Srbija da proglasi 11. juli Danom sećanja na genocid u Srebrenici

Mirovna grupa „Žene u crnom“ je tokom godišnjeg obeležavanja sećanja na srebreničke žrtve u sredu uveče u Beogradu pozvala srpske vlasti da 11. juli proglase Danom sećanja na genocid u Srebrenici.

Stajanjem u tišini na Trgu Republike, aktivistkinje su držale transparente sa porukama: „Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici“, „Solidarnost“, „Odgovornost“, kao i broj 8.372, koji je ispisan u Memorijalnom centru u Potočarima.

Takođe su istakle i transparent sa zahtevom: „Proglasite 11. jul Danom sećanja na genocid u Srebrenici”.

Staša Zajović iz „Žena u crnom“ je rekla da je taj gest međunarodna obaveza Srbije ali i da „je to pre svega poštovanje prema žrtvama, ali i prema nama, kao građanima i građankama Srbije, koji (ovo) tražimo i koji se apsolutno stidimo svega što ovaj režim radi“.

Događaj su obezbeđivali pripadnici policije, jer je na komemoracijama prethodnih godina dolazilo do incidenata usled prisustva nacionalista.

Srbija ne priznaje masovna ubistva Bošnjaka od srpskih snaga u Srebrenici u julu 1995. godine kao genocid. Zvaničnici to nazivaju „strašnim zločinom“. Uoči glasanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o uspostavljanju Dana sećanja na genocid u Srebrenici u maju, srpski zvaničnici pokrenuli su vizuelnu PR kampanju pod nazivom „Mi nismo genocidan narod“.

Na javnoj debati „ReKonstrukcija odgovornosti – društveno pamćenje genocida“, koju je juče organizovala nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo, govorilo se o tome kako se Srbija danas suočava i govori o genocidu u Srebrenici.

Istoričar Srđan Milošević je kazao da presude Haškog tribunala koje se odnose na Srebrenicu nisu proizvele nikakvo dejstvo i naveo da je više napora uloženo u negiranje genocida nego u uspostavljanje „katarzične veze prema onome što se dogodilo tih julskih dana u Srebrenici“.

„U tom kontekstu se zapravo podrazumeva da oni koji su osuđeni u Hagu nisu odgovorni, Mladić, Karadžić i tako dalje, oni nikada nisu imenovani kao zločinci (u Srbiji), iako je to (u Srbiji označeno kao) strašni zločin, masakr“, potencirao je Milošević.

Istoričarka Olga Manojlović Pintar podsetila je na zvanične izveštaje koje su proteklih godina usvojile vlasti entiteta Republika Srpska (RS) u Bosni i Hercegovini. Prvim, 2002. godine, negiraju se bilo kakve masovne žrtve u Srebrenici. Drugim, 2004. godine, se priznaje da je ubijeno preko 7.000 Bošnjaka i da su u tome učestvovali delovi vojske i policije bosanskih Srba, kao i paravojne jedinice i delovi policije iz Srbije.

Četrnaest godina kasnije, ovaj izveštaj je poništen od strane Narodne Skupštine RS-a, koja je 2021. godine usvojila novi, u kojim se genocid ponovo negira.

U RS-u je „praksa obeležavanja rata i ratnih žrtava na području Srebrenice… (tokom tih godina) isključivo bila fokusirana na memorijalizaciju srpskih žrtava rata“, istakla je Manojlović Pintar.

Haški tribunal, Sud BiH te pravosuđa u Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili ukupno 54 osobe na 781 godinu i pet doživotnih kazni zatvora – za genocid, zločine protiv čovječnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine.

Presudama u Haagu je utvrđeno da je u julu 1995. ubijeno između 7.000 i 8.000 Bošnjaka iz Srebrenice i njene okoline, kao i da je veliki broj žena, djece i starijih osoba prisilno preseljen. Žrtve su nakon egzekucija bile pokopane u primarnim grobnicama, a kasnije su iskopane i ponovo pokopane u sekundarnim grobnicama, tokom septembra i oktobra 1995. godine.