Na suđenju za genocid u Srebrenici, svjedoci Odbrane ispričali su da su u julu 1995. godine, nakon pada tog grada, nekoliko dana bili na liniji, s koje se po naredbi komande nisu vraćali u Bratunac.
Na suđenju za genocid počinjen u Srebrenici, svjedok Odbrane ispričao je da je zajedno s drugim pripadnicima Prve čete Posebnih jedinica policije (PJP) Centra javne bezbjednosti Zvornik učestvovao u obezbjeđenju putne komunikacije u Sandićima u julu 1995. godine.
Na suđenju za genocid počinjen u Srebrenici, haški osuđenik Vinko Pandurević je rekao da nije imao saznanja o učešću Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske (MUP RS) u strijeljanju i kopanju grobnica 1995. godine.
Na suđenju petorici optuženih za genocid počinjen u Srebrenici, nastavljeno je iznošenje materijalnih dokaza, od kojih je Sud BiH prihvatio dva dokaza Državnog tužilaštva, dok ih je isto toliko odbio zbog neautentičnosti.
Na suđenju petorici optuženih za genocid počinjen u Srebrenici, Državno tužilaštvo je među materijalnim dokazima uložilo fotografije masovnih grobnica snimljene iz zraka.
Na suđenju petorici optuženih za genocid počinjen u Srebrenici, Tužilaštvo Bosne i Hercegovine uložilo je više od 50 materijalnih dokaza, depeše i naredbe, od kojih je većina za Odbrane optuženih bila sporna, te su ulagali prigovore.
Na suđenju petorici optuženih za genocid počinjen u Srebrenici, Tužilaštvo BiH je uložilo materijalne dokaze – brojne dokumente, depeše i naredbe – od kojih je većina za Odbrane optuženih bila nesporna.
Na suđenju petorici optuženih za genocid u Srebrenici, Tužilaštvo BiH uložilo je iskaz zaštićenog svjedoka, koji je govorio o zarobljavanju i odvođenju muškaraca u zvorničko selo Orahovac gdje su strijeljani.