This post is also available in:
Hašim Tači. Izvor: Wikimedia commons
Specijalizovano tužilaštvo Kosova (STK) u Hagu je, prema današnjem saopštenju, Specijalizovanim većima Kosova (SVK) podnelo na ispitivanje optužnicu od deset tačaka kojom Tačija, Kadrija Veseljija i druge tereti za niz zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, uključujući ubistvo, prisilno nestajanje lica, progon i mučenje.
U optužnici se, kako stoji u saopštenju, navodi da „Hačim Tači, Kadri Veselji i drugi osumnjičeni iz optužnice snose krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava. Žrtve krivičnih dela iz optužnice su stotine lica čiji je identitet poznat i među kojima su kosovski Albanci, Srbi, Romi i lica drugih nacionalnosti, kao i politički protivnici“.
Sudija za prethodni postupak SVK trenutno ispituje optužnicu kako bi odlučio da li da je potvrdi.
U saopštenju se dodaje kako je specijalizovani tužilac smatrao nužnim da o optužbama izda saopštenje za javnost usled kontinuiranih pokušaja Tačija i Vseljija da ometaju i podrivaju rad SVK.
„G. Tači I g. Veselji su, prema navodima, sproveli tajnu kampanju da bi se ukinuo zakon kojim su Specijalizovana veća osnovana kao sud, kao i da bi na drugi način opstruirali rad suda a sve sa ciljem da oni sami ne budu izvedeni pred lice pravde“, ističe se u saopštenju.
„Takvim postupcima Tači i Veselji su pokazali da su im lični interesi važniji od žrtava njihovih zločina, principa pravne države i celokupnog naroda Kosova“, navodi se u saopštenju.
Tokom prethodne godine, STK je u svojstvu osumnjičenih ili svedoka saslušalo više od 100 osoba, uglavnom bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), u vezi sa zločinima koji su navodno počinjeni za vreme rata na Kosovu od 1. januara 1998. do 31. decembra 1999. godine.
Među saslušanim bivšim pripadnicima OVK su i visoki političari, poput Ramuša Haradinaja, koji je nakon poziva tužilaštva podneo ostavku na mesto premijera Kosova.
Pred SVK naći će se slučajevi koji proizlaze iz izveštaja radne grupe EU u kojem se kaže da bi se neimenovani zvaničnici OVK mogli suočiti sa optužnicama za „kampanju progona“ protiv Srba, Roma i kosovskih Albanaca sprovedenu tokom rata. Navodni zločini uključuju ubistva, otmice, nezakonita privođenja i seksualno nasilje.
Ovaj je izveštaj sačinjen nakon izveštaja Saveta Evrope iz 2011. u kojem se navodi da su neki visoki kosovski zvaničnici, uključujući i Tačija, odgovorni za brojna kršenja ljudskih prava. Tači je oštro demantovao ove tvdnje.
Pregovori o formiranju takozvanog Specijalnog suda trajali su od 2011. do 2015. U njemu su angažovane međunarodne sudije i tužioci, a sam sud funkcioniše po kosovskim zakonima.
Nakon rata, pravosudnim sistemom Kosova upravljala je međunarodna zajednica. Njeni su rezultati u procesuiranju ratnih zločina bili loši – manje od 20 pravosnažnih presuda u predmetima ratnih zločina.
Verovalo se da kosovsko tužilaštvo ne može podneti politički pritisak u osetljivim slučajevima koji se odnose na visoke zvaničnike, što je bio jedan od razloga zašto je međunarodna zajednica odlučila formirati novi sud.
