Mnogi međunarodni fotoreporteri proslavili su se fotografijama koje su napravili tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Za razliku od njih, fotograf i scenarista Kris Lesli je na Balkan došao nakon završetka sukoba i dokumentovao posleratni period na ovom području.
Ove fotografije su nedavno objavljene u knjizi „Balkansko putovanje“, koja čitaoce vodi kroz Leslijevu 24-godišnju „odiseju“ tokom koje je nastala bogata arhiva fotografija svakodnevnog posleratnog života.
Lesli ističe kako su balkanski ratovi bili „stara vest“ čim su se završili.
„Tako to funkcioniše. Rat je priča koja se prodaje, dramatična je i važna. Mir manje“, kaže on u intervjuu za BIRN . „U eri obeleženoj jedanaestim septembrom, nemirima i ratovima u Avganistanu i Iraku, Balkan je izmakao međunarodnom radaru“.
Lesli navodi i da je dokumentovanje mira drugačiji posao, te da je potrebno više vremena da se on adekvatno obavi.
„Daleki, paralelni univerzum“
Kuća u Pakracu uništena u ratu, 1996. Foto: Kris Lesli.
Budući da je Lesli rođen 1974. godine, on je za vreme ratova na Balkanu bio „premlad i da pomisli da ode tamo“.
„Da budem iskren, ni Hrvatsku, ni Bosnu nisam umeo ni da pokažem na mapi. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji odvijali su se u dalekom, paralelnom univerzumu “, kaže Lesli.
Potom se 1995. godine, dok je studirao u SAD-u, sprijateljio sa nekoliko hrvatskih studenata.
„Svi smo bili u svojim ranim dvadesetim. Niko nije razgovarao o ratovima, nikoga nije bilo briga, niti je pokretao pitanje o tome”, ističe on.
Međutim, „sve se promenilo“ kada je 1995. godine Hrvatska vojska pokrenula vojne operacije za vraćanje teritorije koju su od kraja 1991. kontrolisali srpski pobunjenici, Jugoslovenska narodna armija i srpskih paravojnih formacija.
„Sledeće godine morao sam odabrati temu za svoj rad. Odlučio sam da proučim ratove u bivšoj Jugoslaviji – da pokušam da saznam nešto više“, kaže Lesli.
On je 1996. diplomirao sa temom „Iza nacionalizma i etničkog čišćenja u bivšoj Jugoslaviji“. Nakon diplomiranja, želeo je da volontira negde u regionu. Pozvan je da se pridruži Volonterskom projektu Pakrac, maloj nevladinoj organizaciji zaduženoj za rekonstrukciju ovog grada u centralnoj Hrvatskoj.
Prvog maja 1995. godine, tokom vojne operacije „Bljesak“, Hrvatska vojska izvela je iznenadni napad na Pakrac, čime je brzo preuzela kontrolu nad čitavim područjem koje je ponovo pripalo Hrvatskoj. Oko 30.000 Srba je pobeglo sa ovog područja u Srbiju ili na teritoriju u Bosni i Hercegovini koju su kontrolisali Srbi.
Prema srpskoj nevladinoj organizaciji Veritas, tokom operacije „Bljesak“ ubijene su 283 osobe, iako je prema Hrvatskom helsinškom odboru za ljudska prava taj broj ispod 90.
Lesli priča da je, kada je naredne godine došao u Pakrac, „sam grad Pakrac bio u ruševinama – napetost i podele su i dalje su bile velike, dosta toga nije bilo obnovljeno“.
„Hrvati su uglavnom živeli u gradu, a Srbi, uglavnom starije žene, u okolnim selima“, dodao je on.
Humanitarna pomoć kojom je Ljuba Selthufer, Hrvatica iz Pakraca, hranila svoje ljubimce, 1996. Foto: Kris Lesli.
„Još uvek su mogle da se čuju sporadične eksplozije, kada bi životinje aktivirale mine po okolnim poljima, što je bio zgodan podsetnik da se ne ide van regularnih puteva ili utabanih staza“, objašnjava on.
On ističe da je upravo zbog ljubaznosti stanovništva, kako srpske tako i hrvatske nacionalnosti, njegov boravak u ovom gradu bio nezaboravan.
„Upoznao sam Ljubu Selthufer – 55-godišnju Hrvaticu koja je živela sama u svom stanu koji se nalazio na liniji fronta. Lokalci su je zvali Luda Ljuba. Tokom intenzivnih borbi, Ljuba bi vikala na srpske vojnike i psovala ih dnevne sobe. Iz spavaće bi hrvatskim vojnicima govorila da okončaju rat ili da pucaju u nju i završe sa tim“, rekao je Lesli.
Sa druge strane linije, upoznao je Ljubu Gagić, 80-godišnju Srpkinju „koja se borila da preživi u maloj, delimično uništenoj kući“.
„Kao i većina Srba, koja se plašila života u novoj nezavisnoj hrvatskoj državi, Ljubina porodica i prijatelji su pobegli iz Pakraca“, rekao je Lesli i dodao da je penzionerka ostala sama, sa svojih šest kokoški, tri mačke i psom.
Leslijeve fotografije Pakraca nalaze se u njegovoj novoj knjizi, koju je podržao Centar za postkonfliktna istraživanja iz Sarajeva, a finansirala Creative Scotland.
Otpornost Sarajeva
Decak Ogi Tomić u Sarajevu 1997. Foto: Kris Lesli.
Kada je Lesli prvi put stigao u Sarajevo u jesen 1996. godine, 44-mesečna opsada glavnog grada BiH je bila završena i grad je „uživao u dugo očekivanom miru“. Ipak, uništenje prouzrokovano granatiranjem i snajperskim napadima je bilo ogromno.
„Nakon četiri meseca boravka u Pakracu, navikao sam na život u okruženju razorenom ratom, ali ništa nije moglo da me pripremi za Sarajevo“, kaže on.
Priseća se da je video „redove i redove uništenih stanova; kratere od granata i bombi; bolnice, kancelarije i fabrike u ruševinama“.
Sarajevo je od 1996. godine posetio nekoliko puta, takođe je i volontirao u ovom gradu, ali kada ga je 2019. godine posetio poslednji put, video je, kako kaže, sasvim drugi grad, koji sada ima „hrabro, odvažno, kosmopolitsko lice“.
„Ime grada Sarajeva je i dalje, čini se, neraskidivo povezano sa ratom i tragedijom, ali prethodnih 25 godina učinilo je dosta za oporavak ovog izuzetnog i otpornog grada. Turizam je sada u velikom porastu, a razlozi za to su očigledni“, ističe on.
Izbeglice i migranti u redu za hranu ispred džamije u Sarajevu 2018. Foto: Kris Lesli.
Poslednjih nekoliko godina BiH je privremeni dom brojnim izbeglicama i migrantima. U jednom poglavlju svoje knjige nalaze se fotografije koje je Lesli snimio 2018. godine, kada je pokrivao izbegličku krizu.
„Svedočio sam mnogim nadrealnim događajima tokom vremena provedenog u Bosni – ali nisam očekivao da ću ikada videti ogroman broj izbeglica i migranata sa Bliskog Istoka i Afrike na ulicama Sarajeva“, kaže on.
„To je realna priča o opasnom svetu u kom živimo – 25 godina nakon brutalnog rata i opsade, Sarajevo sada pruža ograničeno utočište onima koji beže od vlastitih trauma“.
Limitirano izdanje „Balkanskog putovanja“ sa fotografijama Krisa Leslija i esejima Džona MakDugala dostupno je ovde.
