Istraživanje

„Kao zatvorenici“: Kineski radnici se žale na eksploataciju i zabranu kretanja

Ilustracija. BIRN/Igor Vujcic

„Kao zatvorenici“: Kineski radnici se žale na eksploataciju i zabranu kretanja

26. Januara 2021.15:15
26. Januara 2021.15:15
Intervjui, video snimci i fotografije do kojih je došao BIRN ukazuju na teške uslove života i rada kineskih radnika u Boru. Stručnjaci upozoravaju na elemente trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije.

This post is also available in: English (English)

Radnici iz Kine su u okviru Inicijative Pekinga „Pojas i put“ već godinama angažovani na investicionim projektima širom Centralne i Jugoistočne Evrope. Međutim, malo ko ih viđa jer su izolovani od lokalnog stanovništa, u javnosti nisu zabeležene njihove izjave, a kamoli žalbe i protesti.

Ipak, 13. januara desetine Kineza koje je u Srbiju dovela rudarska kompanija Ziđin kako bi radili na izgradnji rudnika bakra „Čukaru Peki“ kod Bora, protestovalo je žaleći se na uslove rada, ali i širenje zaraze koronavirusa u prebukiranim i higijenski neuslovnim smeštajima.

Kineski rudarski gigant, u čijem vlasništvu je od 2018. i RTB Bor, zvanično je negirao da su zaposleni protestovali zbog uslova rada i smeštaja, ističući da su se okupili u želji da dobiju vakcinu protiv korona virusa kako bi mogli da otputuju na proslavu kineske Nove godine u februaru.

Međutim, intervjui sa radnicima i dokazi do kojih je došao BIRN sugerišu drugačiju sliku, ukazujući na zabrinjavajuće stanje u kom kineski radnici žive i rade u Srbiji.

U odgovorima koje su slali BIRN-u preko WhatsApp aplikacije, uz uslov da im se identitet ne otkriva, kineski državljani ističu brojna kršenja prava, uključujući ograničenje slobode kretanja, iscrpljujuće 12-očasovne radne smene, loše uslove u radničkom smeštaju. Poslodavca optužuju i da im je oduzeo pasoše i zabranio kretanje van kampa.

„Ziđin ne tretira nas, kineske radnike, kao ljudska bića. Ne dozvoljavaju nam da napuštamo kamp, jer se plaše da ćemo ispričati novinarima kako su nas prevarili da dođemo ovde da radimo“, kaže jedan od radnika.

„Nemamo nikakvu slobodu, kao da smo zatvorenici“, ističe drugi radnik Ziđina u intervju za BIRN.

Nakon što je Srbija usvojila Zakon o socijalnom osiguranju 2018. godine, domaći Zakon o radu je suspendovan za kineske državljane upućene na rad u Srbiju, što znači da Inspekcija rada nema pravo ni obavezu da proverava njihove ugovore ili zarade.

Međutim, Inspekcija može i treba da proverava uslove bezbednosti i zdravlja na radu, kaže za BIRN Mario Reljanovic, naučni saradnik na Institutu za uporedno pravo u Beogradu.

Reljanović, takođe, navodi i da policija i tužilaštvo moraju da provere optužbe radnika koje se tiču zabrane kretanja i konfiskacije pasoša.

„Ne samo što opisano postupanje prema radnicima može biti okarakterisano kao krivično delo trgovine ljudima, već je sasvim izvesno da radnopravni tretman koji se njima nudi podrazumeva potpuno odsustvo svesti o međunarodnim standardima rada i potpuno odsustvo brige o njihovom zdravlju i životima. U tom smislu se ovim okolnostima mora pozabaviti javni tužilac, jer međudržavni sporazum ne daje – niti u bilo kakvim redovnim okolnostima može davati – amnestiju od krivične odgovornosti“, kaže profesor radnog prava..

Nevladina organizacija ASTRA, u izjavi za BIRN potvrđuje da postoji dosta elemenata „trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“, apelujući na institucije da reaguju.

„Oni su potpuno nezaštićeni, radno eksploatisani, zdravstveno ugroženi usled prisustva virusa korone na gradilištu i u smeštaju, u stranoj zemlji čiji jezik ne govore, nisu sve vreme u posedu svoje lične dokumentacije i ograničeno im je kretanje“, ističu u ovoj organizaciji.

Rudarsko-topionički basen Siđin, Bor, Srbija. Foto: Vladimir Vasic

Nehigijenski uslovi, blanko ugovori, konfiskovani pasoši

Kompanija Ziđin je na srpsko tržište ušla 2018. godine kada je preuzela Rudarsko topioničarski basen (RTB) Bor uplativši 350 miliona dolara za dokapitalizaciju. Kineski rudarski gigant je time stekao 63 odsto vlasništva, a obavezao se da u narednih šest godina investira 1,26 milijardi dolara.

Projekat „Čukaru peki“, bogato nalazište zlata i bakra gde su angažovani i pobunjeni radnici, Ziđin je postepeno preuzimao u protekle dve godine, otkupljujući za 1,8 milijardi dolara udele dodatašnjih vlasnika: američke kompanije Friport MekMoran i kanadskog Nevsuna.

Nakon protesta kineskih državljana 13. januara, kompanija Ziđin je demantovala tvrdnje da, između ostalog, zaposleni žive u neuslovnim i nehigijenskim smeštajima, navodeći da su „spavaonice radnika opremljene isključivo novim nameštajem, instalacijama i uređajima“.

Međutim, video snimci i fotografije do kojih je došao BIRN pokazuju da su kineski radnici smešteni u prebukiranim prostorijama, dok su toaleti i kupaonice daleko od higijenskih standarda.

Jedan od radnika koji je u Srbiju došao u martu 2020. godine, kaže za BIRN da je smatrao Ziđin “ozbiljnom kompanijom“ zbog čega je u potrazi za zaradom došao u Bor. Plata u Srbiji je za 30 odsto veća i iznosi oko hiljadu evra, ističe on. Međutim, veliki broj radnih sati, kašnjenje plata, finansijske kazne, neispunjena obećanja i ograničenje kretanja, uticali su da zažali svoj dolazak.

„Svake nedelje radimo najmanje 84 sati, a ukoliko dodamo i vreme utrošeno na odlazak i povratak sa posla svaki dan nam treba 14 sati. Ne možemo da dobijemo adekvatan odmor, nemamo individualnu slobodu, imamo sanitarne probleme, ali i probleme sa bezbednošću na radu. Stalno dobijamo naređenja da izvršimo opasne poslove, plate ne stižu na vreme, a često smo i novčano kažnjeni bez adekvatnog razloga“, navodi za BIRN.

Prema njegovim rečima, menadžment firme ne dozvoljava formiranje sindikata niti odgovara na zahteve radnika za poboljšanje uslova rada.

„Nisu nam obezbedili adekvatnu zaštitu na radu niti pamučnu odeću za toplotu u toku zime.  Nekim ljudima se stopala smrznu, a neki nemaju izbora sem da troše svoje pare na kupovinu“, ističe radnik koji je došao iz kineske provincije Henan, u kojoj je i sedište Ziđina.

Ipak, tvrdnje kineskih radnika koje najviše zabrinjavaju stručnjake su one koje se tiču ugovora o radu i ograničenja slobode kretanja. Pojedini radnici navode da su nakon dolaska u Srbiju potpisali nove ugovore bez pravog znanja šta u njima piše, kao i da su kompaniji morali da predaju pasoše.

„Često nas prevare da potpišemo, papir je prazan kada nam ga daju, a šta se piše na praznom prostoru nakon potpisivanja niko ne zna. Osim što zahtevaju da radimo ni o čemu drugom ne pričaju sa nama“, kaže jedan od radnika.

„Takođe, kompanija nam je oduzela pasoše i preti nam da ćemo morati sami da snosimo troškove povratne avionske karte ukoliko želimo da se vratimo kući. Zbog pandemije avionske karte su jako skupe, tako da većina nas samo može da nastavi da trpi“, dodaje on.

Radnici ističu i da je većini njih zabranjen izlazak van kampa u kom su smešteni.

„Nije nam dozvoljeno čak ni da idemo napolje, ne daju nam ni da izađemo van kapija smeštaja, moraš krišom da se iskradaš kada hoćeš da kupuješ stvari, a ukoliko te uhvate budeš kažnjen sa 30.000 dinara“, objašnjava radnik koji je u Srbiji od marta prošle godine.

Ni Ziđin ni Ministarstvo za rad nisu odgovorili na pitanja BIRN-a u vezi sa ovim slučajem.

Uslovi u kojima žive kineski radnici. Foto: Privatna arhiva

Suspenzija zakona – i prava

U prethodnih nekoliko godina veliki broj kineskih radnika je prošao kroz Srbiju koja je jedan od glavnih partnera Pekinga na trajektoriji Incijative „Pojas i put“, infrastrukturnog projekta čiji je osnovni cilj povezivanje Kine sa evropskim tržištem. Kineski državljani čine skoro trećinu stranih radnika u Srbiji, a prema podacima NZS, u 2019. ih je bilo angažovano 3.148.

Međutim, pod kojim uslovima kineski državljani žive i rade u Srbiji, gotovo da nema javno dostupnih informacija. Tome doprinosi i činjenica da brojni bilateralni sporazumi dve zemlje ukidaju transparentnost javnih nabavki i kineskim kompanijama služe da efikasno zaobiću srpske propise.

U septembru 2018. Srbija je usvojila Zakon o potvrđivanju socijalne sigurnosti između Vlada Srbije i Kine koji je, između ostalog, suspendovao domaći Zakon o radu za kineske državljane upućene na rad u Srbiju. Prema zakonu, prvih pet godina boravka u Srbiji za kineske državljane će se odnositi samo kinesko zakonodavstvo, čime je jurisdikcija domaće Inspekcija rada drastično smanjena.

Mario Reljanović za BIRN navodi da bilateralni sporazumi „ne mogu proizvesti eksteritorijalnost, odnosno isključiti pravo države da interveniše prilikom teških povreda zakona“, pogotovo u ovom slučaju kada postoji opravdana sumnja da je kineskim državljanima ugroženo „ne samo pravo na rad i bezbednu radnu sredinu, već i pravo na ljudsko dostojanstvo“.

Otvaranje rudnika „Čukaru peki“ se očekuje tokom 2021., a zvaničnici srpske vlade već godinama navode da je ovaj projekat od izuzetne važnosti za Srbiju, uprkos brojnim kritikama ekoloških aktivista. O bezbednosti i zdravlju kineskih državljana nije govorio niko ni iz Vlade niti iz kineske ambasade.

Prošle godine su dva kineska radnika poginula na projektu Čukaru Peki u odvojenim incidentima. Prema pisanju medija, u oba slučaja smrt je nastupila nakon što je sa velikih visina na njih pao građevinski materijal.

Protest kineskih radnika u Boru 13. januara podstaknut je i činjenicom da je veliki broj njih bio pozitivan na Covid-19. Prema saznanjima BIRN-a, najveći broj radnika je nakon protesta odveden van radničkog kampa u različite objekte u Beogradu i Boru, kako bi se izolovali i dobili medicinski tretman.

Jedan od objekata u koji su kineski državljani smešteni jeste i hotel u Surčinu, na obodu Beograda. Novinar BIRN-a je posetio hotel, međutim, ulazna vrata su bila zaključana, a roletne na prozorima spuštene. Muškarac kineske nacionalnosti je provirio kroz prozor, ali je odbio da razgovara sa novinarom.

Hotel u predgrađu Beograda gde je Siđin smestio neke od radnika zaraženih koronavirusom. Foto: Saša Dragojlo, BIRN

Korona virus je bio prepreka i za Inspekciju rada. Nakon protesta 13. januara u Ziđinu su telefonom javili Inspekciji da nadzor ne može da se obavi upravo zbog opasnosti od zaraze, ističe za BIRN zvaničnik Inspekcije koji nije želeo da se pominje. On je, citirajući podatke NSZ, istakao i da je kompanija u vlasništvu Ziđina u Srbiju dovela oko 900 radnika od kojih još oko 400 čeka na odobrenje radnih dozvola. Šta rade dok čekaju, nije poznato.

Prema saznanjima BIRN-a, Inspekcija je 22. januara ponovo pokušala da izvrši nadzor na projektu „Čukaru peki“, međutim, epilog još nije poznat.

„Čini se da nadležnim institucijama u Srbiji ne smeta da se formalno zaklone iza sporazuma sa Kinom i okrenu glavu od potresne sudbine kineskih radnika“, kaže profesor Reljanović.

Saša Dragojlo


This post is also available in: English (English)