Rat kroz fotografije: Demoralisani srpski borac preispituje vrijednost pobjede
Srpski borac u Vukovaru, novembar 1991. Foto: Miloš Cvetković.
Miloš Cvetković Cvele je u novembru 1991. godine hodao ulicama razorenog Vukovara, nakon što su srpske snage ušle u grad.
Prolazeći pored ruševina zgrada i leševa, napravio je jednu od svojih najznačajnijih fotografija – „oslobodioca“ grada, kako su ih zvali u srpskim medijima, kako utučeno sedi na kutiji sa municijom.
„Razmišljao sam, gledaj kako izgleda oslobodilac, sa čim su mu punili glavu, i svim ljudima uoči rata“, kaže Cvetković u intervjuu za BIRN.
„Vukovar razrušen i njegova kuća i sve i sad je on oslobodilac i pobednik, šta je i koga pobedio?“, dodaje on.
Vukovar, koji se nalazi u blizini granice sa Srbijom, prvi je grad u Evropi koji je nakon Drugog svetskog rata uništen u borbama i prvi je veliki slučaj ratnih zločina velikih razmera počinjenih tokom raspada Jugoslavije.
Nakon proglašenja nezavisnosti Hrvatske 1991. Jugoslovenska narodna armija (JNA) i srpske paravojne jedinice su opkolile Vukovar, na kojem je tokom tromesečne opsade padalo oko 7.000 projektila dnevno, pri čemu je uništeno oko 85 odsto njegovih objekata.
Grad je pao 18. novembra, kada su srpske snage ušle u Vukovar. Za njima su u grad ušli i neki novinari i fotografi. Među njima je bio i Cvetković koji je usred ruševina fotografisao srpskog borca.
„Slika je, po meni, vrlo jaka i mnogo govori, prava antiratna slika”, ističe on.
„Oslobodili smo Vukovar do temelja“
Vojnici na ulicama Vukovara nakon pada grada u novembru 1991. Foto: Miloš Cvetković.
Još pre rata i raspada Jugoslavije, Cvetković, koji danas ima 72 godine, je imao uspešnu karijeru kao fotoreporter. Od sredine 1970-ih je uglavnom pratio automobilske trke za ljubljanski Auto Magazin, a zatim i za Omladinske novine i Večernje novosti.
Na početku jugoslovenske krize radio je za Večernje novosti, ali je ubrzo prešao u Borbu, gde su se, kako kaže, manje mešali u njegov posao. Od avgusta 1991. pa sve do pada grada redovno je pratio opsadu Vukovara.
„Uglavnom slikaš po selima, znaš, poginule…“, kaže on. Pošto je iz Srbije, mogao je da prati borbe samo sa srpske strane, objašnjava Cvetković.
„Normalno, nisam mogao na hrvatsku stranu, to mi je žao, ali to je usud bivše Jugoslavije, stranci su mogli mi nismo mogli“, naglašava on.
Druga razlika između domaćih i stranih fotografa je bila u tome što su u Srbiji oni uglavnom radili crno-bele, a ne fotografije u boji.
„Zato što smo mi sirotinja, pa – ideš na teren, daju ti tri, četiri filma, možeš da zamisliš, neuporedivo, ali mi nismo lošiji fotografi, možda (smo) i bolji, osećajniji ”, kaže Cvetković.
Tokom opsade, on i njegove kolege novinari su spavali u hotelu Sloboda u Odžacima na severu Srbije i svakodnevno su putovali na front oko Vukovara. „Laboratoriju smo postavili u Radio Odžacima, a imala je dobra telefonska veza, radi slanja fotografija“, navodi on.
Vukovar opisuje kao lep grad.
„I onda, kad smo ga oslobodili, oslobodili smo ga do temelja.”
„Svako ko kaže da se ne boji laže“
Miloš Cvetković (levo) govori na otvaranju izložbe svojih fotografija „Sloboda do temelja“ u Beogradu, novembar 2021. Foto: YIHR/Aleksandar Gazibara.
Kada je Vukovar pao, Cvetković je ušao u grad i otišao u Borovo naselje i fabriku Borovo, gde su se nalazili zatvorenici.
„Vidim unutra gomila ljudi, zarobljeni civili, Hrvati, i vojnici, ja se nekako ušunjam, znaš, samo diskretno, da ne budeš napadan, i tu napravim svetske slike“, priseće se on.
Kasnije se saznalo da su mnogi ljudi zarobljeni u Vukovaru prebačeni u logore u drugim delovima Hrvatske ili u Srbiji i da je više od 200 njih ubijeno na obližnjoj farmi Ovčara.
Osim u Hrvatskoj, Cvetković je pratio i sukob u Bosni i Hercegovini i nemire na Kosovu početkom 1990-ih.
Ističe da je često osećao strah dok je radio i da svako ko kaže da se ne boji u zoni sukoba „laže”.
„Najgore je kad je mirno, a ti voziš, ti ne znaš sve puteve, suši se grlo, znoje se dlanovi“, objašnjava on.
„Kad se puca, praktično 80 posto nemaš slike (onoga što se dešava)”, dodaje on, jer nije vredno umreti za fotografiju.
Pored opasnosti izveštavanja iz zone sukoba, za Cvetkovića je postojao i dodatni rizik, jer je radio za medij za koji se smatralo da je kritički nastrojen prema režimu Slobodana Miloševića, a njegove su fotografije objavile i međunarodne novinske agencije.
Ističe da je tokom svih tih meseci na terenu uspevao da se psihički nosi sa onim što je gledao, te da „nije uopšte bilo problema sa snom”.
Ali 30 godina kasnije, tokom pandemije koronavirusa, oživele su uspomene.
„Mi stariji od 65 godina (smo bili) u zabrani (kretanja), ja ne znam šta da radim sa sobom i počinjem arhivu da radim, posle 30 godina – i nastane problem, da ja nisam noćima mogao (da zaspim), slike mi pred očima”, kaže on.
U novembru 2021. godine u Beogradu je održana izložba Cvetkovićevih fotografija iz vremena opsade Vukovara.
Haški tribunal je osudio dvojicu visokih oficira JNA, Mileta Mrkšića i Veselina Šljivančanina, za odgovornost za ubistva hrvatskih zarobljenika na poljoprivrednom dobru Ovčara.
