Prema izvoznim podacima sa portala koji sakuplja poslovne podatke državnih institucija, a u koji je BIRN imao uvid, sa julskom pošiljkom, SDPR je u toku 2024. u Izrael izvezao robu vrednu ukupno 23.1 milion evra. Ovaj izvoz se dešava u toku izraelske vojne operacije u Gazi tokom koje je ubijeno više od 40.000 Palestinaca i u kojoj preko 90.000 ranjeno, prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi. Izrael je, takođe, 11 meseci u ratu sa Hezbolahom u Libanu, što dodatno utiče na porast potrebe za naoružanjem.
Podaci o pošiljci u julu se poklapaju sa pet letova izraelskih vojnih aviona sa beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ do izraelske vazduhoplovne vojne baze Nevatim, a koje su identifikovali BIRN i izraelski list Haaretz, koristeći javno dostupne podatke sa sajtova koji prate avionske letove.
U prethodnom istraživanju, BIRN i Haaretz identifikovali su šest letova – u februaru, martu i maju – koji se takođe poklapaju sa izvoznim podacima.
Najmanje 15 letova od decembra 2023. do danas napravili su izraelski vojni avioni ili avioni poznati po transportu naoružanja u Izrael. Poletali su iz Beograda ili Niša, a krajnje odredište im je bila vazduhoplovna vojna baza Nevatim, smeštena nedaleko od grada Berševe u jugoistočnom Izraelu. Prema statistici koju preko 10 meseci sakuplja Haaretz, Srbija je u vrhu liste zemalja iz koji lete izraelski vojni avioni. Ubedljivo na prvom mestu su baze Sjedinjenih Američkih Država širom sveta.
Volker Turk, visoki poverenik UN-a za ljudska prava, 15. avgusta je situaciju u Gazi nazvao “nezamislivom”.
“Ova nezamisliva situacija je u velikoj meri posledica ponavljajućih neuspeha izraelskih odbrambenih snaga da se pridržavaju pravila ratovanja. Prosečno oko 130 ljudi svaki dan je ubijeno u Gazi tokom poslednjih 10 meseci”, izjavio je Turk.
“Razmere izraelskog vojnog razaranja domova, bolnica, škola i bogomolja je duboko šokantno”, istakao je.
Zabrinutost zbog ratnih zločina
Pet letova u julu desila su se u dva dana. Izraelski transportni avion leteo je dva puta zaredom tog 21. jula iz Beograda ka vazduhoplovnoj bazi Nevatim. Sledećeg dana, tri različita izraelska Lockheed C-130 aviona – registarskih brojeva 545, 663, 667 – posetili su aerodrom „Nikola Tesla“ da bi se ubrzo vratili u bazu Nevatim.
Istraživanje BIRN-a i Haaretz-a identifikovalo je još tri leta u avgustu – Air Force Boeing 707, registarskog broja 272, leteo je iz Niša u Nevatim 1. avgusta; još dva leta su se desila 20 avgusta, ovoga puta iz Beograda, ponovo isti Boeing 707, kao i Lockheed C-130, registarskih oznaka 420. Međutim, novinari nisu uspeli da potvrde vezu ovih letova sa zvaničnim izvozom oružja ili municije.
Svi letovi koji se poklapaju sa SDPR-ovim izvozom naoružanja ove godine desili su se nakon što je Međunarodni sud pravde 26. januara naredio Izraelu da spreči svoje vojne snage da čine ili podstiču na genocid nad Palestincima, a kao odgovor na tužbu za genocid koju je podnela Južna Afrika.
Od tada se situacija drastično pogoršala. Savet UN-a za ljudska prava 5. aprila ove godine podržao je poziv da se „zaustavi prodaja i dostavljanje oružja, municije i druge vojne opreme Izraelu“, a kako bi se „zaustavila dalja kršenja međunarodnog humanitarnog prava i povrede ljudskih prava“.
Glavni tužilac Međunarodnog suda pravde u Hagu 20. maja je odobrio i nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i ministra odbrane Joava Galanta zbog optužbi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.
Nedavno, 20 juna, stručnjaci UN-a ponovo su pozvali države i kompanije da zaustave pošiljke oružja i municije Izraelu, tvrdeći da one mogu da “predstavljaju ozbiljna kršenja ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, i rizikuju saučesništvo države u međunarodnim zločinima, potencijalno uključujući i genocide”.
I nakon ovog apela, Srbija je nastavila izvoz naoružanja u Izrael, a što se vidi iz julske pošiljke vredne 7.3 miliona evra.
Marko Đurić izbegao odgovor o saznanjima BIRN-a
Vlada Srbije do sada nije komentarisala saznanja BIRN-a o vojnim pošiljakama Izraelu, dok je Ministarstvo za unutrašnju i spoljnu trgovinu u martu ove godine odbilo zahtev BIRN-a za dostavljanje podataka o izvozu oružja u Izrael, navodeći da su te informacije pod oznakom „strogo poverljivo“.
Pre dve nedelje, 17. avgusta, ministar spoljnih poslova Marko Đurić u intervjuu za Jerusalem Post odbio je da komentariše saznanja BIRN-a, kao i da li pošiljke Izraelu predstavljaju zvaničnu državnu politiku.
“Srbija će uvek pozivati da se zaustavi nasilje i ljudska patnja, kao i pozivati na mirno, pregovarano razrešenje, dogovoreno od strane svih uključenih strana”, rekao je Đurić.
SAD su već decenijama najveći snabdevač Izraela oružjem. Prema izveštaju iz 2023. Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira, SIPRI, čak 69 odsto izraelske kupovine dolazi od američkih kompanija, 30 odsto iz Nemačke i 0,9 odsto iz Italije.
Veliki broj civilnih žrtava i raseljenih ljudi u Gazi, međutim, čini takav izvoz oružja sve kontroverznijim.
U junu je Rojters izvestio da je Velika Britanija naglo smanjila broj dozvola za izvoz oružja Izraelu, kao i da je broj dozvola pao na najniži nivo u poslednjih 13 godina. Neke zemlje poput Italije, Kanade i Holandije uvele su ograničenja na izvoz oružja u Izrael zbog zabrinutosti oko toga kako bi se oružje moglo koristiti.
U avgustu je BBC izvestio da je zvaničnik britanskog ministarstva inostranih poslova Mark Smit, koji je radio u odseku za borbu protiv terorizma, podneo ostavku u znak protesta zbog prodaje oružja Izraelu, rekavši da bi vlada Ujedinjenog Kraljevstva „mogla biti saučesnik u ratnim zločinima“.
