Beg Rizaj je naime jedna od 22 osobe koje su poginule u maju 2015. godine tokom dvodevnog sukoba između policije i velike grupe naoružanih Albanaca u Kumanovu u susednoj Severnoj Makedoniji.

Većina naoružanih pripadnika te grupe bilo je sa Kosova. Vlada Severne Makedonije je saopštila da je to bio pokušaj destabilizacije zemlje, iako pozadina ovog događaja nikada nije sa sigurnošću utvrđena i ostala je predmet špekulacija.

U zajedničkoj izjavi predsednik i premijer Kosova su osudili svako „učestvovanje građana Kosova u incidentima u Makedoniji“. Pripadnici grupe koji su preživeli su osuđeni za terorizam.

Beg Rizaj je tokom rata na Kosovu bio pripadnik OVK, a zatim se borio i u sukobu između albanskih pobunjenika i bezbednosnih snaga u Severnoj Makedoniji 2001. Njegovu statuu u Dečanima nisu postavile kosovske vlasti, već njegovi bivši saborci OVK.

Baškim Ramosaj, gradonačelnik opštine Dečani, potvrdio je da je statuu na trgu grada 2018. godine postavila grupa Rizajevih prijatelja, uglavnom ratnih veterana, i da lokalna skupština nije imala ništa protiv toga.

„Beg Rizaj je bio preživeli ratni heroj i s obzirom na to, nismo razgovarali o načinu na koji je ubijen“, kaže Ramosaj.

„Na kraju krajeva, ne postoji važeći zakon ​​koji nas obavezuje da pratimo neku drugu proceduru. Procenili smo da je [njegova statua] zaslužila da bude u centru grada”, dodaje on.

„Devalvacija ratnih simbola”

Statua bivšeg pripadnika OVK Bega Rizaja u Dečanima. Foto: Serbeze Haxhiaj/BIRN.

Spomenik Rizaju primer je široko rasprostranjenog fenomena podizanjа spomen-obeležja na Kosovu bez ikakvog zakonskog postupka dobijanja dozvole za njegovu izgradnju ili javne rasprave o njegovom značaju.

„Ponekad ovo nema nikakve veze sa našom istorijom, već je to nešto što pokreće porodica ili grupa prijatelja”, objašnjava za BIRN Bislim Zogaj, direktor Kosovske agencije za upravljanje memorijalnim kompleksima.

Iako je prošlo više od dve decenije nakon rata, kosovske vlasti još uvek nemaju sveobuhvatan službeni registar spomenika povezanih sa ratom.

„Radimo na spisku kako bismo imali neke opšte informacije. Imamo više od 1.600 spomenika povezanih sa ratom”, dodaje Zogaj.

On ističe kako je potreban zakon da bi se osigurala istorijska tačnost, profesionalnost i pravilno postavljanje.

„Ako svima dozvolimo da svuda postavlja statue i spomen-obeležja, čak i u trgovačkim centrima, to je devalvacija ratnih simbola”, naglašava on.

Džavit Jašari, šef Udruženja rodbine i palih boraca OVK, misli da neke ličnosti, u čiju je čast postavljen spomenik, to ne zaslužuju.

„Tražili smo od državne komisije sastavljene od raznih profesionalaca da proceni [spomenike] i sa etičke i sa profesionalne tačke gledišta. Ali su ga ignorisali“, dodaje on.

Prošle godine, skupština je razmatrala predloženi zakon o ratnim vrednostima OVK.

No, on se nije bavio pitanjem spomen-obeležja i nije dobio potrebnu podršku poslanika, nakon kritike da pretstavlja potencijalnu pretnju slobodi govora.

Kada su u pitanju spomenici na Kosovu – već dugo dominiraju ideje o ratnom junaštvu i veličanju pripadnika OVK koji su ubijeni kao borci za slobodu. Ovaj stav dele političari širom političkog spektra.

Ali Fatlum Rahmani, profesor istorije, kaže da spomenici koji borce OVK predstavljaju kao heroje protivreče glavnom argumentu Zapada u donošenju odluke o vojnoj intervenciji na Kosovu tokom sukoba 1999. godine.

„NATO-ova intervencija je uglavnom bila humanitarna, vođena zločinima počinjenim nad civilima od strane srpskih snaga”, ističe Rahmani za BIRN.

Nebriga o spomenicima iz Drugog svetskog rata

Sahrana predsednika Ibrahima Rugove na groblju Mučenika u Prištini u januaru 2006. Foto: EPA/VALDRIN XHEMAJ.

Nakon okončanja rata na Kosovu, brojni spomenici izgrađeni tokom komunizma uklonjeni su ili uništeni. Nazivi ulica su promenjeni.

Jedan od poznatijih primera za to je spomenik Bori Vukmiroviću, Srbinu, i Ramizu Sadikuu, kosovskom Albancu, koji su zajedno streljani.

Postali su simbol „bratstva i jedinstva”, državne ideologije Josipa Broza Tita, a spomenik ih je prikazivao zagrljene, kao u trenutku pogubljenja na periferiji sela Landovica kod Prizrena.

Ali nakon rata, spomenik je uklonjen, a na njegovo mesto postavljen je drugi posvećen pripadnicima OVK.

Danas na Kosovu postoji samo 11 spomenika vezanih za Drugi svetski rat. Šest se nalazi na listi kulturne baštine Ministarstva kulture.

Spomen-kompleks izgrađen 1961. godine u Prištini, jedan je od najpoznatijih komunističkih memorijala.

Međutim, danas je betonska konstrukcija propala, a na ovoj lokaciji su sahranjene i ličnosti poput bivšeg predsednika Ibrahima Rugove, bivšeg političkog zatvorenika Adema Demačija i ubijenog ministra odbrane u egzilu Ahmeta Krasnićija (u delu poznatom pod nazivom „groblje Mučenika“).

Tu je sahranjeno i nekoliko ratnih veterana OVK, zajedno sa šest osoba ubijenih u oružanom sukobu u Kumanovu 2015. godine.

Zogaj ističe da se neuređeno mora rešiti i da je to neprihvatljivo.

„Sramota je poslati nekog na to mesto. Planiramo da ekshumiramo većinu posmrtnih ostataka veterana”, dodaje on.

Nora Arapi Krasnići, arhitektkinja čija je specijalnost kulturno nasleđe, kaže da su mnogi spomenici sagrađeni na Kosovu u vreme komunizma, kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, zamenjeni spomenicima koji odaju počast ljudima stradalim u ratu 1990-ih.

„Ono što zapravo nije funkcionisalo je adekvatni mehanizam kontrole koji bi odlučivao šta staviti u određeni javni prostor i kakav narativ to predstavlja”, ističe ona.

Na Kosovu, kao i u drugim zemljama bivše Jugoslavije, većina ratnih spomenika se odnosi samo na stradanje pripadnika dominantne etničke grupe.

Rahmani smatra da to nije nužno problem.

„U slučajevima kada su žrtve civili, ne treba im uskratiti pravo na sećanje”, kaže on.

Poslednjih godina bilo je pokušaja otklona od dominantnog narativa o pobedničkom ratu i čuvanju sećanja na stradale. Na primer, spomenik Heroinama u Prištini odaje počast albanskim ženama koje su bile izložene seksualnom nasilju u ratu.

Jašari smatra da su spomenici žrtvama potrebni: „Tražili smo da se postave spomen-obeležje deci ubijenoj tokom rata, kao i ženama”, naglašava on.