“Granata je pala, udarila je u garažu. Bio sam pred kućom, pogodila me u koleno, geler se zabio u kost”, priča Drča za BIRN.

“Bio sam u bolnici šest dana, nakon toga sam mesec dana nosio longetu”, dodaje on.

Dve i po godine kasnije, Drča je, zajedno sa mnogim drugim hrvatskim Srbima, bio primoran da napusti Hrvatsku i pobegne u Srbiju.

U operaciji “Oluja”, koja je sprovedena od 4. do 8. avgusta 1995. godine, hrvatske snage su porazile pobunjene Srbe i zbrisale samoproglašenu Republiku Srpsku Krajinu, koju su Srbi uspostavili na hrvatskoj teritoriji 1991. godine.

Tokom i nakon operacije ubijeno je nekoliko stotina Srba, govore podaci Hrvatskog helsinškog odbora. Drugi su ranjeni, a više od 200.000 njih je izbeglo u Srbiju. Niko od njih nikada nije dobio odštetu.

Hrvatska će ove nedelje godišnjicu operacije proslaviti kao veliku pobedu kojom je obezbeđena nezavisnost zemlje, dok će srpske vlasti oplakivati ​​žrtve Oluje.

Neki od Srba koji su pretrpeli štetu ili gubitak tokom operacije “Oluja” ili u drugim ratnim incidentima, dobili su nadu da će moći dobiti odštetu usvajanjem Zakona o civilnim stradalnicima iz Domovinskog rata, koji je usvojen u julu 2021. godine. Jedan od njih je i Drča.

U aprilu 2022. godine, uz pomoć Srpskog narodnog veća (SNV), koje zastupa interese Srba u Hrvatskoj, Drča je, na osnovu zakona, podneo zahtev za odštetu. Ali do kraja prošlog meseca još uvek je čekao povratnu informaciju.

Milena Čalić Jelić iz Pravnog odjela SNV-a kaže da je do sada ovo telo pomoglo da se, na osnovu Zakona, podnese 70 zahteva.

Čalić Jelić objašnjava da ova organizacija “užurbano radi (na tome) da pronađemo ljude koji ostvaruju pravo po Zakonu“, pomažući im da popune zahteve i usmerava ih u odgovarajuću županijsku ili kancelariju u Gradu Zagrebu, kako bi ih podneli.

Dodaje da su pravilnici za sprovođenje Zakona usvojeni tek u novembru prošle godine i da “za sada nemamo rešen niti jedan zahtjev“.

Hrvatski ministar ratnih veterana Tomo Medved rekao je Parlamentu u junu 2021. da njegovo ministarstvo procenjuje da će biti oko “2.500 novih korisnika statusnih prava invalida i članova obitelji (žrtve)“.

Nema podataka o odštetnim zahtevima Srba

Proslave Dana hrvatskih branitelja i 25. godišnjice operacije Oluja na Kninskoj tvrđavi, avgust 2020. Foto: EPA-EFE/Miroslav Lelas.

Novi zakon omogućava odštetu osobama koje su postale invalidi ili su izgubili članove porodice kao posledica rata, kao i finansiranje određenih pomagala, poput protetskih.

Prema Zakonu, članovi porodica civila koji su nestali u ratu, a koji još uvek zvanično nisu proglašeni mrtvima, moći će da podnesu zahtev za dobijanje beneficija i pre izdavanja izvoda iz matične knjige umrlih za nestalu osobu.

Osobe koje traže kompenzaciju moraju se prijaviti u županijskim kancelarijama odnosno, ako više nemaju adresu u Hrvatskoj, u kancelariju Grada Zagreba.

U nekim županijama kažu da se prilikom ovog procesa ne traži izjašnjenje o nacionalnoj pripadnosti podnosioca zahteva, pa je BIRN zatražio podatke o ukupnom broju predmeta i broju predmeta koji su završeni.

U Primorsko-goranskoj županiji, kako su rekli za BIRN, primili su ukupno šest zahteva, dva za priznavanje statusa civilnog invalida i ostvarivanje prava po osnovu oštećenja organizma, te četiri za priznavanje statusa člana porodice poginulog ili nestalog civila i ostvarivanje prava na porodičnu invalidninu. Do kraja jula nijedan od ovih zahteva nije bio rešen.

U Varaždinskoj županiji podnesen je i odobren jedan zahtev.

U Osječko-baranjskoj županiji primili su 126 zahteva – 32 za dobijanje statusa civilne žrtve i shodno tome ostvarivanje prava na ličnu invalidninu, te 94 za dobijanje statusa člana porodice umrle, nestale ili poginule osobe i shodno tome ostvarivanje prava na porodičnu invalidninu.

Iz Osječko-baranjske županije su saopštili da su odobrili 21 zahtev za priznanje statusa člana porodice umrle, nestale ili poginule osobe i da su odbili dva zahteva za status civilne žrtve i s ovim povezano pravo na invalidninu.

Nijedan zahtev nije bio vezan za operaciju “Oluja”, rečeno je BIRN-u.

“Neprijateljskim snagama“ zabranjene beneficije

Kolona srpskih izbeglica iz Hrvatske tokom operacije Oluja prolazi pored uništenog kamiona kod Bosanskog Petrovca, Bosna i Hercegovina, avgust 1995. Foto: Ranko Ćuković.

Čalić Jelić kaže da se, osim zahteva žrtava operacije “Oluja”, bavi i zahtevima koji se odnose na ratno nasilje na području Vukovara, Dubrovnika, Benkovca i drugih delova Hrvatske od početka rata 1991. godine.

“Postoji puno (zahteva koji se odnose) na 1991. – jesen i zimu, i puno njih vezano za (operacije Hrvatske vojske) “Bljesak” i “Oluja” (1995.), ali i na period između”, kaže ona.

Većina podnositelja zahteva koji žive izvan Hrvatske su iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

“Najviše imam (zahtjeva) iz Srbije od ljudi koji danas žive u Srbiji, ali za vreme rata su bili na teritoriju Repubulike Hrvatske i tu su ili oni direktno stradali ili su, nažalost, njihovi najbliži stradali, i nešto manje imam iz Bosne i Hercegovine”, objašnjava ona.

Tokom debate o ovom Zakonu, na sednici hrvatskog Sabora na kojoj je usvojen, desničarski poslanici tvrdili su da bi Zakon mogao omogućiti “gresorima” i bivšim pripadnicima srpskih snaga da dobiju finansijsku korist od države.

Zakon, međutim, navodi da pripadnici, pomagači ili saradnici neprijateljskih vojnih i paravojnih jedinica, koji su učestvovali u oružanoj agresiji na Hrvatsku, kao i članovi njihovih porodica, ne mogu primati beneficije.

Savo Štrbac iz nevladine organizacije “Veritas”, sa sedištem u Beogradu, ističe da to znači da ljudi koji su u srodstvu sa bilo kim ko se borio na srpskoj strani., ne mogu dobiti odštetu za svoje povrede.

“Podneli smo zahteve u vezi s majkom i ćerkom koje su poginule od hrvatske granate kod Biograda (na Moru), njihov otac i suprug je bio srpski vojnik negde na (vojnom) položaju kada se to dogodilo, negde u blizini njihove kuće”, naglašava Štrbac za BIRN.

“Možemo reći da po njihovoj logici (hrvatskih vlasti) one ne mogu (biti prihvaćene) jer je njihov otac i suprug bio angažovan, mobilisan, šta god, ili se dobrovoljno prijavio da brani neke od njegovih granica tamo”, kaže on.

Ministarstvo hrvatskih branitelja osnovalo je komisiju koja utvrđuje da li je neko bio pripadnik neprijateljskih snaga ili ne.

BIRN je pitao Ministarstvo koliko je predmeta primilo i za koliko njih je doneta odluka, ali odgovor nismo dobili.

Čalić Jelić navodi da su iz Ministarstva krajem juna SNV-u rekli da je komisija, od županijskih kancelarija, primila 481 zahtev za proveru da li je neko od podnosilaca zahteva bio pripadnik, pomagač ili saradnik “neprijateljskih vojnih i paravojnih snaga”.

Ona ističe da je još prerano govoriti o tome da li postoji diskriminacija u ovom procesu s obzirom da je on još u ranoj fazi, ali da će proces “svakako biti predmet velike pažnje”.