This post is also available in: English
Stručnjaci sudske medicine iz Srbije, Kosova i EU pretražuju područje sela Kiževak kod Raške u Srbiji gde je pronađena masovna grobnica, decembar 2020. Foto: EPA-EFE/Đorđe Savić
U Srbiji su u periodu od 2016. do 2020. godine identifikovani posmrtni ostaci 18 ljudi, dok su na Kosovu identifikovani ostaci 32 osobe nestale tokom rata, kaže se u novom izveštaju kojeg su danas objavile Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR) sa sedištem u Beogradu i Nova društvena inicijativa sa sedištem u Mitrovici.
Kosovo i Srbija moraju da imaju proaktivniji pristup ka pitanju nestalih i otvoriti sve moguće arhive koje bi mogle sadržavati podatke o onima koji su nestali, stoji u izveštaju.
U njemu se dodaje da nijedna strana ne ulaže dovoljno napora da bi se pronašli ostali ljudi (1.600) koji su nestali u ratu 1998-99.
„Valjan pokazatelj efikasnog rada u rešavanju pitanja nestalih bilo bi razbijanje zavere ćutanja kako u Srbiji tako i na Kosovu tako što bi Vlade obe zemlje podstakle insajdere da progovore ali umesto toga imamo osuđene ratne zločince koji se hvale herojstvom ali ne govore o nestalim osobama iz njihovih zona odgovornosti”, rekao je Marko Milosavljević iz YIHR za BIRN.
Novi izveštaj, pod naslovom „Efikasnost mehanizama institucija Srbije i Kosova u pronalaženju nestalih osoba iz rata na Kosovu u periodu od 2016. do 2020. godine“, preporučuje da vlade Srbije i Kosova treba da postignu sporazum o saradnji na rešavanju pitanja nestalih lica koji „mora imati mehanizme kontrole, koje će osigurati EU kao fasilitator“.
Dijalog između Beograda i Prištine za normalizaciju odnosa odvija se posredstvom EU u Briselu od 2013. U oktobru prošle godine jedan od učesnika pregovaračkog tima Prištine izjavio je da postoji nacrt sporazuma o uspostavljanju zajedničkog komiteta sa Srbijom sa ciljem pronalaženja preostalih nestalih lica, mada do danas nema više detalja o tome.
Srbija i Kosovo su jedna od druge zatražili otvaranje ratnih vojnih arhiva, ali konkretni koraci još nisu preduzeti.
Izveštaj preporučuje da obe zemlje promene svoje zakone kako bi se osigurala prioritetnost pitanja nestalih lica.
„Potrebno je da Vlade Srbije i Kosova iniciraju izmene u krivičnom zakoniku, kao i u zakonima o nestalima, tako da prisilni nestanak postane posebno krivično delo shodno Konvenciji UN-a o zaštiti svih lica od prisilnih nestanaka kako bi se ubrzalo otkrivanje nestalih i procesuirali oni koji informacije skrivaju“, zaključuje se u izveštaju.
