BIRN otvorio izložbu “Reporting House“ povodom godišnjice završetka rata na Kosovu

Izložbom “Reporting House”, otvorenom u Prištini a posvećenoj medijskom izveštavanju o ratu, uz umetnička dela koja se bave njegovim nasleđem, obeležava se 25 godina od završetka rata na Kosovu.

U organzaciji BIRN-a Kosovo, KALLXO.com, Priština Biennale i galerije Paper Predst, izložba, koja će trajati tri meseca, nudi presek novinarskih, fotografskih i medijskih artefakata iz tog vremena, pozicioniranih uz savremena umetnička dela koja istražuju i reflektuju uticaj rata 1998-99. u decenijama nakon njegovog završetka.

Jeta Džara, direktorka BIRN-a Kosovo, na konferenciji za medije na otvaranju izložbe je istakla da je se u okviru izložbe, postavljenoj u prvoj robnoj kući u Prištini “Germia“, nalazi posebna soba za svedočenje.

“Soba će služiti ljudima koji dođu da posete izložbu i žele ispričati svoje (sopstveno) iskustvo“, objasnila je ona.

Izložba je dobila naziv po BIRN-ovom muzeju i društvenom prostoru u Sarajevu, koji ima za cilj da kroz prizmu medijskog izveštavanja ispriča priču o raspadu Jugoslavije.

Emir Suljagić, direktor Memorijalnog centra u Srebrenici, kazao je da su brojni ljudi koji su preživeli ratove u bivšoj Jugoslaviji na suđenjima za ratne zločine svedočili o nasilju počinjeno nad njima, ali i dodao da su “na hiljade (svedočanstva) ljudi koji su stradali, a koja se nisu mogla iskoristiti kao dokaz kako bi se počinilac osudio, važni za našu historiju“.

“To je ključni vremenski momenat – ili ćemo mi to uraditi sada, ili će oni (u Srbiji) učiniti to za nas“, istakao je Suljagić, pozivajući Kosovo da što pre prikupi takva svedočenja.

Emir Suljagić (lijevo), direktor Memorijalnog centra Srebrenica, prima ključ Prištine od gradonačelnika Perparima Rame (desno). 10. jun 2024. Foto: BIRN

BIRN je u saradnji s Memorijalnim centrom Srebrenica snimio 100 svedočanstava ljudi koji su preživeli genocid u Srebrenici 1995. godine, od kojih je u međuvremenu, prema Suljagićevim rečima, deset preminulo.

Gradonačelnik Prištine Perparim Rama je pre konferencije za medije Suljagiću dao ključ Prištine.

“Nas su kao ljude definisali naši neprijatelji, ali to doba je prošlo“, naglasio je kada je primao ključ.

Dejvid Lojn, dopisnik BBC-a tokom rata na Kosovu, na konferenciji za medije je kazao da su tokom rata na Kosovu strani dopisnici bili važni jer su imali direktan uticaj na podsticanje međunarodne zajednice da deluje.

“Znali smo da će naše izveštavanje s Kosova promeniti tok događaja“, rekao je Lojn, objašnjavajući da je tokom izveštavanja o jednom masakru s njima u oklopnom automobilu, koji je sada postavljen ispred izložbenog prostora,  putovao i britanski političar.

“Kada se u Beogradu sastao sa (Slobodanom) Miloševićem, rekao mu je: ‘Video sam snimak’. Ovo je bilo nešto neverovatno. Ova priča je imala veliki uticaj”, prisetio se Lojn.

Von Smit, osnivač londonskog Frontline Cluba koji podržava slobodne novinare širom sveta, a koji je tokom rata na Kosovu bio BBC-ev producent i kamerman, ističući trud uložen u izložbu, objasnio je da su oklopni automobil koji je dovezao na izložbu “koristili novinari širom Kosova“.

Donika Šahini-Ljami, novinarka s Kosova koja je tokom rata radila kao novinarka i prevodilac za japanski javni servis Televiziju NHK i magazin KOMBI, donela je svesku dece porodice Jašari. Srpske snage su od 5. do 7. marta 1998. godine ubile ukupno 59 članova ove porodice uključujući žene i decu.

“Ova sveska je, posle moje dve ćerke, najvažnija stvar koju imam“, rekla je ona, objašnjavajući da “sveska predstavlja priču. Ta deca su imala snove, bila su kao i svi ostali”, navela je ona.

Gazmend Ejupi je kustos izložbe koja obuhvata 150 televizijskih priča stranih emitera sa Kosova između 1992. i 1999. godine, kao i fotografije i štampane članke.

Među onima koji su dali svoj doprinos izložbi su i Džeremi Bouen i Ben Braun iz BBC-a, fotograf Magnuma Tomas Dvoržak, kosovski fotoreporteri Iljaz Buljukbaši i Hazir Reka, Endrju Testa iz Njujork Tajmsa, osnivač Frontline-a Von Smit i niz drugih.

Na izložbi su predstavljeni i radovi umetnika Anri Sala (Albanija), Adrian Paci (Albanija), Goncalo Mabunda (Mozambik), Lala Meredit Vula (UK-Kosovo), Žana Kadirova (Ukrajina), Lana Čmajčanin (Bosna i Hercegovina), Olafur Eliason (Island-Danska), Laura Imami (UK), Besa Ljugići (Kosovo), Vulnet Jakupi (Kosovo) i Vita Kasapoli (Kosovo).

Pored glavne izložbe u “Germii“, Veliki hamam i galerija Paper odstupaju prostor za kontemplaciju i dijalog, odajući poštu onima koji su pogođeni ratom na Kosovu i naporima za mirno rešavanje sukoba.