisu dodelili odštetu nijednoj žrtvi ratnog zločina.

Fond za humanitarno pravo je u decembru 2019. godine u svom izveštaju o sprovođenju nacionalne strategije Srbije za procesuiranje ratnih zločina istakao da se kao rezultat preporuke da podnesu građansku tužbu, „žrtve nakon dugotrajnog i za njih emotivno veoma iscrpljujućeg krivičnog postupka, dodatno viktimiziraju jer su prinuđene da svoje pravo na naknadu štete ostvaruju u još jednom dugotrajnom i veoma skupom postupku“.

„Iz tog razloga, većina žrtava se nerado odlučivala da se upusti u još jedan sudski postupak, čime je praktično odustajala od ostvarenja prava na naknadu štete”, navodi se u izveštaju.

Iako se žrtvama preporučuje da podnosu građanske tužbe, prava optuženih u predmetima ratnih zločina se u potpunosti poštuju. Do 10. jula 2019. godine, Srbija je isplatila oko 1,8 miliona evra odštete i pravnih troškova optuženima koji su oslobođeni optužbi za ratni zločin ili su optužbe protiv njih odbačene.

Slična je situacija i na Kosovu, gde sudovi upućuju žrtve da odštetu traže u građanskom postupku.

Iz Sudskog veća Kosova su prethodno ove godine potvrdili da je na ime odštete optuženima koji su oslobođeni krivice, isplaćeno preko 140.000 evra.

Ali je zvaničnik Sudskog veća za BIRN dodao da „nemaju nikakvu statistiku o tome koliko je žrtava možda dobilo odštetu”.

Milica Stojanović


This post is also available in: English (English)