Termoelektrana Tuzla, podružnica Elektroprivrede BiH, s potpisnikom direktorom Fuadom Muminovićem, tužila je aktiviste zbog objava na društvenim mrežama u kojima se tvrdi da to javno preduzeće planira spaljivanje velikih količina gume, plastike i drugog otpada, što bi, prema navodima iz objava, izazvalo ozbiljnu prijetnju po zdravlje građana i okoliš.
U tužbi se navodi da se time šire dezinformacije i narušava ugled poslovanja Termoelektrane.
“Da se tuženi Nedim Musić i Adi Selman solidarno obavežu na naknadu štete zbog povrede prava ličnosti”, navedeno je, između ostalog, u tužbi.
Ovim zahtjevom traže novčanu odštetu od 3.000 maraka, zbog povrede prava ličnosti, odnosno narušavanja ugleda, časti i poslovne reputacije Elektroprivrede BiH, te objavu demantija i zabranu daljnjeg objavljivanja sadržaja koji im, kako navode, narušava ugled.
Javni organ nema institut ličnosti, objašnjava advokat specijaliziran za postupke klevete Ahmed Efendić, koji za Detektor objašnjava da je u pozadini ovakve prakse najverovatnije neznanje ili nepoznavanje zakonskih odredbi.
“Zakon kaže eksplicitno da javnom organu nije dozvoljeno da podnese zahtjev za naknadu štete zbog klevete, a ovo je kleveta, koliko vidim. To je, po meni, jasno, ako je u ovom obliku otišlo, to nadležni sud mora odbaciti”, objasnio je.
Zakonom o zaštiti od klevete, javnim organom se smatraju organi zakonodavne, izvršne, sudske vlasti, organi uprave, pravno lice s javnim ovlaštenjima koje je osnovano u skladu sa zakonom, te pravno lice koje je u vlasništvu ili pod kontrolom Federacije, kantona, općine ili grada ili nad čijim radom javni organ vrši nadzor. Elektroprivreda BiH je javna kompanija u većinskom vlasništvu Federacije BiH, samim tim i njihova podružnica Termoelektrana Tuzla.
Na pitanje da li znaju da nemaju pravo na tužbu zbog klevete, direktor Elektroprivrede BiH Fuad Muminović u razgovoru za Detektor kaže da nije pravnik i da ne zna, ali da mu je pravna služba Termoelektrane rekla za tu mogućnost i sačinila prijavu.
“Meni je samo bilo krivo što neko ističe neistine. Ovi su meni iz pravne službe rekli: ‘Može ići tužba.’ Ja bih tužio oca rođenog ako laže”, kazao je, dodajući da tužbeni zahtjev nije imao troškova sačinjavanja, jer je napisan u okviru rada njegove pravne službe.
“Ako je tako kako govorite, onda će biti odbačeno, i nikome ništa”, kazao je nakon informacije o odredbi zakona. Sud se po pitanju ovog slučaja još uvek nije javno izjasnio.
Adi Selman. Foto: Karton revolucija
Pritisak na rad aktivista
Aktivisti Selman i Musić ovo vide kao način da se zaustavi njihova borba za očuvanje okoliša i zdravlja građana. Oni za Detektor govore da im ovakve borbe olakšavaju građani, čiju podršku imaju i kroz novčana sredstva za sudske troškove.
“Suština ovoga jeste to da se obaveže Sud da mi ne možemo dalje narušavati ugled tužitelja – u prevodu, da se ne možemo dalje baviti temama Termoelektrane”, kazao je Selman za Detektor.
Objasnio je da takvim pritiskom nastoje ušutkati svaki glas otpora koji ih sprečava u njihovim planiranim aktivnostima, koje, kako tvrde, odgovaraju samo Termoelektranama.
Sličnog je stava i Emina Veljović, pravnica i izvršna direktorica Aarhus centra u BiH, koji mjesecima unazad zagovara usvajanje Nacrta zakona koji bi zaštitio građane i aktiviste od zastrašivanja kroz tužbe.
“Bez građanskih inicijativa nema demokratskog društva, građani su svedeni da glasaju u četiri godine, jer nemaju način da podignu svoj glas i ukažu na problem”, kaže Veljović, dodajući da predloženi zakon za sada nije dobio podršku u Domu naroda.
Ona ocjenjuje da jedino aktivizmom i ukazivanjem na probleme, kao što to rade njene kolege koje je tužila Elektroprivreda, društvo može očekivati promjene.
Karton revolucija, koju predvode Selman i Musić, ima značajnu podršku građana, ali i donatora, kaže Veljović, dodajući da to olakšava borbu protiv pritisaka, ali i da nisi svi drugi građani i aktivisti u istoj poziciji.
“Većina građana zna da ako se nađu u situaciji kao Karton revolucija, neće imati novca za troškove postupaka”, objasnila je i dodala da BiH trenutno nema pravni okvir koji bi štitio građane, aktiviste i novinare od slapp tužbi, koje su jedan od načina pritisaka, poput tužbe za klevetu.
Adi Selman i Nedić Musić. Foto: Karton revolucija
Šta smeta Termoelektrani Tuzla u objavama aktivista
Termoelektrana u tužbi navode da su Musić i Selman na Instagramu objavili videomaterijale koji, kako tvrde, sadrže “niz neistinitih, tendencioznih i uvredljivih tvrdnji” u vezi s radom Termoelektrane Tuzla, zbog čega smatraju da je nanesena šteta ugledu i časti tužitelja.
“Prvi video sadržaj objavljen je dana 22. 06. 2025. godine, a sadrži neistinite tvrdnje da tužitelj planira vršiti eksperimentalno spaljivanje velikih količina gume, plastike i drugog otpada, što je predstavljeno kao ozbiljna prijetnja zdravlju građana i zaštiti okoliša”, navodi se u tužbi.
Selman navodi da je Karton revolucija kontinuirano vršila pritisak na obustavljanje, kako tvrdi, najavljenog eksperimentalnog spaljivanja otpada, koje bi moglo izazvati ekološku katastrofu i ugroziti zdravlje građana.
“Njima je najviše zasmetala objava – to su naveli i u tužbi – jednog portala koji je prenio našu vijest da je gust dim zabilježen iz TE Tuzla i gdje se mi pitamo da li je tajno spaljen otpad”, objašnjava Selman, dodajući da su u objavi samo postavili pitanje, ali ne i iznijeli tvrdnju.
On dodaje da je nakon njihovog pritiska planirano spaljivanje obustavljeno, što oni smatraju pobjedom.
Muminović u tužbi potpisuje da rad Karton revolucije ima za cilj diskreditaciju i nanošenje štete ugledu i poslovnoj reputaciji, te da je uznemirio građane.
“To je bilo prije svega, oni su izjavili da je sve spaljeno i tužba je samo na osnovu davanja netačnih inofrmacija. Postupak spaljivanja nema veze ni s čim, mi smo dali izjavu da odustajemo od toga”, kazao je Muminović
U tužbi problematiziraju da su sporne objave preuzimane na više internet portala, te da se njima stvarala panika i dezinformirala javnost.
Uprkos mogućem ishodu s odbacivanjem ove tužbe, pravnica Veljović kaže da se brojni aktivisti i građani kontinuirano bore protiv sistemskih pritisaka i velikih troškova sudskih postupaka, jer nemaju zakon koji ih štiti.
“Ali treba znati da nismo svi Karton revolucija, nemamo svi tu finansijsku podršku, zato je ovaj zakon trebao biti tu, da nam pomogne da svi mogu raditi bez straha”, zaključila je Veljović.
