Hašim Tači izjavio da nije kriv za ratne zločine

Hašim Tači pred SVK. Foto: SVK/Screenshot

Tokom svog prvog pojavljivanja pred SVK, bivši lider OVK i aktuelni političar Hašim Tači, odbacio je optužbe koje ga terete za ratne zločine.

„Pročitao sam ih i ne slažem se ni sa jednom od njih“, rekao je Tači, koji je prošle nedelje, pre nego je prebačen u Hag, dao ostavku na predsedničku funkciju.

„Optužnica je potpuno neosnovana i ja se izjašnjavam da nisam kriv ni po jednoj od tačaka“, dodao je on.

Tačijev branilac David Huper rekao je predsedavajućem sudiji da je odbrana kasno primila obaveštenje o optužnici.

Takođe je primetio da se u optužnici ne nalaze navodi o trgovini organima sadržani u izveštaju specijalnog izveštača Saveta Evrope Dika Martija.

„Ništa u ovoj optužinici ne govori o uzimanju organa … on (Tači) je znao da su optužbe besmislica i pomogao je u uspostavljanju ovog suda“, dodao je Huper, aludirajući na postupak uspostavljanja suda u skladu sa zakonima Kosova, koji je  Tači javno podržao.

„Umesto toga, imamo niz incidenata, u vezi sa kojima su vođeni mnogi postupci već vođeni ili pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju ili pred lokalnim sudovima na Kosovu“, naglasio je on.

Tužilac u ovom postupku, Alan Tiger, poznat po tome što je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju vodio postupak protiv Radovana Karadžića, rekao je da će se umesto onoga što nije u optužnici, njegov tim fokusirati da dokaže ono što se u njoj nalazi.

„Optužnica sadrži izveštaje o desetinama žrtava i to ćemo predstaviti tokom suđenja“, rekao je Tiger.

Tači je zajedno sa još tri bivša visoka pripadnika OVK, Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem, optužen za zločine protiv čovečnosti i ratne zločine počinjene „najmanje od marta 1998. do septembra 1999. godine“. I Krasnići je na izjašavanju o krivici izjavio da se ne oseća krivim.

Optužnica, koja sadrži deset tačaka, navodi da su sva četvorica bila deo udruženog zločinačkog poduhvata i da su delili „zajednički cilj zauzimanja i kontrolisanja celog Kosova“, koristeći se sredstvima koja uključuju „nezakonito zastrašivanje, maltretiranje, vršenje nasilja i uklanjanje onih koji su smatrani protivnicima”.

Među protivnicima su bili ljudi koji su bili ili su smatrani saradnicima jugoslovenskih snaga, ili oni koji nisu podržavali ciljeve i sredstva OVK, među kojima su bili i Albanci koji su podržavali druge pokrete, potom i Srbi, Romi i pripadnici drugih nacionalnosti.

Udruženi zločinački poduhvat je obuhvatao „ratne zločine koji uljučuju nezakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje, ubistva i otmice.

Tači se smatra ključnim članom udruženog zločinačkog poduhvata zbog uloge koju je imao kao osnivač OVK, zatim kao šef njenog političkog i informativnog direktorata, a nakon toga, od marta 1999. godine, kao presednik privremene vlade Kosova i vrhovni komandant OVK.

Većina zločina je počinjena u pritvorskim centrima u 17 opština na Kosovu i dva okruga u Albaniji, Kukesu i Hasu.

U optužnici se navodi da je zločini „trebalo da posluže kao upozorenje i pritisak na ciljano stanovništvo u celini, da se oponenti odvrate, te da OVK sprovede apsolutno jedinstvo“.

Grupa je izdavala upustva, instrukcije i naredbe u vezi sa onima koji su smatrani protivnicima.

U optužnici se navodi da je on navodno formulisao i/ili učestvovao u izradi, odobravanju, promociji, diseminaciji i sprovođenju planova, politika i praksi u podsticanju zajedničkog cilja. To uključuje i saopštenja, javne izjave, interna pravilai propise, kao i strukture i mehanizme za prikupljanje informacija i izveštavanje.

Takođe je učestvovao „u omogućavanju, odobravanju, ohrabrivanju i/ili pomaganju u zločinima na drugi način… nije preduzeo odgovarajuće korake za sprečavanje i istraživanje zločina i/ili kažnjavanje ili disciplinovanje počinilaca“ i igrao je ključnu ulogu u „pružanju, uređivanju, i/ili omogućavanju političke, logističke, vojne i/ili finansijske podrške” optuženim pripadnicima OVK.

Tači je takođe „preduzeo korake za zastrašivanje i uspostavljanje dominacije nad jedinicama povezanim sa (protivničkom grupom) DSK, kao i oružanim snagama Republike Kosovo („FARK“) povetanih sa vladom u egzilu“, kaže optužnica.

SVK su formirana kako bi sudila za zločine koji su navodno počinjeni tokom i neposredno nakon rata na Kosovu od 1998. do 2000. godine. Oni su deo kosovskog pravosudnog sistema sa sedištem u Holandiji i sa međunarodnim kadrom.

Formirani su pod pritiskom zapadnih saveznika Kosova, koji su strahovali da kosovski pravosudni sistem nije spreman da se bavi ovako osetljivim slučajevima i zaštiti svedoke.

Albanci na Kosovu smatraju takozvani Specijalni sud uvredom rata koji je vodila OVK.