Konferenciju je organizovala Fondacija “Max Planck” za međunarodni mir i vladavinu prava, u okviru projekta posvećenog pomirenju i izgradnji povjerenja u BiH.
Edin Hodžić, viši istraživač Fondacije “Max Planck”, u izjavi za novinare je rekao da je pozadina samog projekta u vezi sa činjenicom da se o pomirenju u BiH veoma puno govori, uključujući i neke zvanične politike, ali da se činilo kako se malo toga radi, ne samo u praksi nego i u razumijevanju koncepta pomirenja – šta pomirenje znači i koje sve politike i aktivnosti podrazumijeva kako bi se napravio suštinski napredak na tom planu.
“Prva stvar koju smo uočili u okviru projekta jeste da se o pomirenju jako mnogo govori. Mi smo radili analizu medijskih sadržaja i ustanovili smo da u posljednjih deset godina gotovo svakodnevno se govori o pomirenju. Na ovaj ili onaj način, koncept pomirenja se spominje u medijima, a istovremeno smo ustanovili da gotovo niko ne govori o sadržaju pomirenja – šta pomirenje znači”, kazao je Hodžić.
On je istakao kako je prvi korak razumijevanje samog koncepta pomirenja, kao i da se prihvati pomirenje kao širi koncept i da se počne s aktivnostima koje su do sada bile zanemarene.
“Možemo reći da je fokus na suđenjima za ratne zločine i tranzicionoj pravdi, ali to je samo jedan element pomirenja u BiH”, naveo je Hodžić.
Profesorica Zlatiborka Popov-Momčinović je rekla da smatra kako se pomirenje dešava u svakodnevnom životu “običnih ljudi”, s tim da oni to možda ne zovu pomirenjem, nego uspostavljaju neke funkcionalne veze i odnose.
“Mislim da su na nivou svakodnevnog života ljudi uspjeli ipak da obnove neke veze koje je naš katastrofalni rat iz devedesetih pokidao i tu zapravo imamo možda i najviše pomaka, a najviše problema nam upravo prave političari”, kazala je ona i dodala kako joj se čini da su političari najveći kočničari u ovom procesu.
Njima odgovara, kako je naglasila, da se i dalje živi od podjela, negira ono što se desilo, te da se ti sukobi “podgrijavaju”, “kad kojem političaru odgovara”.
Novinarima se obratio i visoki predstavnik u BiH Valentin Inzko, rekavši da je potrebno pomirenje, ali da misli kako nema jednostavne formule.
“Pomirenja u BiH ima puno, a ima ga malo. Puno ga ima, mislim, na najnižem nivou, to ja poštujem. To su ljudi u selima i gradovima, komšije. I taj komšiluk dosta puta opet funkcioniše. Možda ga ima malo manje u politici kad se ide prema gore”, kazao je Inzko.
On je kao primjere istakao “Majke Srebrenice”, koje su se sastale s majkama “s druge strane”, objasnivši da je bol svake majke ista bol.
Inzko je rekao da u pomirenje treba ubijediti one koji već nisu ubijeđeni, te da treba ići u gradove i sela i pričati s većim brojem stanovništva.
Konferencija kojoj su prisustvovali predstavnici vlasti, akteri nevladinih organizacija, stručnjaci, te predstavnici međunarodne zajednice i drugih međunarodnih organizacija, bila je zatvorenog tipa i održala se u Sarajevu.
