Viši sud u Beogradu. Foto: BIRN BiH
TRZ je danas zatražilo od Višeg suda u Beogradu da osudi četvoro optuženih za učešće u otmici putnika iz voza na stanici Štrpci i njihova ubistva u februaru 1993. godine i izrekne im “maksimalne zatvorske kazne”.
“Predlažem da ih sud proglasi krivim i osudi… Gojka Lukića, Duška Vasiljevića i Jovana Lipovca na 20 godina, a Draganu Đekić na deset godina, s obzirom da je u vreme izvršenja krivičnog dela bila maloletna”, rekao je pred sudom u svojoj završnoj reči tužilac Vasilije Seratlić.
Troje optuženih – Gojko Lukić, Vasiljević i Đekić – navodno su bili pripadnici paravojne jedinice “Osvetnici” koju je predvodio osuđeni ratni zločinac Milan Lukić, brat Gojka Lukića.
Optuženi Lipovac, prema navodima optužnice, u vreme zločina bio je pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS).
Svi optuženi su se izjasnili da nisu krivi, a njihovi branioci su u svojim završnim rečima pozvali sud da ih oslobodi.
Željko Sanković, advokat Gojka Lukića, kazao je da njegov klijent samo “nosi teret prezimena i brata, zbog čega su ga stavili (u optužnicu), a ne zbog učešća (u ovom zločinu)”.
Svi branioci su tvrdili da su nekim ključnim svedocima tužilaštva date instrukcije šta da govore i da su lažno optužili njihove klijente.
Đorđe Dozet, branilac Lipovca, naveo je da je sud “u situaciji da ‘pegla’ nerad i nesposobnost” tužilaštva, kao i “nedostatak političke volje za rasvetljavanje ovakvog zločina”.
“Međutim, Jovan Lipovac nije odgovoran”, rekao je on.
Branioci su posebno kritikovali zaključak dve komisije medicinskih veštaka da je ključni svedok Mitrašin Glišić, koji je svojim iskazom inkriminisao optužene, psihički sposoban da svedoči na suđenju.
Optuženi su takođe tražili od suda da ih oslobodi.
“Uz sve dužno poštovanje prema nestalima (žrtvama zločina) i njihovoj rodbini, tvrdim da nisam učestvovao u ovom događaju i da nemam nikakve veze sa ovim događajem”, rekao je Vasiljević sudu.
Dragana Đekić je kazala da je “ove godine 21 godina mog bitisanja u ovom sudu”, misleći na to da je bila optužena u još jednom predmetu ratnog zločina. Istakla je da je oslobađajuća presuda koja joj je izrečena u drugom slučaju “potvrda da je ono što sam govorila od početka (istina)”.
Marina Kljajić iz Fonda za humanitarno pravo, koja zastupa porodice žrtava, pozvala je sud da izrekne osuđujuće presude.
“Sledećeg meseca će biti 30 godina kako ove porodice čekaju pravdu i nadam se da će im ovaj slučaj barem delimično pružiti satisfakciju”, rekla je ona.
Na paralelnom suđenju u Sarajevu za isti zločin, Sud BiH je u oktobru proglasio sedmoricu bivših pripadnika Druge podrinjske brigade VRS-a krivima za učešće u otmici iz voza u Štrpcima i ubistva civila nesrpske nacionalnosti.
U presudi se navodi da su optuženi, zajedno s drugim naoružanim borcima, oteli 20 putnika iz voza u Štrpcima – bošnjačke i hrvatske nacionalnosti, te jednu nepoznatu osobu arapskog porekla.
Oni su ih kamionom odvezli u školu u Prelovu. Tamo su ih tukli i žicom im vezali ruke, a zatim ih kamionom odvezli do srušene kuće u Mušićima, gde su ubijeni iz vatrenog oružja. Njihova tela su potom bačena u Drinu.
Sudija je navela da je u likvidaciji 18 zarobljenih civila učestvovao i Milan Lukić.
