MUP Srbije i dalje štiti privatnost traženog ratnog zločinca

Viši sud u Beogradu. Foto: BIRN

MUP Srbije je odbio da otkrije da li postoji međunarodna poternica za bivšim oficirom Vojske Srbije Rajkom Kozlinom, koji se nije pojavio na izdržavanju 15-godišnje kazne zatvora.

Prvi osnovni sud u Beogradu raspisao je poternicu za njim u junu ove godine.

U pisanom odgovoru za BIRN, iz MUP-a navode da bi davanje informacije značilo „kršenje prava na privatnost ličnosti“ i da ne postoji javni interes za pružanje ove informacije.

Beogradski sud je 2019. godine proglasio Kozlinu krivim jer je 25. marta 1999. svoju jedinicu odveo u kosovsko selo Trnje i pucao u dva civila, koja su preživela. On je takođe naredio svojim vojnicima da pucaju na druge civile u selu. Ovom prilikom je ubijeno 15 osoba.

Među žrtvama su bile i starije osobe i jedan četvorogodišnji dečak. Posmrtni ostaci mnogih žrtava i dalje nisu pronađeni.

Vrhovni kasacioni sud je u junu ove godine potvrdio presudu, ali Kozlina se nije pojavio na odsluženju.

Kozlina je i službeno bio zaposlen u Vojsci Srbije do 16. marta 2020. godine, kada je izgubio podoficirski čin i ostao bez prava na penziju.

Izvori BIRN-a iz državnih institucija navode da je Kozlina pobegao iz Srbije nakon presude. Kako je objavio Radio Slobodna Evropa, Kozlina je obaveštenje o presudi dobio prošle godine.

Ovo je drugi put da MUP Srbije odbija da da bilo kakvu informaciju BIRN-u o slučaju Kozlina. U oktobru su iz ovog Ministarstva odbili da odgovore na pitanje da li je Kozlina koristio zvanični granični prelaz kako bi pobegao iz Srbije.

Kao obrazloženje, i tada su naveli isti razlog – pitanje privatnosti i izostanak javnog interesa.

Komentarišući prvi odgovor MUP-a, Rodoljub Šabić, beogradski advokat, nekadašnji poverenik za informacije i zaštitu podataka o ličnosti Srbije, za BIRN je rekao da odbijanje ostavlja prostor za špekulacije da je policija možda svesna činjenice da je Kozlina pobegao.

Odbijanje ministarstva da da informacije „izaziva sumnju da lice pod poternicom ipak jeste prešlo granicu, odnosno da se prikrivaju informacije o nečemu što nije smelo da se dogodi i zbog čega bi neko morao da snosi odgovornost”, rekao je Šabić.

MUP i Ministarstvo odbrane Srbije često navode privatnost ili poverljivost kao razloge da ne otkriju informacije o navodnim ratnim zločincima.

Novinarima, istraživačima i široj javnosti takođe nije lako dostupna većina dokumenata i dokaza sa suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Tokom sudskog procesa koji se vodio protiv njega, Kozlina je često izostajao sa ročišta. Suđenje za masakr u Trnju odlagano je u više navrata zbog navodnih zdravstvenih problema optuženih.

U martu prošle godine Mirjana Ilić, sudija Višeg suda u Beogradu, izrazila je sumnju da optuženi namerno izbegavaju ročišta.

I Kozlina i saoptuženi Pavle Gavrilović, podnosili su lekarske nalaze zdravstvenih ustanova Vojske Srbije, kako bi dokazali svoje navode. Kozlina je u vreme suđenja još uvek bio aktivni pripadnik Vojske Srbije.

Fond za humanitarno pravo je u nekoliko navrata upozoravao da zdravstvene ustanove Vojske Srbije omogućavaju Gavriloviću i Kozlini da izbegnu sudska ročišta koristeći se navodnim pogoršanim zdravstvenim stanjem. Vojnomedicinska akademija (VMA) je negirala ove navode.