Branimir Džamonja kazao je da je radio u Sekretarijatu unutrašnjih poslova (SUP) i da ga je 1992. ministar poslao u Vojnu policiju da pomogne u formiranju službe za istrage. On je naveo da se javio Kerimu Lučareviću.
“Kerim je u počeku bio komandant Vojne policije Armije BiH”, rekao je svjedok, dodajući da je komandir jedne jedinice bio Ismet Bajramović Ćelo.
Džamonja je kazao da je u početku bilo pet, šest ljudi u istražnoj službi čiji je on bio šef, a da se broj kasnije povećao. Kazao je da im je pretpostavljeni bio Lučarević i da mu je podnosio izvještaje.
“Posao je bio istraga, podnošenje krivičnih prijava”, rekao je svjedok.
On je naveo da je Vojna policija imala pritvorske prostorije na petom spratu Centralnog zatvora.
Džamonja je rekao da je 2. maja ranjen na Skenderiji i prebačen u bolnicu, gdje je ostao 15 dana. Rekao je da se ne može sjetiti da li su, kad se vratio na posao, radili istragu o dešavanjima u Dobrovoljačkoj ulici 3. maja.
Tužilac Mladen Vukojičić ga je podsjetio da je u istrazi izjavio da je siguran da nisu podnijeli prijavu za događaje u Dobrovoljačkoj, na šta je svjedok rekao da njegova služba još nije bila radila ni 3. maja ni kada je izašao iz bolnice.
Lučarević je optužen u svojstvu komandanta Vojne policije Republičkog štaba Teritorijalne odbrane RBiH. Na teret mu je stavljeno da nije preduzeo mjere na kažnjavanju počinilaca ubistava i ranjavanja tokom napada na kolonu vojnika i civila zaposlenih u Jugoslovanskoj narodnoj armiji (JNA) 3. maja 1992. u Dobrovoljačkoj ulici, kao i njihovog zlostavljanja.
Na pitanja Odbrane, Džamonja je potvrdio da se vodio kao pripadnik SUP-a i pored toga što je bio poslat u Vojnu policiju.
Braniteljici Marseli Bajramović je rekao da ne zna kada je Lučarević postavljen za komandanta Vojne policije ni kada su dobili prostorije za pritvor u Centralnom zatvoru. Složio se da Vojna policija nije vršila ispitivanja u FIS-u.
“Ta saslušanja je vršila redovna policija… i dio pripadnika vojne službe bezbjednosti”, rekao je Džamonja.
Prema njegovim riječima, 2. maja vođene su borbe na Skenderiji sa JNA, a kod naroda je vladao strah da će grad biti zauzet.
Suđenje se nastavlja 20. februara.
