This post is also available in:
Mirko Graorac. Foto: Al Jazeera Balkans/Screenshot
Vrhovni sud Hrvatske je odbio zahtev da obnovi suđenje Mirku Graorcu, koji je odslužio zatvorsku kaznu za ratne zločine počinjene u logoru Manjača 1992. godine, pišu današnje Novosti.
Zahtev je odbijen iako je njegov advokat predložio pet novih svedoka – dvojicu bivših logoraša iz Manjače i tri bivša pripadnika komandnog sistema logora. Svi oni su izjavili da Graorac nikada nije bio u logoru.
Vrhovni sud je odluku doneo 23. februara i u njoj obrazložio da Graorac nije ponudio nove razloge za obnavljanje postupka.
Graorac, po nacionalnosti Srbin, izjavio je da je živeo u Splitu do početka 1992. godine, kada se vratio u svoje rodno selo Bajinci u BiH, te da je tamo bio i kada je počinjen zločin.
Vratio se u Split, a policija ga je uhapsila 1995. godine. Nekoliko dana su ga tukli i optužili za ratne zločine, rekao je Graorac u nedavno emitovanom dokumentarnom filmu Al Jazeere Balkans, „Teret Mirka Graorca“.
Okružni sud u Splitu ga je 1996. godine proglasio krivim za ratne zločine protiv civilnog stanovništva i ratnih zarobljenika, kao komandanta straže u logoru Manjača, od aprila do septembra 1992. godine.
Sud ga je osudio na 20 godina zatvora i naredio proterivanje iz Hrvatske.
U konačnoj presudi koju je 2001. godine doneo Vrhovni sud, Graorac je osuđen na 15 godina zatvora. Nakon izdržane kazne, vratio se u Bosnu i Hercegovinu, gde i danas živi.
Organizacija Amnesty International je u svom izveštaju iz 1998. godine navela da suđenje Graorcu „nije zadovoljilo međunarodne standarde pravičnosti“.
Graorac je za Al Jazeera Balkans rekao da pokušava da skine ljagu sa svog imena jer ne želi da njegova deca žive sa stigmom dece ratnog zločinca.
Njegov advokat Čedo Prodanović je za Novosti rekao da će zbog odluke Vrhovnog suda podneti žalbu Ustavnom sudu, te da će, ako to ne uspe, ići pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.
Srbi su u logoru Manjača tokom rata 1992. godine držali zatvorene Bošnjake i Hrvate.
Logor je postojao od 1991. do 1992. i ponovo nakratko 1995. godine. Zatvorenici su mahom bili hrvatski i bošnjački vojnici i civili.
