Zovko i ostali: Presuda za zločine u Čapljini 19. jula
Branilac Vahid Čamdžić rekao je da Tužilaštvo BiH nema nikakvog uporišta u tvrdnji da je Rajič bio komandir voda Vojne policije, te da su mnogi svjedoci potvrdili da im optuženi nikada nije zapovijedao, niti davao bilo kakve naredbe.
“Materijalnim dokazima potkrijepili smo našu tvrdnju, a to je da Rajič nije ni bio u akciji u Čeljevu, već na terenu iznad Mostara na koji je bio upućen od 14. do 21. jula 1993. godine”, naglasio je Čamdžić, te dodao da Tužilaštvo nije dokazalo ni ko su počinitelji zločina, pa samim tim “ne znamo ni koje je počinioce trebao kazniti”.
Čamdžić je ocijenio da tužioci nisu dokazali Rajičevu krivicu.
Uz Rajiča, za zločine počinjene u Čapljini, optuženi su Nikola Zovko, Petar Krndelj i Ivica Čutura. Prema Tužilaštvu BiH, Zovko je bio komandir Policijske stanice u Čapljini, Krndelj pomoćnik komandira, Rajič komandir voda Vojne policije, a Čutura operativni radnik u stanici u Čapljini.
U optužnici se navodi da su pripadnici policije, kojima je rukovodio optuženi Krndelj, i vojni policajci, 28. jula 1993. ili približno tog datuma, učestvovali u akciji u selu Čeljevo (opština Čapljina), tokom koje su ubijena tri bošnjačka civila.
Zovko, Krndelj i Rajič su optuženi što nisu kaznili podređene pripadnike civilne i vojne policije koji su počinili ubistva.
Branko Karadeglić, branilac optuženog Čuture, istakao je da je Tužilaštvo pokušalo da dokaže da je 19. jula 1993. godine Čutura odveo u logor Gabela Bošnjake iz sela Veledarova Mahala (opština Čapljina).
“Časni Sude, u ovom postupku saznali smo samo jednu istinu o Čuturi. Ovog čovjeka je ljudskost dovela na optuženičku klupu. Nažalost, to Tužilaštvo nije prepoznalo, pokušavajući sve vrijeme predstaviti mog branjenika kao nekog ko je prisilno odveo stanovništvo u Gabelu, što niti jedan svjedok nije potvrdio”, rekao je Karadeglić.
Napomenuo je i da su svi svjedoci kazali da su dobrovoljno sa Čuturom otišli u Gabelu, te da optuženi nije imao nikakvo oružje, nije nanosio nikome bol, te nije povrijedio bilo koga.
“Ukoliko nema svega ovoga, onda nema nikakvih dokaza, pa samim tim nema ni elemenata ratnog zločina. Iz tog razloga tražim od Suda da mog branjenika oslobodi svih optužbi i donese oslobađajuću presudu”, rekao je Karadeglić.
Izricanje prvostepene presude zakazano je za 19. juli.