Povjerenik naložio MUP-u Srbije da BIRN-u dostavi informacije o Rajku Kozlini

Vrhovni sud Srbije je Kozlinu osudio 2019. godine. Foto: BIRN.

Srpski poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio je MUP-u Srbije da BIRN-u dostavi informacije koje je tražio u vezi sa odbeglim osuđenikom za ratne zločine Rajkom Kozlinom, koga je srpski sud krajem 2019. osudio na 15 godina zatvora.

Postupajući po žalbama BIRN-a, poverenik Milan Marinović je poništio rešenja MUP-a kojima se odbijaju zahtevi Balkanske istraživačke mreže, te Ministarstvu naložio da obavesti BIRN da li poseduje tražene informacije i da ih, ukoliko ih poseduje, „bez odlaganja” dostavi.

Ministarstvo je dva puta odbijalo zahteve BIRN-a za slobodan pristup informacijama u vezi sa pitanjem da li je Kozlina koristio zvanični granični prelaz kako bi pobegao iz Srbije, uprkos naredbi da se javi na izdržavanje kazne. Prvi Osnovni sud u Beogradu raspisao je poternicu za njim u junu ove godine.

BIRN je takođe pitao da li je Ministarstvo izdalo međunarodnu poternicu za Kozlinom.

U oba slučaja, ministarstvo je odgovorilo da bi davanje ovih informacija značilo „kršenje prava na privatnost ličnosti“ i da ne postoji javni interes za pružanje ove informacije.

U rešenju od 21. decembra, međutim, poverenik za informacije ističe da je Ministarstvo „pogrešilo” navodeći da pravo Kozline na privatnost nadilazi javni interes, jer se „tražene informacije odnose na lice osuđeno na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina, koje je u vreme donošenja presude bilo zaposleno u vojsci Srbije“.

„Pored toga”, dodaje poverenik, „radi se o informacijama u vezi kojih su mediji već informisali javnost”.

„Stoga je u konkretnom slučaju pretežniji interes javnosti da zna tražene informacije od interesa zaštite privatnosti lica na koje se tražene informacije odnose”, zaključuje poverenik.

U odgovoru MUP-a se kaže da su zabeleške poverenika neosnovane, jer su tražene informacije samo u „individualnom interesu podnosioca zahteva”, a ne i javnosti.

Prema zakonu, ministarstvo ima pet dana od prijema rešenja poverenika da BIRN-u dostavi informacije.

Privatnost navedena kao razlog za neotkrivanje informacija o osumnjičenima za ratne zločine

U decembru 2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu proglasio je Kozlinu krivim da je 25. marta 1999. svoju jedinicu odveo u kosovsko selo Trnje i pucao u dva civila, koja su preživela, te da je naredio svojim vojnicima da pucaju na druge civile u selu, kojom prilikom je ubijeno 15 osoba.

Među žrtvama su bile i starije osobe i jedan četvorogodišnji dečak. Posmrtni ostaci mnogih žrtava do danas nisu pronađeni.

Vrhovni kasacioni sud je u junu ove godine potvrdio presudu, ali Kozlina se nije pojavio na odsluženju.

Kozlina je i službeno bio zaposlen u Vojsci Srbije do 16. marta 2020. godine, kada je izgubio podoficirski čin i ostao bez prava na penziju.

Izvori BIRN-a iz državnih institucija navode da je Kozlina pobegao iz Srbije nakon presude. Kako je objavio Radio Slobodna Evropa, Kozlina je obaveštenje o presudi dobio prošle godine.

MUP i Ministarstvo odbrane Srbije često navode privatnost ili poverljivost kao razloge za neotkrivanje informacija o navodnim ratnim zločincima.

Novinarima, istraživačima i široj javnosti takođe nije lako dostupna većina dokumenata i dokaza sa suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Tokom sudskog procesa koji se vodio protiv njega, Kozlina je često izostajao sa ročišta. Suđenje za masakr u Trnju odlagano je u više navrata zbog navodnih zdravstvenih problema optuženih.

U martu prošle godine Mirjana Ilić, sudija Višeg suda u Beogradu, izrazila je sumnju da Kozlina i suoptuženi Pavle Gavrilović namerno izbegavaju ročišta navodeći da imaju zdravstvenih problema. Obojica su podnosila lekarske nalaze zdravstvenih ustanova Vojske Srbije, kako bi dokazali svoje navode. Kozlina je u vreme suđenja još uvek bio aktivni pripadnik Vojske Srbije.

Fond za humanitarno pravo je u nekoliko navrata naveo da zdravstvene ustanove Vojske Srbije omogućavaju Gavriloviću i Kozlini da izbegnu sudska ročišta koristeći njihovo pogoršano zdravstveno stanje kao razlog. Ove navode je negirala Vojnomedicinska akademija (VMA).