U popodnevnim satima 23. jula 1999. godine, otac, brat i stric Slavice Popović žnjeli su pšenicu u selu Staro Gracko u centralnom Kosovu kada su zajedno sa 11 njihovih komšija ubijeni.
“Od tada čekamo da saznamo ko ih je ubio i ko je odgovoran. Ali nikada nismo dobili odgovor”, kaže Slavica za BIRN.
Počinioci masakra u Starom Gracku nikada nisu identifikovani niti izvedeni pred lice pravde.
“Najgore je što se moja majka ne tretira kao porodica žrtve i nikada nije dobila nikakvu odštetu”, dodaje ona.
Po kosovskom zakonu, Slavicina majka trenutno nema pravo na odštetu jer su se ubistva dogodila neposredno nakon završetka rata i povlačenja Vojske Jugoslavije (VJ) i srpske policijske sa Kosova.
Ali nadu da će se ovo promeniti daje predloženi zakon koji se trenutno razmatra. Naime, Skupština Kosova usvojila je u prvom čitanju nacrt zakona koji će regulisati rad novog Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
Institut će raditi na istraživanju i dokumentovanju zločina počinjenih od 1. januara 1998. do 20. juna 1999. godine, “pružajući tačne podatke o ljudskim gubicima, fizičkoj i emocionalnoj šteti, ekonomskoj šteti, šteti kulturnim dobrima i drugim vrstama štete uzrokovane ratnim zločinima”, navodi se u nacrtu zakona.
To obuhvata prikupljanje informacija sa ciljem da se utvrdi kada i kako su zločini počinjeni, ko su žrtve i svedoci a ko mogući počinioci. Osim prikupljanja dokaza o zločinima, Institut će sarađivati i sa pravosudnim institucijama i pružati podatke “u službi pravde”.
U nacrtu zakona stoji da bi Institut mogao da dokumentuje i zločine počinjene nakon završetka rata, do 31. decembra 2000. godine.
Ako dođe do toga, onda bi se mogli prikupiti dokazi koji bi pomogli porodicama žrtava da pravno budu priznati i dobiju mogućnost za odštetu za zločine počinjene u posleratnom periodu, te potencijalno stvoriti osnovu da tužioci pokrenu istrage o njima. Uskoro se očekuje glasanje o drugom čitanju nacrta zakona.
Međutim, opoziciona Demokratska partija Kosova (DPK) oštro se protivi nadležnosti Instituta da istražuje zločine počinjene nakon 20. juna 1999. godine, tvrdeći da bi to degradiralo Oslobodilačku vojsku Kosova i njenu borbu protiv srpskog represivnog režima.
“Napor vlade Aljbina Kurtija da donese zakon koji ima za cilj da istraži navodne zločine vezane za rat do 31. decembra 2000. jeste napor koji odgovara onima koji su odgovorni za genocid na Kosovu”, rekao je Abeljard Tahiri, šef poslaničke grupe DPK, sugerišući da zakon služi interesima Srba.
Neki od lidera DPK, među kojima i bivši predsednik Kosova Hašim Tači, trenutno su u pritvoru u Hagu i čekaju da im se sudi pred Specijalizovanim većima Kosova (SVK) za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti navodno počinjene tokom i posle rata dok su bili visoki zvaničnici OVK.
Smatra se da je DPK zabrinuta da bi, ukoliko Institut dobije širi mandat za dokumentovanje posleratnih zločina, više njenih zvaničnika ili drugih bivših pripadnika OVK moglo biti procesuirano za zločine iz osvete počinjene nad srpskom manjinom nakon povlačenja snaga Slobodana Miloševića sa Kosova po završetku rata.
Istraživačica tranzicijske pravde Nora Ahmetaj ipak smatra da mandat Instituta treba produžiti do 2000. godine jer je bilo mnogo ubistava i kidnapovanja civila nakon zvaničnog završetka rata. “Ti zločini su u potpunosti bili vezani za rat”, objašnjava Ahmetaj za BIRN.
“Kosovo nije uspelo da se pozabavi zločinima koji su se dogodili posle juna 1999. godine i kao društvo nismo uspeli da izvršimo pritisak na (državne) institucije da se ozbiljnije pozabave zločinima nad civilima koji su se dogodili posle juna 1999. godine”, ističe ona.
Kancelarija Evropske unije na Kosovu takođe je izrazila podršku predlogu za proširenje vremenskog okvira. “Međunarodna zajednica je u prošlosti izrazila podršku da se Institut bavi dužim i inkluzivnijim vremenskim periodom, kako sada stoji u nacrtu zakona”, naglašava Nikola Gaon-Sorokin, portparol Kancelarije EU.
Međutim, u nacrtu zakona stoji samo da Institut ima mogućnost dokumentovanja posleratnih zločina, a ne i da to mora učiniti.
“Bez obzira na ovu formulaciju, nadam se da će žrtve koje su bile podvrgnute zločinima i kršenju ljudskih prava, odmah nakon rata, biti registrovane i prihvaćene”, navodi za BIRN Bekim Blakaj, direktor Fonda za humanitarno pravo Kosova, koji godinama dokumentuje zločine počinjene tokom rata.
Slavica Popović. Foto: Serbeze Haxhiaj/BIRN.
Neusaglašeni zakoni
Kosovski pravni okvir koji se odnosi na rat, žrtvama i njihovim porodicama ne nudi dosledan tretman i ne uključuje one koji su ubijeni ili su bili žrtve seksualnog zlostavljanja nakon rata.
Postoji nekoliko zakona koji se odnose na rat i žrtve rata koji koriste različite vremenske okvire.
Zakon o nestalim licima ima za cilj da zaštiti prava porodica nestalih lica, kao što je njihovo pravo da znaju kakva je bila sudbina ljudi koji su nestali kao posledica rata na Kosovu. On pokriva period od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine.
Međutim, Zakon o statusu i pravima palih boraca, invalida, veterana, pripadnika OVK, civilnih žrtava i njihovih porodica pokriva period od 1. februara 1998. do 20. juna 1999. godine. Deo zakona koji se odnosi na žrtve ratnog seksualnog nasilja pokriva period od 27. februara 1998. do 20. juna 1999. godine.
Zakonom su obuhvaćena i lica koja su stradala od posledica eksplozivnih naprava zaostalih iz rata u periodu od tri godine nakon završetka sukoba.
S druge strane, SVK (čije je sedište u Hagu, u kojima je angažovan međunarodni personal i koji su deo kosovskog pravosudnog sistema) imaju nadležnost za zločine počinjene između 1. januara 1998. i 31. decembra 2000.
Blakaj naglašava da ako bude izmenjen zakon kojim se reguliše rad Instituta tako da pokriva isti period kao i SVK, “onda je neophodno da zakoni i drugi dokumenti koji se bave prošlošću, kao što je (nacionalna) Strategija za tranzicijsku pravdu, budu u skladu sa ovim periodom”.
“Zakoni koji se odnose na prava žrtava na odštetu moraju biti izmenjeni”, objašnjava Blakaj.
Albin Kurti u Skupštini, decembar 2019. Foto: EPA-EFE/Valdrin Xhemaj.
Pod kontrolom Vlade
Za razliku od prethodnog Instituta za istraživanje ratnih zločina, koji je pre pet godina ukinuo tadašnji premijer Ramuš Haradinaj jer njegov rad nije dao značajnije rezultate, novi nacrt zakona predviđa da premijer, a trenutno ovu funkciju izvršava Aljbin Kurti, bira šefa Instituta za zločine počinjene tokom rata na Kosovu.
Ali eksperti poput Nore Ahmetaj smatraju da bi stavljanje Instituta pod kontrolu Vlade moglo negativno uticati na njegovu misiju.
“Ideja da ovaj institut bude pod ingerencijom premijera jeste opasna jer ovaj institut treba da bude nezavisan, apolitičan, a ne u rukama izvršne vlasti”, naglašava Ahmetaj.
Ona ističe da Institut treba da ima stručno osoblje i da bude “odgovoran samo Skupštini”.
Džoana Hanson, direktorka “Nove perspektive”, nevladine organizacije koja se bavi prošlošću i promoviše veću integraciju između zajednica na Kosovu, takođe smatra da Institut treba da bude nezavisan.
“Važno je da se preispita status Instituta kao tela pod kontrolom Vlade i da rad instituta ne bude prolongiran zbog dugih skupštinskih procesa”, kaže Hanson za BIRN.
Ona pozdravlja predložene izmene u nacrtu zakona, ističući da se izmenama “unapređuje formulacija u (postojećem] zakonodavstvu, što je važno jer su kasniji zločini navodno bili povezani sa sukobom i ponekad su imali širi etnički aspekt”.
Slavica kaže kako poslednju nadu za ostvarenje pravde polaže u SVK, koja imaju nadležnost da daju nalog za isplatu reparacija.
Ona navodi da se ratno nasilje nastavilo i nakon zvaničnog okončanja rata, kada su ubijeni članovi njene porodice. “Bio je juli 1999. godine i tih dana je još sve pripadalo ratu”, zaključuje ona.
