Specijalizovana veća Kosova (SVK) u Hagu osudili su danas Tačija na 25 godina zatvora zbog ratnih zločina koji obuhvataju proizvoljno hapšenje, surovo postupanje, mučenje i ubistva, počinjena u periodu od aprila 1998. do juna 1999. godine tokom rata na Kosovu.
“U ime naroda Kosova, Veće vas, Hašime Tačiju, proglašava krivim za proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode kao ratni zločin najmanje 385 lica; za surovo postupanje prema 49 lica; za mučenje kao ratni zločin najmanje 303 lica; i za ubistvo kao ratni zločin 96 lica”, rekao je predsedavajući sudija Čarls Smit III.
Saoptuženi Jakup Krasnići, Kadri Veselji i Redžep Seljimi osuđeni su na 25, 18 i 13 godina zatvora. Sva četvorica su proglašena krivima da snose odgovornost za zločine počinjene u vreme kada su obavljali visoke funkcije u OVK tokom rata sa srpskim snagama.
Optuženi su oslobođeni optužbi za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, druga nehumana dela, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak – jer su ti zločini počinjeni nakon završetka rata na Kosovu.
Tači, kao i bivši predsednici skupštine Veselji i Krasnići, te bivši poslanik Seljimi, izjasnili su se da nisu krivi ni po jednoj tački optužnice.
Na hiljade pristalica optuženih, koji su doputovali u Hag radi izricanja presude i u javnom parku pratili prenos uživo iz sudnice, nakon objavljivanja osuđujućih presuda reagovale su ljutito. Došlo je do kratkotrajnog sukoba sa holandskom policijom, koja ih je sprečila da krenu ka zgradi suda.
SVK su utvrdila da su Tači, Veselji, Krasnići i Seljimi bili deo udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio uspostavljanje kontrole targetiranjem ljudi koji su smatrani protivnicima OVK.
Među njima bile su osobe povezane sa drugim političkim ili vojnim grupacijama koje nisu iskazale lojalnost OVK – posebno sa Demokratskim savezom Kosova (DSK) – kao i pojedinci za koje se sumnjalo da su povezani sa srpskim vlastima, te pripadnici nealbanskih etničkih grupa, poput Roma i Srba.
Prema navodima presude, stotine ljudi su bili zatvoreni, a neki ubijeni.
„Neki zatvorenici su preminuli usled teškog premlaćivanja od strane pripadnika OVK koji su ih zarobili”, rekao je sudija Smit.
Tokom suđenja, odbrana je insistirala na tome da OVK nije imala odgovarajuću vojnu komandnu strukturu, te da optuženi nisu imali stvarnu kontrolu nad borcima nižeg ranga. Međutim, sudija Smit je naveo da je sud utvrdio da je političko rukovodstvo OVK, na čijem je čelu bio Tači, imalo veliki autoritet nad pripadnicima OVK.
On je istakao da su optuženi, zajedno sa drugim licima, radili na uspostavljanju pritvorskih objekata, kao i vojne policije, obaveštajne službe i specijalnih jedinica, te da su im poverili zadatak sprovođenja svog „zločinačkog plana” za uspostavljanje vlasti na Kosovu. Takođe su, kako je sudija dodao, „kao deo svoje politike obezbedili nekažnjivost za počinioce ovih zločina”.
Vreme koje su optuženi proveli u pritvoru od novembra 2020. godine biće uračunato u izrečene kazne, a takođe imaju i pravo na žalbu.
Ovo je najznačajniji slučaj pred takozvanim Specijalnim sudom. Propraćen je brojnim odlaganjima i kontroverzama, kao i protestima pristalica optuženih u Prištini, Tirani, Skoplju, Strazburu i Hagu.
Mnogi etnički Albanci smatraju da je sud pristran i da je usmeren protiv rata koji je OVK vodila protiv represije srpskih vlasti.
Izričući presudu, sudija Smit je naglasio da se ovaj predmet „nije bavio legitimitetom Oslobodilačke vojske Kosova”.
„Ovaj slučaj se ne bavi zločinima koje su srpska vojska i paravojne snage nesumnjivo počinile nad Albancima na Kosovu. Ovaj slučaj se ne bavi ni navodima o samoodbrani. Umesto toga, ovaj slučaj se isključivo bavi pitanjem da li su počinjeni zločini koji su navedeni u optužnici”, naglasio je on.
Ovo dugotrajno suđenje propraćeno je i navodima za uticanje na svedoke. Kao rezultat toga, Tači se u drugom predmetu suočio sa optužbama za ometanje pravde. Sudija Smit je izrazio žaljenje što se suđenje odvijalo u „atmosferi zastrašivanja svedoka”, navodeći da su neki svedoci lagali ili menjali svoje prethodne iskaze pred sudom, te da su neki možda osećali strah zbog zabrinutosti za sopstvenu bezbednost ili zbog lojalnosti.
SVK su formirana kako bi se pred njima sudilo bivšim pripadnicima OVK, a pod pritiskom zapadnih saveznika Kosova. Deo su kosovskog pravosudnog sistema, ali sa sedištem u Hagu i u njima su angažovane međunarodne sudije i tužioci zbog sumnji u sposobnost pravosudnog sistema Kosova da sudi bivšim borcima OVK, od kojih se mnogi na Kosovu smatraju herojima.
