Pročitana su tri iskaza Asima Dautbašića, koji je naveo da je do rata radio u Državnoj bezbjednosti (DB), a da je nakon “raspada službe” neformalno postao savjetnik u Specijalnoj jedinici “Bosna” pod komandom Dragana Vikića.
Dautbašić je izjavio da je pio kafu s Vikićem u Domu policije kada se začula pucnjava. Naveo je da je Vikić izašao i da se vratio govoreći: “Vidi budale, poubijaše ljude.”
On je rekao da je čuo kako Vikić govori da nazovu šefa, a da mu je poslije dan ili dva kazao da je bio obavijestio Jusufa Pušinu, kao i Avdu Hebiba.
Dautbašić je rekao da on nije izlazio i vidio tijela, a da je čuo da je bilo osam zarobljenih, koji su povedeni iz Doma policije u Centar službi bezbjednosti (CSB).
“Naišla je neka mahalska grupa i poubijali ih. O tome se mnogo pričalo”, naveo je Dautbašić.
On je u iskazu rekao da se “ništa bez Vikićevog znanja nije moglo uraditi vezano za odvoženje leševa”.
U jednom od iskaza Dautbašić je naveo i da je zarobljene navodno doveo Mišo Žmiro i da je Vikić zbog toga burno reagovao.
On je rekao da je kasnije u medijima demantovao navode o umiješanosti grupe “Ševe” u ubistva u Velikom parku, navodeći da je za tu grupu čuo 1993. i da nije postojala u aprilu 1992. godine. Kazao je da je viđao Nedžada Herendu, ali da tada nije znao kako se zove.
S Vikićem i Pušinom optuženi su Nermin Uzunović i Mladen Čovčić. Vikić je, kao bivši komandant Specijalne jedinice i komandant Jedinice rezervnog sastava, optužen da nije spriječio ni preduzeo mjere na kažnjavanju podređenih, kao i Pušina, koji je bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Republike Bosne i Hercegovine (RBiH). Uzunović i Čovčić su optuženi kao pripadnici Jedinice rezervnog sastava policije.
Vikićeva Odbrana kazala je da bi Dautbašiću u pitanjima sugerisala da ustvari nije bio Vikićev savjetnik, da je učestvovao u formiranju “Ševa”, te da je Vikiću na pitanje ko su Herenda i “Ševe”, rekao: “Vidjećeš…”
Adna Dobojlić je kazala da bi svjedoka pitala da li je tačno da je Muniru Alibabiću iz Sektora državne bezbjednosti, na pitanje ko je ubio zarobljenike, odgovorio: “Ovi naši.”
Branilac Pušine Nikica Gržić rekao je da bi Dautbašiću prezentovao dokaze da je Herenda bio u rezervnom sastavu Državne bezbjednosti od prije rata.
Svjedok Adnan Solaković je kazao da je imao grupu svojih boraca i da su bili smješteni u hotelu “Evropa”. Dodao je da su se kasnije spojili sa jedinicom Jusufa Prazine i da mu je bio zamjenik.
Solaković se prisjetio kada je Prazina došao u “Evropu” i rekao mu: “Dođi da vidiš šta imamo.” Svjedok je kazao da je u kombiju “vidio ljude”, a da mu je Prazina rekao da ide na Darivu. Solaković je kazao da mu je rekao da ih ne vozi tamo – da “četnici ne granatiraju” u njegovoj “zoni”. On je dodao da je Prazina ipak otišao na Darivu.
Suljo Arnaut je u istrazi ispričao da je živio na Dobrinji i da je vidio kako su u kanal upala vojna vozila i kako transporter nije mogao izaći. On je naveo da se okupilo dosta civila i da je rezervna policija sat ili dva pregovarala sa vojnicima u transporteru.
On je dodao da su vojnici izašli bez oružja i da je prepoznao svog učenika Nedeljka Vujičića, koga su zvali Željko. Rekao je da mu je prišao i pitao ga otkud on tamo, a da mu je on odgovorio da su ga noć prije mobilisali.
Arnaut je kazao da su vojnici odvedeni u Policijsku stanicu. Naveo je da im je okupljeni narod upućivao psovke i uvrede, a da ih nije udarao.
Fahrudin Garibović je u iskazu naveo kako je u Domu policije vidio zarobljene vojnike s leđa, kako sjede u sali i kako ih neko ispituje. On je rekao da je bio vozač u Vojnoj policiji i da je tada u Dom policije došao sa komandirom Kerimom Lučarevićem i Sulejmanom Babićem.
Nastavak suđenja je 5. marta.
