This post is also available in:
U završnim riječima na kraju disciplinskog postupka zbog nerada na jednom predmetu ratnog zločina, tužilac Mirza Hadžiomerović zatražio je da Halilović bude proglašen krivim.
Halilović je postupak protiv njega nazvao pozivom “svim tužiocima da prestanu implementirati Strategiju za procesuiranje ratnih zločina”.
Hadžiomerović je rekao da dokazi jasno pokazuju da Halilović u periodu od šest godina i devet mjeseci nije poduzimao bilo kakve radnje na predmetu ratnog zločina koji se tiče ubistava osam osoba u jednom logoru u BiH.
“Oslobađanje odgovornosti ovog tužioca bi poslalo javnosti negativnu poruku o tome šta se očekuje od nosilaca pravosudnih institucija”, kazao je disciplinski tužilac.
Halilović je u završnoj riječi odgovorio da je istina da nije radio na spornom predmetu, ali samo zato jer se radi o manje složenom predmetu po Državnoj strategiji za rad na predmetima ratnih zločima – koja nalaže da se prioritet stavi na najteže slučajeve.
“U mojim planovima se vidi da je ovaj slučaj predviđen za rad 2016. godine. Dakle, ja nisam počinio prekršaj. Ja sam samo radio prema nalozima Državne strategije i mojih rukovodilaca, koji su tražili da se bavimo najtežim slučajevima”, rekao je Halilović dodavši da je tokom zaposlenja u Tužilaštvu BiH uvijek dobivao visoke ocjene za svoj rad.
On je dodao da bi disciplinski tužilac trebao da goni one tužioce koji su zbog ispunjenja norme podizali optužnice u jednostavnijim predmetima.
“Veliki broj tužilaca u Tužilaštvu BiH radi upravo tako. Ima tamo tužilaca koji nikada nisu podigli optužnicu u predmetu iz najsloženije kategorije. To je posao za disciplinskog tužioca, da se upita zašto se dozvolilo nekima da biraju najlakše predmete. Ja nisam tako radio i sada imam problem”, rekao je Halilović.
On je dodao da neki tužioci uzimaju incidente silovanja ili pojedinačnih ubistava iz velikih predmeta ili istraga, te podižu pojedinačne optužnice, što je “potpuno u suprotnosti sa Strategijom”.
“Priznajem da sam na početku ovog postupka mislio da se radi o promašaju, da disciplinski tužilac samo nije znao zbog čega se stavljao prioritet na nekim slučajevima. Međutim, ova upornost mi dokazuje da se želi poslati jedna opasna poruka, da je ovo kraj Strategije, da neko želi da se na svim predmetima radi jednako, što znači da će svaki tužilac prirodno da bira jednostavnije slučajeve”, zaključio je Halilović.
Prije završnih riječi, u korist Halilovića je svjedočio bivši glavni tužilac Državnog tužilaštva Milorad Barašin, koji je rekao da je od tužilaca uvijek zahtjevano da se bave najtežim i najosjetljivijim predmetima, a ne manjim i jednostavnijim.
“Sjećam se predmeta na kojima je kolega Halilović radio za Kalinovik i Nevesinje. To su bili vrlo osjetljivi predmeti i teški. Radilo se o komandnoj odgovornosti i udruženom zločinačkom poduhvatu. U jednom periodu je sam radio na tim predmetima jer nije imao ni stručnog saradnika”, rekao je Barašin i dodao da je Halilović radio i po 12 sati dnevno.
Državna strategija za rad na predmetima ratnih zločina usvojena je 2008. i nalaže da se najosjetljiviji predmeti završe u roku od sedam, a svi ostali u roku od 15 godina.
Disciplinska komisija Visokog sudskog i tužilačkog vijeća donijet će odluku naknadno.
