Crnogorski tužilac obećao da će počinioci ratnih zločina biti identifikovani

Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić na konferenciji za novinare u Podgorici. Foto: PR Centar

Nakon današnjeg sastanka sa predstavnicima nevladinih organizacija sa kojima je razgovarano, u velikoj meri, o kritikovanom nedostatku napretka Crne Gore u istragama ratnih zločina, Katnić je obećao da će targetirati navodne počinitelje, ali da te istrage moraju da ostanu poverljive.

„Tužilaštvo kontinuirano poduzima brojne aktivnosti kako bi identifikovalo događaje u kojima su crnogorski građani potencijalno bili uključeni u ratne zločine i one koji su potencijalni počinioci“, rekao je Katnić na konferenciji za novinare.

„To su tajne procedure i takođe se vodi posebna pažnja da se ne uputi upozorenje osobama koje se proveravaju“, naglasio je on.

Sastanak sa predstavnicima nevladinih organizacija organizovan je nakon što je podgorička Akcija za ljudska prava početkom ovog meseca uputila kritike Katniću i vrhovnom državnom tužiocu Ivici Stankoviću zbog loših rezultata u istragama ratnih zločina.

„SDT (Specijalno državno tužilaštvo) nije ponovo otvorilo ni jedan od starih predmeta … iako je Strategija u članu IV predviđala da se oni pregledaju ‘u cilju provjere da li je moguće identifikovati još neke osumnjičene’“, navodi se u saopštenju Akcije za ljudska prava.

Stanković je u maju 2015. godine obećao da će stari slučajevi biti pregledani i identifikovani oni koji su imali komandnu odgovornost pri počinjenju ratnih zločina.

Od kada je preuzeo dužnost 2015. godine, Stanković se više puta obavezao da će ponovo pokrenuti arhivirane istrage i procesuiranje ratnih zločina postaviti kao prioritet.

Ali jedina sudska presuda od 2015. godinedo danas je ona izrečena bivšem pripadniku vojske Jugoslavije Vladi Zmajeviću, koji je osuđen na 14 godina zatvora zbog ubistva četvorice albanskih civila na Kosovu 1999. godine.

Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je u decembru 2019. ovu presudu kojom je Zmajević osuđen za ubistvo civila u selu Žegra kod Gjilana tokom rata na Kosovu.

Od osamostaljenja Crne Gore 2006. godine do danas, održano je samo osam suđenja za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu. Ali suđeno je samo počiniocima najnižeg ranga.

U svom izveštaju o Crnoj Gori za 2020. godinu, Evropska komisija je ponovila upozorenja da bi ratni zločini trebalo da budu glavni prioritet tokom pregovora o pridruživanju, te pozvala Crnu Goru da proširi obim krivičnog gonjenja.

„Optužbe za komandnu odgovornost, suizvršilaštvo i pomaganje i podržavanje do sada nisu podignute (protiv osumnjičenih za ratne zločine)“, napomenuto je u izveštaju.

Kao deo Jugoslavije, Crna Gora je direktno učestvovala u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini pod vođstvom Slobodana Miloševića.