Haška dokumentacija: Među osumnjičenima za ratne zločine nalaze se i Crnogorci
Glavni specijalni tužilac Milivoje Katnić (u sredini) na konferenciji za novinare u Podgorici. Foto: PR Centar.
Crnogorska Specijalna tužiteljka za organizovani kriminal i terorizam izjavila je za BIRN da je prošlog meseca otvoren slučaj za ispitivanje dokumentacije koju im je predao sud UN-a u Hagu, a u kojoj se spominje učestvovanje Crnogoraca u „ratnim zločinima počinjenim u okolnim zemljama”.
„Zasniva se na sumnji da su ih počinili crnogorski državljani”, rekla je specijalna tužiteljka Sanja Jovičević.
„Analiza predate dokumentacije je u toku, tako da je slučaj u fazi istrage. Nije moguće otkriti više informacija i podataka kako bi se zaštitili interesi postupka“, dodala je ona.
Glavni tužilac Mehanizma za međunarodne krivične sudove (MMKS) Serž Bramerc je 14. decembra izjavio da su dosijei predati Crnoj Gori. Ovi dosijei se odnose na više od 15 osumnjičenih protiv kojih sada može biti pokrenuta istraga za teške zločine koji uključuju i seksualno nasilje.
Obraćajući se Savetu bezbednosti UN-a, Bramerc je pozvao crnogorske vlasti da „jasno pokažu svoju odgovornost, naročito kada su u pitanju osumnjičeni viših i srednjih nivoa, koji su do sada živeli nekažnjeno“.
On je dodao da su slični dosijei predati i Hrvatskoj i Srbiji.
Prema Specijalnom državnom tužilaštvu, 2020. godine nisu pokrenute nove istrage ratnih zločina.
Od proglašenja nezavisnosti 2006. godine, u Crnoj Gori je održano samo osam suđenja za ratne zločine počinjene u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu. Procesuirani su samo počinioci najnižeg ranga.
U periodu od 2016. do 2019. godine, izrečena je samo jedna presuda. Bivši pripadnik Vojske Jugoslavije (VJ) Vlado Zmajević osuđen je na 14 godina zatvora zbog ubistva četiri albanska civila u selu Žegra kod Gnjilana tokom rata na Kosovu 1999. godine.
Apelacioni sud Crne Gore potvrdio je u decembru 2019. ovu presudu.
U svom izveštaju o Crnoj Gori za 2020. godinu, Evropska komisija je ponovila upozorenja da bi ratni zločini trebalo da budu glavni prioritet tokom pregovora o pridruživanju, te pozvala Crnu Goru da proširi obim krivičnog gonjenja.
„Optužbe za komandnu odgovornost, suizvršilaštvo i pomaganje i podržavanje do sada nisu podignute (protiv osumnjičenih za ratne zločine)“, napomenuto je u izveštaju.
