Na transparentu se nalazio i simbol fašističkog ustaškog pokreta, koji je tokom Drugog svetskog rata u Hrvatskoj targetirao Srbe, Jevreje i Rome. Zagrebačka policija je za medije saopštila da sprovodi kriminalističku istragu šest osoba osumnjičenih za „javno podsticanje nasilja i mržnju”.

Govorom mržnje usmerenom ka Srbima ili izražavanjem simpatija prema ustaškom pokretu, navijačke skupine u Hrvatskoj evociraju rat.

Srpsko narodno vijeće, koje predstavlja srpsku manjinu u Hrvatskoj, u biltenu„ Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2019” kaže da je 2019. godine bilo 16 slučajeva govora mržnje i etničke netrpeljivosti na sportskim događajima, 12 ih je bilo 2018, a 14 je zabeleženo 2017. godine.

Uzvikivanje ’Ubij Srbina’ „postalo je konstanta na fudbalskim stadionima”, navodi se u izveštaju. 

There does not seem to be a rock bottom: “We'll f*** Serbian women and children” decorated with Ustaša symbolry & HOS flags incl. “Za dom spremni” pic.twitter.com/jmBKfQRgay

— Dario Brentin (@DarioBrentin) June 12, 2020

Navijačka skandiranja – eho retorike političara

Govor mržnje na tribinama nije ništa novo na Balkanu. Uspon nacionalizma pred sam kraj Jugoslavije svoj odjek je našao na fudbalskim stadionima širom države. Oni su, naime, postali, arena za promociju političkih i nacionalističkih ideja.

Neki čak tvrde da sukobi navijača i igrača Dinama iz Zagreba i Crvene zvezde iz Beograda na ulicama glavnog grada Hrvatske 1990. godine predstavljaju početak nasilnog raspada Jugoslavije.

Juraj Vrdoljak, fudbalski kolumnista hrvatskog portala Telegram, za BIRN kaže da je govor mržnje „nažalost česta pojava na fudbalskim utakmicama” i da je najčešće „usmjerena protiv raznog vida manjina” – uglavnom Srba, ali ponekad i protiv izbeglica ili novinara.

Vrdoljak ističe da navijači koji izražavaju uvredljiva mišljenja na utakmicama „zapravo imaju naviku preslikavanja nekakvog dominantnog ekstremističkog obrasca iz polja domaće političke sfere”.

Imajući u vidu istorijski revizionizam koji je rasprostranjen u redovima hrvatske političke desnice, pa čak i među vladinim političarima, ne čudi što slično misle i fudbalski navijači koji „samo nastave širiti političke poruke koje dolaze sa samog vrha“, ističe on.

Pozdrav hrvatskih navijača „mesaru” iz Drugog svetskog rata

Grafit sa amblemom Nacističke stranke i logo zagrebačkog Dinama u blizini stadiona Dinamo. Foto: BIRN.

Vrdoljak kaže da je najbolji primer slučaj navijača Hajduka iz Splita koji su veličali ustaške ubice. U februaru prošle godine, na utakmici protiv hrvatskog fudbalskog kluba Gorica na splitskom stadionu Poljud, neki članovi navijačke grupa Hajduka iz Splita – Torcida, podigli su transparent sa natpisom „Maksovi mesari”.

Reč je o ustašama koje su počinile zločine nad Srbima, pod komandom Vjekoslava Maksa Luburića poznat po nadimku Mesar. Luburić je tokom Drugog svetskog rata bio glavni komandant ustaškog logora Jasenovac.

Izraz je popularizovan u pesmi hrvatske nacionalističke rok zvezde Marka Perkovića Tompsona, u kojoj se kaže da su koncentracioni logori Jasenovac i Gradiška Stara „kuća Maksovih mesara”.

Fudbalski klub Hajduk oštro je osudio incident, a disciplinska komisija Hrvatskog nogometnog saveza odlučila je da zatvori severnu tribinu stadiona Poljud, dok je klub kažnjen sa 60.000 kuna (7.900 evra).

Hrvatski fudbal ima istoriju incidenata povezanih sa nacizmom.

Hrvatski fudbalski navijači uzvikivali su ustaški pozdrav „Za dom spremni” na fudbalskoj utakmici između Hrvatske i Izraela u martu 2016, što je izazvalo reakciju Efraima Zurofa iz centra Simon Vizental. On je uputio kritike hrvatskoj vladi jer nije adekvatno osudila fašističko skandiranje i dodao da je to „pokazatelj tolerancije prema takvom užasnom, uvredljivom i jasnom antisemitskom ponašanju”.

Isti ustaški pozdrav su izvikivali i navijači na stadionu Maksimir u Zagrebu na utakmici protiv Norveške u martu 2015. Kao rezultat toga, UEFA je naredila Hrvatskoj da svoju sledeću utakmicu kod kuće igra pred praznim tribinama i odredila joj novčanu kaznu od 50.000 evra.

Ipak, navijače je ohrabrilo slično ponašanje hrvatskog fudbalera Josipa Šimunića, koji je skandirao ovaj pozdrav na kraju utakmice sa Islandom u novembru 2013. Šimuniću je u Zagrebu određena novčana kazna od 3.200 evra zbog širenja rasne mržnje, dok je FIFA pokrenula disciplinski postupak protiv njega.

Hrvatska ima Zakon o sprječavanju nereda na športskim natjecanjima u kome stoji da svako ko na sportskom terenu ističe transparent, zastavu ili nešto čime se iskazuje ili podstiče mržnja ili nasilje na osnovu rasne, nacionalne, regionalne ili verske pripadnosti, kazniće se novčanom kaznom od 2.000 do 15.000 kuna (od 260 do 1.900 evra) ili zatvorskom kaznom u trajanju do 30 dana. Ljudi koji pokušaju da unesu ili unesu takve predmete, sanksionišu se na isti način.

Prema zakonu, novčanom kaznom od 5.000 do 25.000 kuna (od 660 do 3.300 evra) ili zatvorskom kaznom od 30 do 60 dana kazniće se osoba „koja pjeva pjesme ili dobacuje natjecateljima ili drugim gledateljima poruke čiji sadržaj iskazuje ili potiče mržnju na temelju rasne, nacionalne, regionalne ili vjerske pripadnosti“.

BIRN je hrvatskom Ministarstvu pravosuđa postavio pitanje o broju prekršaja registrovanih na osnovu ovog zakona, ali nije dobio odgovor.

U Srbiji su na meti Albanci i Bošnjaci

Navijačke grupe u Srbiji se poslednjih decenija često koriste za promociju nacionalizma i širenje političke propagande.

„Svuda imate navijače, ali nigde nisam video, osim u Hrvatskoj, da navijači imaju takav politički značaj kao u Srbiji”, kaže srpski antropolog Ivan Đorđević, autor knjige „Antropolog među navijačima”.

On srpske navijače opisuje kao „grupu za pritisak, paravojnu formaciju koja radi određene zadatke kada to treba (političarima)”.

Paramilitarni vođa Željko Ražnatović Arkan (koji je u jednom trenutku bio vođa Delija, navijača Crvene zvezde) regrutovao je neke navijače za vreme sukoba devedesetih. Arkan je takođe bio prisutan tokom nasilnog obračuna između Zvezde i Dinama 1990.

Navijači su odigrali važnu ulogu u revoluciji u oktobru 2000. godine, kada je srušen Slobodan Milošević. Oni su okrenuli protiv ovog autokrate i podržali demokratsku opoziciju. Na utakmicama pre 5. oktobra se skandiralo „Spasi Srbiju i ubij sebe, Slobodane”.

Srbijanski navijači su takođe pokazali svoju snagu na ulicama sukobljavajući se sa policijom, aktivistima za ljudska prava i pripadnicima LGBT zajednice koji su pokušavali da organizuju Paradu ponosa, a takođe su učestvovali u neredima na protestu protiv proglašenja nezavisnosti Kosova.

Međutim, stručnjaci kažu da su navijačke grupe, otkako je Srpska napredna stranka došla na vlast 2012. godine, razvile radni odnos sa vladom: u zamenu za poslušnost na ulicama tokom događaja poput Parade ponosa, svoje druge aktivnosti mogu obavljati relativno nesmetano.

U izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije iz 2017. godine se upozorava da „postoje snažne veze između nasilnih fudbalskih navijačkih grupa i krajnje desničarskih organizacija koje, pak, imaju veze sa nacionalističkim političarima i organiziranim kriminalom”.

Srbija je 2013. godine usvojila Nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim događajima, a u decembru prošle godine Beogradski centar za bezbednosnu politiku objavio je izveštaj „Nasilje i sport: nekad i sad”, koji govori o impaktu koji je strategija imala.

U izveštaju se navodi da se u strategiji ne spominju rasizam i nacionalizam. Ipak, međunarodna sportska tela često kažnjavaju srpske fudbalske timove zbog rasističkog ponašanja na utakmicama, dodaje se u izveštaju.

U njemu se ističe da je „nedostatak institucionalnog odgovora na rasističke incidente u sportu razumljiv”, jer su visoki srbijanski zvaničnici često iskazivali simpatije za osuđene ratne zločince.

Od oktobra 2015. godine, UEFA je zbog rasističkog ponašanja, uvredljivih skandiranja, upada na teren i upotrebe pirotehničkih sredstava, novčano kaznila srbijansku reprezentaciju i dva najbolja kluba u zemlji, Crvenu zvezdu i Partizan, sa više od 715.000 evra.

Incident koji je dobio najviše međunarodne pažnje bila je tuča na terenu na utakmici kvalifikacija za Evropsko prvenstvo između Srbije i Albanije u Beogradu u oktobru 2014. godine, koja je morala da se prekine nakon što su izbili sukobi između igrača i navijača kada se iznad stadiona pojavio dron sa zastavom „Velike Albanije”.

Pre toga, masa srbijanskih navijača na tribinama je uzvikivala „Ubij, ubij, ubij Albance”. Obe reprezentacije UEFA je kaznila sa 100.000 dolara, a Srbiji su oduzeta tri boda.

Velčanje Ratka Mladića, skandiranje o ‘novoj Srebrenici’

Srpski navijači često veličaju ratnog zločinca Ratka Mladića, bivšeg vojnog komandanta Vojske Republike Srpske, koji se žalio na prvostepenu presudu kojom je osuđen za genocid i druge teške zločine.

U martu 2017. godine navijači Crvene zvezde i Partizana javno su čestitali Mladiću njegov rođendan. Navijači Crvene zvezde su u navijačkim pesmama spominjali Mladićevo ime i istakli transparent sa čestitkom „Srećan rođendan”, dok je na transparentu navijača Partizana pisalo: „Tvoje godine sve su Srbiji dale, srećan rođendan generale”.

Nižerazredni fudbalski klub Kabel je otišao još dalje. Naime, igrači ovog kluba su istog dana na teren izašli u majicama sa likom Mladića.

Za vreme Svetskog prvenstva u junu 2018. godine, kada je Srbija igrala sa Švajcarskom, grupa navijača pojavila se na stadionu u majicama sa likom Mladića i, kako je objavljeno, uzvikivala „Ubij Albance”. Ovo je bila reakcija na dvojicu fudbalera švajcarske reprezentacije, inače Albanaca sa Kosova, koji su nakon postignutih golova, dlanovima pokazali „dvoglavog orla”.

Nakon utakmice, srpski nacionalistički navijači u Beču su uzvikivali „Nož, žica, Srebrenica”, čime su glorifikovali masakar nad Bošnjacima koji su 1995. godine izvršili bosanski Srbi.

Neki srbijanski navijači su čak krenuli da posete Mladića. Prošlog novembra se nekoliko desetina navijača Partizana, čiji je klub igrao u Holandiji, okupilo ispred njegove pritvorske jedinice UN-a u Ševeningenu.

Muslimani u Srbiji se takođe nalaze na meti huligana. U izveštaju Evropske komisije protiv rasizma i netolerancije se kaže da su navijači Crvene zvezde u martu i avgustu 2016. na utakmicama u Novom Pazaru skandirali o „novoj Srebrenici” i uzvikivali parole poput „Ubij! Zakolji! Da Pazarac ne postoji“.

U izveštaju se navodi da su navijače su pratili policajci, ali su odlučili da ne intervenišu.

U Srbiji je prema Zakonu o zabrani diskriminacije „na skupovima i mestima dostupnim javnosti” podsticanje diskriminacije, mržnje ili nasilja nezakonito.

Prema Republičkom zavodu za statistiku, između 2016. i 2018. godine za podsticanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netolerancije optuženo je 128 osoba. Osuđujućih presuda je bilo 63, a 16 osoba se našlo u zatvoru.

U istom periodu za „rasnu i drugu diskriminaciju“ optuženo je deset osoba, a donete su i tri osuđujuće presude.

Međutim, nije poznato da li je neki od ovih prekršaja počinjen na fudbalskim utakmicama.

Đorđević ističe da su nacionalistički uzvici postali normalna stvar.

„Imate ono što ja nazivam ‘prihvatljivim nacionalizmom’ gde pored vas neke stvari na stadionu bukvalno prolaze i niko ih više i ne primećuje; čujete kako je na utakmici vladala fantastična atmosfera bez ikakvih incidenata, a taj (govor mržnje) se ne računa“, objašnjava on.

Sve dok srbijanske vlasti ne sankcionišu navijače zbog uvredljivih skandiranja, oni neće imati razlog da se zaustave, rekao je Đorđević.

„Dakle, u ovome je stvar – ako ne gonite (ljude zbog skandiranja) „ubij, zakolji“, zašto ste onda iznenađeni?” pita on.

„Naravno da će se to čuti i naravno da će se to pevati, jer niko nije rekao da to ne mogu da rade. Niko nije rekao da je to problem“, zaklučuje Đorđević.