Petak, 4 aprila 2025.
Prijavite se na sedmični newsletter Detektora
Newsletter
Novinari Detektora svake sedmice pišu newslettere o protekloj i sedmici koja nas očekuje. Donose detalje iz redakcije, iskrene reakcije na priče i kontekst o događajima koji oblikuju našu stvarnost.

This post is also available in: English

Oko nedelju dana pre toga, NATO je počeo sa vazdušnim napadima, koje su imale za cilj da primoraju tadašnjeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića da povuče svoje snage sa Kosova. Međutom, Milošević je pojačao vojne operacije protiv pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i albanskih civila, što je izazvalo masovni egzodus albanskog stanovništva.

Hajdini je, iako još nije bio ušao u tinejdžerske godine, potajno, kada odrasli nisu bili u blizini, naučio da vozi porodični traktor u dvorištu svoje kuće u Belom polju.

Ovo se pokazalo itekako važnim u trenutku kada su bežali od granatiranja, jer se ispostavilo da je on jedini među izbeglicama koji je znao upravljati traktorom.

„U ovom ratnom scenariju nije bilo drugog izbora. Niko od odraslih nije znao da vozi traktor, pa sam uskočio u njega i vozio ga kroz mnoga sela po planinskim predelima”, priča Hajdini za BIRN.

Većina ljudi koji su ostali iza njega, uključujući i neke članove njegove porodice, ubijeni su, a njihova su tela bačena u bunare.

„Kad god bi stali, pokušavao sam nešto da pročitam. Pokušavao sam da odvučem misli sa priča o mrtvima u bunarima“, priseća se on.

Hajdini je danas profesor međunarodnog i strateškog menadžmenta na Univerzitetu u Beču i želi Kosovskom muzeju ratnog detinjstva, čije je otvaranje planirano ove godine u Prištini, donirati svoju knjigu koju je čitao dok je bežao od rata – „Hasta la Vista“, roman albanskog romanopisca Petra Marka o španskom građanskom ratu 1930-ih godina.

Muzej, čiji je osnivač nevladina organizacija Inicijativa mladih za ljudska prava, a koji je kao projekat dobio podršku USAID-a, sadržavaće svedočenja, lične predmete i dnevnike ljudi koji su bili deca tokom rata, a fokus će biti stavljen i na uticaj koje je ratno iskustvo imalo na njihov život.

„Ovo će biti muzej generacije koja je doživela rat, koji će rasvetliti jednu od najmračnijih strana kolektivnog sećanja“, ističe za BIRN Marigona Šabiu, izvršna direktorka Inicijative mladih za ljudska prava.

„Ima i obrazovni cilj a to je da doprinese boljem razumevanju u društvu u celini“, dodaje ona.

„Ljudi mogu saznati ličnu istinu”


Marigona Šabiu iz Inicijative mladih za ljudska prava, organizacije koja realizuje projekat muzeja. Foto: Inicijativa mladih za ljudska prava.

Kosovski muzej ratnog detinjstva prati uspešnu izložbu iz 2019. godine u Prištini pod nazivom „Jednom davno i nikad više“, postavljene u znak sećanja na oko 600 dece ubijene tokom rata. Postavka je obuhvaćala fotografije i lične predmete poput odeće, obuće, igračaka, sveski, đačkih knjižica, školskih torbi.

Novi muzej biće smešten u Narodnoj biblioteci Kosova u Prištini. Do sada je Inicijativa mladih za ljudska prava prikupila desetine ličnih predmeta iz cele zemlje i snimila višesatna audio svedočenja koja dokumentuju ratna iskustva ljudi.

„Čitajući njihove priče i gledajući odeću koju su nosili u vreme napada, raseljavanja ili u izbegličkim kampovima, ljudi mogu saznati ličnu istinu o ratu”, naglašava Šabiu.

Ona navodi kako novi muzej može dati doprinos pomirenju u društvu u kojem su veze između Albanaca i Srba još uvek opterećeni ratom.

„Dečje priče o onome što smo proživeli kao društvo pomoći će u približavanju ljudi. Oni izlažu stvari kojima nije dat prostor, na primer o tome kako je komšija srpske nacionalnosti pomogao komšiji albanske nacionalnosti ili obrnuto“, ističe ona.

Više od dve decenije nakon završetka rata, memorijalizacijom na Kosovu dominiraju ideje ratnog herojstva i glorifikacije pripadnika OVK koji su ubijeni tokom rata, što je ostavilo manje prostora za priznanje stradanja i trajne trauma civilnih žrtava rata.

„Mnogima je još uvek teško nositi se sa ratnom traumom, posebno onima koji su izgubili članove porodice i iz prve ruke svedočili zločinima”, zaključila je Šabiu.

Najčitanije
Saznajte više
Illustracija: Sanja Pantić/BIRN
Kosovski bluz deradikalizacije: Hvatanje koraka s povratnicima iz Islamske države
Za jednu malu zemlju, Kosovo je poslalo mnogo građana u kalifat. Preživjeli su se vratili u zatvore, programe reintegracije i prepirke oko marama u učionicama.
Optužbe za ratne zločine nisu prepreka: Srbija 2024. povećala izvoz naoružanja Izraelu čak 30 puta
Vrijednost srpskog izvoza naoružanja Izraelu porasla je sa 1,4 miliona evra u 2023. na 42,3 miliona u 2024. godini, uprkos rasprostranjenim optužbama protiv Izraela za ratne zločine u Gazi, pokazuje zajedničko istraživanje BIRN-a i izraelskog lista Haaretz
Sud u Podgorici ukinuo pritvor optuženom za ratne zločine
Odata počast fotoreporteru Paulu Loweu, hroničaru opsade Sarajeva