Nevladine organizacije: Nacrt strategije za ratne zločine Srbije ima ozbiljne nedostatke

Nevladine organizacije u Srbiji uputile su kritike na sadržaj Nacrta tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina koja se odnosi na period 2018–2023. godine. NVO-i smatraju da ovaj nacrt strategije, u posjed čije je kopije BIRN došao, ne tretira na adekvatan način kontinuirani neuspjeh zemlje u procesuiranju visokorangiranih osumnjičenih lica.

Ostali nedostaci, prema NVO-ima koji su vidjeli Nacrt tužilačke strategije, jesu izostanak konkretnih rokova i indikatora po kojima bi se utvrdilo jesu li ciljevi strategije postignuti ili ne.

“Nacrt ne nudi rješenja za ključne nedostatke u radu Tužilaštva za ratne zločine”, kaže Višnja Šijačić, pravna analitičarka Fonda za humanitarno pravo (FHP).

Nacrt strategije je 12. marta, na zatvorenom sastanku kom su prisustvovali i predstavnici FHP-a i Beogradskog centra za ljudska prava, predstavila Snežana Stanojković, tužilac za ratne zločine.

Nacrt tužilačke strategije trebalo bi da proširi Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina 2016–2020. i da jasno navede aktivnosti Tužilaštva za ratne zločine (TRZ).

Njeno usvajanje je takođe predviđeno Akcionim planom iz 2016. godine za Poglavlje 23 u pregovorima koje Srbija vodi o pridruživanju EU – poglavlje koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava.

Međutim, kako naglašavaju predstavnici nevladinih organizacija koje su bile prisutne na sastanku, ovakav nacrt strategije ukazuje da postoje nejasnoće u rješavanju ključnih problema koji ometaju procesuiranje ratnih zločina u Srbiji.

Korak unazad?

Trenutno su pred Višim i Apelacionim sudom u Beogradu, u 19 predmeta, sa suđenjem suočena 53 lica. Do sada su završena ukupno 42 predmeta, u kojima su 72 osobe osuđene, a 43 oslobođene.

Najveći aktuelni procesi koji se vode jesu suđenja za ubistva 1.300 Bošnjaka iz Srebrenice počinjena 1995. u selu Kravica, masakr nad oko 120 Albanaca 1999. u selu Ćuška (Qyshk), i ubistva 70 hrvatskih civila u selu Lovas 1991. godine.

Međutim, u većini drugih slučajeva optužena je jedna ili nekoliko osoba nižeg ranga i radi se o zločinima s malim brojem žrtava.

U Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina za period 2016–2020. kaže se da tužilačka strategija treba da “definiše kriterijume za selekciju slučajeva ratnih zločina i stvaranje liste prioritetnih i važnijih slučajeva ratnih zločina koji treba da se procesuiraju”.

U strategiji se sugeriše da se prioritet dâ složenijim slučajevima, pri čemu se navode i kriterijumi za ocjenjivanje složenosti, kao što je broj žrtava, rang počinilaca i dostupnost dokaza.

Međutim, umjesto da ovo razradi, Nacrt strategije samo navodi kriterijume postavljene u ovom prethodnom dokumentu – i, u odnosu na njega, ide korak unazad.

“Uz puno uvažavanje prijedloga za određivanje kriterijuma za utvrđivanje prioriteta… podsjećamo da svi predmeti u kojima postupa Tužilaštvo za ratne zločine spadaju u kategoriju posebno složenih”, kaže se u Nacrtu.

Prema dokumentu, kriterijumi navedeni u Nacionalnoj strategiji sada će biti sekundarni, dok će primarni kriterijumi biti “interesi krivičnog postupka”.

“Šta je to ‘interes postupka’? Nije data nikakva definicija”, kaže Nataša Nikolić, pravnik iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Kako se kaže u dokumentu, kriterijumi će biti precizirani kasnije, u saradnji s Republičkim javnim tužilaštvom.

“Kada to tako postavite, to bi moglo značiti bilo šta”, kaže Nikolić.

Šijačić takođe smatra da u Nacrtu strategije nije adekvatno precizirano kako će tužilac za ratne zločine primijeniti kriterijume navedene u Nacionalnoj strategiji.

Ona kaže da je “najočigledniji” nedostatak izostanak kriterijuma na osnovu kojih bi se utvrdilo koji predmeti treba da imaju prioritet.

Ovo izaziva zabrinutost jer je TRZ proteklih godina radilo na “manje zahtjevnim” predmetima – izolovanim ratnim zločinima s manjim brojem žrtava – i bez visokorangiranih osumnjičenih osoba, dodaje ona.

Nejasni indikatori za napredak

U Nacionalnoj strategiji se jasno kaže da trebaju da postoje definisani indikatori uticaja i rezultati primjene Tužilačke strategije.

Međutim, iako se u nedavno predstavljenom Nacrtu kaže da će evaluacija pratiti indikatore “navedene u Nacionalnoj strategiji”, ostaje nejasno na šta se to odnosi.

Šijačić kaže da se u Nacrtu ne imenuje nijedan indikator, kao što je, naprimjer, povećan broj osuđujućih presuda ili optužnica protiv visokih zvaničnika.

Naglašava i da u tekstu nisu jasno identifikovani ciljevi Tužilaštva, kao ni rokovi za njihovo postizanje.

Tužilaštvo treba da definiše petogodišnji plan istraga, ali ni za to rokovi nisu postavljeni, ističe ona.

“Strategija ima metodološke nedostatke; ne navodi aktivnosti, rokove, pa čak ni indikatore kojima će se mjeriti uspjeh njene implementacije”, dodala je Šijačić.

BIRN je uputio TRZ-u pitanje u vezi s nedostatkom rokova, ali i druga pitanja povezana sa strategijom, no do objavljivanja ovog teksta odgovore nismo dobili.

Nevladinim organizacijama koje su prisustvovale predstavljanju Nacrta strategije rečeno je da će pitanje izostanka rokova biti riješeno kada se revidira Akcioni plan za Poglavlje 23, a to je do maja.

“Osjetljiva“ pitanja samo napismeno

Akcioni plan iz 2016. predviđa da Nacrt strategije bude predstavljen na “sastanku eksperata”, pri čemu se ne traži prisustvo ili informisanje medija o tome.

Predstavljanju Nacrta strategije 12. marta, pored spomenute dvije nevladine organizacije, prisustvovali su i predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva za evropske integracije, Javnog tužilaštva, Apelacionog suda, Advokatske komore, OEBS-a, policijskih i vojnih obavještajnih službi i drugih državnih organa.

Međutim, Šijačić kaže da je sastanak bio samo “simulacija diskusije”, i da su kritički glasovi bili ušutkivani.

“Kad god su pitanja bila malo komplikovanija ili ‘osjetljiva’, rekli bi nam da pošaljemo naše komentare u pisanoj formi”, naglašava Šijačić.

Sa ovim se slaže i Nikolić, koja ističe da je svako ko je želio da napravi kritičku opservaciju zamoljen da to uradi u pisanoj formi i da to dostavi Tužilaštvu do 14. marta, krajnjeg roka za slanje prijedloga za izmjenu Nacrta.

FHP je podnio Prijedlog za izmjenu Nacrta na 15 stranica, iako, kako kaže Nikolić, ove dvije nevladine organizacije ne znaju “da li će se nešto promijeniti u narednih mjesec ili dva, kada strategija treba da se usvoji”.