Krivičnu prijavu zbog objave videa osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića na društvenoj mreži uz opis „heroj“ objavljenog povodom neustavnog dana Republike Srpske Tužaštvo BiH je odbacilo uz obrazloženje da ne postoje osnovi sumnje da je prijavljeno lice učinilo krivično djelo, jer nisu dobili podatke putem zamolnice međunarodne pravne pomoći o profilu i sadržaju koji je u međuvremenu uklonjen.
„Ministarstvo pravde SAD-a je zauzelo takav stav, to znači da se kod njih sve može govoriti, ako oni misle da je demokratija anarhija, a očigledno to misle. Evropske zemlje to nikad ne bi dozvolile“, kazala je penzionisana sutkinja Azra Miletić za Detektor.
Detektor je u ranijem istraživanju o negativnim tužilačkim odlukama pisao o praksi odbijanja zamolnica za pružanje međunarodne pomoći za dostavljanje podataka o prijavljenim slučajevima gdje su nedostajali podaci o korisničkim profilima na društvenim mrežama ili su objave u međuvremenu uklonjene.
Ovakva međunarodna praksa onemogućava procesuiranje krivičnih djela u matičnim državama, smatra Miletić.
„Oni to vrednuju na osnovu svog pozitivnog prava. Tako je uvijek kad je međunarodno krivično-pravna pomoć u pitanju, zemlja od koje se pomoć traži se ravna po svom zakonodavstvu, ono što je kod njih zabranjeno, onda pruži pomoć, a za ono što se kod njih ne smatra zabranom neće pružiti pomoć“, kazala je Miletić.
Ona dodaje da bi takva praksa na koju se bh. pravosuđe mora osloniti mogla dovesti do problema u procesuiranju objava na društvenim mrežama.
„To će biti borba, nemaju sve zemlje isto pravno uređenje. Evropske zemlje se drže konvencije o slobodi govora koja ima ograničenje u slobodi govora, može se zakonom ograničiti ako zadire u prava drugih ljudi. To može tako samo Amerika ili neki režimi, meni su to sve režimi“, kazala je ona izražavajući nezadovoljstvo tom odlukom.
Prema anonimiziranoj prijavi, ova objava vrijeđa dostojanstvo drugog naroda i poziva na mržnju i netrpeljivost.
U obrazloženju negativne tužilačke odluke navodi se da je Državna agencija za istragu i zaštitu (SIPA) bila onemogućena istražiti podatke o objavi i profilu po naredbi Tužilaštva BiH, jer je objava već bila uklonjena zbog čega su tražili dostavu podatka putem zahtjeva za međunarodnu pravnu pomoć nadležnim institucijama Sjedinjenih Američkih Država.
Zamolnicom su tražene IP adrese sa vremenima pristupa, e-mail adrese korištene za kreiranje korisničkog računa, brojevi telefona za administriranje računa, kao i druge podatke koji mogu poslužiti u identifikaciji korisnika navedenog računa. Iz Ministarstva pravde SAD-a naveli su da objava predstavlja slobodu govora zaštićenu Prvim amandmanom SAD-a.
„Ustav SAD-a ograničava radnje državnih organa SAD-a za koje se može smatrati da ugrožavaju ove slobode izražavanja“, naveli su u odgovoru na zahtjev.
Načelo slobode izražavanja u Americi je preširoko tumačeno, smatra Miletić, objašnjavajući da ukoliko se BiH osloni na njihove mehanizme dostavljanja dokaza neće moći istrajati na predmetima.
„Ne mogu da shvatim tu odluku Ministarstva pravde SAD-a. Ali ako je to tako na nama je da se samo prilagodimo i tražimo izlaz u druge načine dokazivanja“, kazala je Miletić.
Ona je kazala da je u svojoj praksi dokaze o profilima sa društvenih mreža tražila direktno od Mete, posredstvom Federalne uprave policije (FUP).
Detekor je ranije u istraživanju novih odluka o neprovođenju istraga za negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca te izazivanje mržnje utvrdio da je Tužilaštvo BiH slobodu izražavanja uglavnom tumačilo jako široko i bez propitivanja ograničenja u odnosu na govor mržnje.
Miletić kaže da bh. pravosuđe nema dovoljno prakse u procesuiranju širenja mržnje i da se zbog toga sloboda govora često zloupotrebljava.
„Nismo se mi bavili puno, ja sam imala jedan predmet kad sam se vratila, prije toga vidim niko se nije zarovio da radi, a tužioci naravno ne rade ništa već godinama na tome. Ali mržnja je uzela maha da je to nepopravljivo“, kazala je Miletić.
