U junu 2019. skupštinski poslanici su usvojili nacrt rezolucije kojom se traži pravda za ukupno 186 masakara koje su tokom rata na Kosovu 1998-99. počinile Vojska Jugoslavije, srpska policija i paravojne snage i zatražili uspostavu novog suda koji će suditi za zločine protiv čovečnosti i genocid nad kosovskim Albancima.

Veselji je naveo da je režim Slobodana Miloševića imao nameru da uništi kosovske Albance kao grupu, čime je počinio genocid kako je to definisano u UN-ovoj Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, te pozvao na formiranje novog međunarodnog suda koji će procesuirati Srbe.

Ali Veselijev predlog su njegovi protivnici na Kosovu opisali kao politički oportunizam, dok su međunarodni stručnjaci naglasili da je on nepraktičan, sa malom verovatnoćom za uspeh.

Međutim, nisu usledile nikakve aktivnosti u vezi ove inicijative, a sam Veselji je prošlog novembra uhapšen po optužnici da je, dok je bio pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), počinio ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, te je prebačen u Hag gde treba da mu se sudi pred Specijalizovanim većima Kosova (SVK).

Sada tu njegovu inicijativu oživljava njegov bivši protivnik Kurti, levičarski političar koji je u martu postao premijer, koji ‘gura’ ideju o međunarodnom sudskom slučaju na sličan način kao i Veselji 2019. godine.

Iz kabineta Kurtija negiraju da njegova ideja ima nekakve veze sa Veselijevom inicijativom, te navode da se ona bazira na obavezi koja proizlazi iz rezolucije koju je usvojila kosovska skupština.

„Tužba za genocid protiv Srbije trebala je biti pokrenuta 2008. godine kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Budući da to nije učinjeno, mi smo to dužni učiniti“, naglašavaju iz kabineta premijera.

„Vlada Kosova ima obavezu prema svojim građanima, čije rane ostaju otvorene, da pripremi tužbu za genocid“, dodaju iz kabineta.

Kurti je ideju o pokretanju tužbe za genocid izneo tokom svoje kampanje pred izbore održane u februaru, a spomenuo ju je i prilikom predstavljanja programa njegove novoizabrane vlade.

Prošle sedmice je Kurtija, da ne pokreće inicijativu, upozorio nemački ambasador u Prištini Jorn Rode.

„Mislim da je to vrlo problematično i možda pogrešan način za napredak. To je zbog toga što bi to bio veoma dug proces, mnoge stvari na Kosovu mogle bi da se zaustave i nije poznato kako će se to završiti … ako me pitate, da li je to pravi korak, odgovor je – ne, nije“, izjavio je on.

„Politički – tužiti jednu državu za genocid, to znači da celu državu privodite pravdi … Veoma je važno, čak i za Nemačku, kada pogledamo istoriju moje zemlje, da se suočite sa prošlošću, ali krivica je uvek individualna”, dodao je on.

Natasa Kandić, kordinatorka inicijative REKOM i osnivačica Fonda za humanitarno pravo, nevladine organizacije koja je dokumentovala ratne zločone na Kosovu, takođe ne smatra da je inicijativa dobra ideja.

„Ovo je politička inicijativa koja neće doprineti vladavini prava ili pravdi za žrtve”, rekla je Kandić.

Iz kabineta Kurtija ovo opovrgavaju: „Iz ljudskih, a nikada političkih razloga, mi smo bez obmane posvećeni tome da se iscrpi svaki alat za trijumf istine i pravde”, kažu iz kabineta.

Postavljaju se i pitanja vezano za tajming ovog Kurtijevog poteza, koji dolazi u vreme kada se SVK pripremaju za suđenje Veseljiju i nekolicini drugih visokih pripadnika OVK i posleratnih političkih lidera, među kojima je i bivši presednik Hašim Tači.

„Srbija nije štedela napore da nas istrebi”

Pripreme za masovni pogreb kod sela Bela Crkva na Kosovu gde su srpske snage počinile masakr nad meštanima. Foto: EPA/Staton R. Winter.

Pokretanje tužbe za genocid protiv Srbije dugo je bila tema u političkom diskursu Kosova, a žrtve rata žele da političari poduzmu mere za postizanje pravde kako bi zločini počinjeni od strane srpskih snaga bili procesuirani.

Flurim Hajdari, čiji su otac i petorica braće, od kojih je najmlađi imao 12 godina, ubijeni u masakru u Maloj Kruši u martu 1999. godine, podržava ideju za podnošenje tužbe protiv Srbije.

„Na Kosovu je Srbija pokušala genocid i nije štedela napore da nas istrebi”, kaže Hajdari za BIRN.

„Ako Kosovo to ne učini, bilo bi to pomilovanje Srbije za krvoproliće koje je izazvala. To bi bilo neoprostivo”, dodaje on.

No, iako su politički lideri puno razgovarali o tome, nikada nisu poduzeti neki ozbiljniji koraci da se pripremi takav slučaj, iako je vlada najavila da planira da formira institut za prikupljanje dokaza.

Gezim Visoka, vanredni profesor mirovnih studija i studija konflikta na Univerzitetu Dablin Siti u Irskoj, rođen na Kosovu, kaže da to zapravo nije shvaćeno ozbiljno, „baš kao što celom pitanju tranzicione pravde i suočavanja sa prošlošću nedostaje ozbiljno strateško razmišljanje i politika“.

Pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nekoliko Srba iz Bosne i Hercegovine proglašeno je krivim za genocide nad Bošnjacima iz Srebrenice, ali niko iz Srbije nikada nije optužen za genocid nad kosovskim Albancima.

„Kao što je demonstrirano u nekoliko slučajeva pred MKSJ-om, vojska i policija Jugoslavije počinili su nebrojene ratne zločine i zločine protiv čovečnosti na Kosovu, ali je pronađeno malo dokaza o genocidnim radnjama“, objašnjava za BIRN stručnjak za Balkan Kristian Aksbo Nilsen, vanredni profesor studija za Jugoistočnu Evropu na Univerzitetu Arhus u Danskoj.

„Pokretanje tužbe za genocid pred Međunarodnim sudom pravde (MSP) stoga je vrlo nerazumno”, naglašava on.

Prethodni pokušaji da se dokaže da je Srbija odgovorna za genocid nisu bili uspešni.

Podsetimo, i Bosna i Hercegovina i Hrvatska pokrenule su postupak pred MSP-om, tvrdeći da je Beograd prekršio Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

MSP je 2007. utvrdio da Srbija nije sprečila genocid u Srebrenici, ali da nije odgovorna za njega niti je saučesnik u počinjenju zločina. Slučaj Hrvatske odbijen je 2015. godine, kao i protivtužba Srbije koja je Hrvatsku optužila za genocid.

MSP je 2010. izdao značajno pravno mišljenje da je proglašenje nezavisnosti Kosova zakonito. Međutim, sud raspravlja samo o slučajevima koje pokreću države članice UN-a, a Kosovo to nije.

„Izgledi za uspeh su mali”

Sednica MSP-a u Hagu u januaru 2020. godine. Foto: EPA-EFE/Robin Van Lonkhuijsen.

Florijan Biber, koordinator Savetodavne grupe za javnu politiku Balkana u Evropi i profesor političkih nauka i istorije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu (Austrija) smatra da je malo verovatno da će MSP prihvatiti slučaj Kosova.

„Izgledi za nekakav uspeh vrlo su mali, s obzirom na presude MKSJ-a kojima su utvrđeni ratni zločini, ali ne i genocid(na suđenjima vezanim za rat na Kosovu)”, ističe Biber za BIRN.

On sugeriše da Kurti možda planira da iskoristi ovaj slučaj u tekućem dijalogu sa Srbijom za normalizaciju odnosa između dve zemlje koji se vodi posredstvom EU.

„Možda je to način da se iskoristi kao deo pregovora sa Srbijom, tj. da ponudi odustajanje od slučaja u zamenu za kompromise, ali uzimajući u obzir ograničene izglede za uspeh to ne izgleda toliko korisno“, naglašava on.

Visoka navodi da predloženi slučaj Kurtiju služi u domaće svrhe, da ojača podršku na Kosovu i neutrališe protivnike koji ga pozivaju da ukine SVK, te stvaranju antagonizma prema srpskoj vladi, koja bi mogla da odgodi pregovore u Briselu.

„To pomaže Kurtiju da kupi više vremena da se bolje pripremi i da ojača svoju pregovaračku moć u razgovorima o osetljivim temama”, rekao je on.

Dodaje kako su prethodni slučajevi pred MSP-om pokazali da je prag za utvrđivanje kršenja UN-ove Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocid visok.

„Male su šanse da slučaj (Kosovo) bude uspešan i da dobije afirmativnu presudu od MSP-a“, zaključuje on.