Radno tijelo pri Vijeću ministara BiH oformljeno je u junu 2025., a kao cilj navodi se izrada nacrta zakona o zaštiti i otpornosti kritičnih subjekata u institucijama BiH. Prvi sastanak zakazan je za 6. oktobar.
Bosna i Hercegovina nema sistem kontrole i zaštite kritične infrastrukture, jer ne postoji zakon ni spisak tih objekata.
Iz Ministarstva sigurnosti BiH u pisanom odgovoru za Detektor naveli su da je do sada održan samo jedan sastanak predsjedavajućeg novog radnog tijela, njegovog zamjenika i sekretara s predstavnicima Delegacije EU u BiH i NATO štaba.
“Dogovoren je angažman međunarodnih i nacionalnih eksperata“, navodi se u odgovoru.
U njemu se dodaje i da je s predstavnicima NATO štaba u BiH također dogovorena organizacija radionice o EU regulativi i najboljoj praksi u zaštiti kritičnih subjekata.
Održavanje ovog događaja planirano je za prvu polovinu novembra, dodaje se.
Kritična infrastruktura podrazumijeva objekte od ključnog značaja za funkcioniranje države, kao što su energetske mreža, vodosnabdijevanje, transport, informacijske i komunikacijske sisteme, finansijski sistem, te ključne javne institucije.
Zaštita ovih resursa u BiH je kompleksna zbog više nivoa vlasti, a trenutno je institucionalna odgovornost podijeljena između više institucija.
Krajem 2024. godine mediji u BiH su u nekoliko navrata izvještavali o misterioznim dronovima koji su nadlijetali vojne objekte na nekoliko lokacija u zemlji. Ministar odbrane Zukan Helez izdao je tada naredbu da se u letjelice odmah puca i podigao stepen bezbjednosti.
Dodatne provjere izvršili su inspektori Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA), a iz te institucije za Detektor nisu odgovorili o rezultatima istrage do objave ovog teksta.
U istom periodu na adrese institucija u BiH stigao je i niz dojava o bombama, koje su se pokazale lažnim.
Dekan Fakulteta političkih nauka u Sarajevu i ekspert za sigurnost Sead Turčalo objasnio je za Detektor da sve dok ne postoji popis kritične infrastrukture, ne može se tvrditi da se zna šta je ona.
“To je onda uvijek stvar nagađanja“, naveo je Turčalo.
On je dodao da se, kako je rekao, zdravorazumski podrazumijeva da su to fabrike namjenske industrije ili elektroenergetska mreža, ali da bez popisa sve ostaje na bazi nagađanja.
“Ako nemaš zakonski definirano šta je kritična infrastruktura, onda imaš situaciju da nemaš planova koji podrazumijevaju odgovor na datu situaciju”, objašnjava Turčalo.
Vijeće ministara BiH je 24. septembra 2024. godine povuklo s dnevnog reda pitanje zakona o kritičnoj infrastrukturi.
Haris Delić, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu je 2022. godine bio dio tima koji je sa Federalnim ministarstvom unutrašnjih poslova kreirao nacrt ovog zakona za federalni nivo, s obzirom na to da u entitetu Republika Srpska on već postoji.
Delić suštinski problem vidi u tome što ne postoji zakon o državnoj imovini koji bi obuhvatio cijeli teritorij BiH i time eventualno kreirao zakon o kritičnoj infrastrukturi. Naveo je da u ovom momentu drugi zakoni regulišu ovo pitanje, poput zaštite nafte, plina, električne energije ili kulturnih spomenika i praktično čine jedine zakonske propise umjesto državnog zakona o kritičnoj infrastrukturi.
“Donošenje zakona na nivou BiH je nemoguće bez zakona o državnoj imovini“, ocijenio je Delić.
Dodao je da bi se taj zakon morao usaglasiti sa direktivama Evopske unije o zaštiti kritične infrastrukture, te da Ministarstvo sigurnosti BiH treba praktično provesti cijelu proceduru.
On je podsjetio i da ministar sigurnosti još uvijek nije imenovan i ocijenio da je nejasno kako će se to sprovesti u djelo.
“Unaprijed mogu reći da je taj posao nešto što se neće moći završiti, bar ne onako kako to zahtijeva Evropska unija, odnosno direktiva“, dodao je Delić.
Funkcija ministra sigurnosti upražnjena je od januara 2025, kada je Nenad Nešić podnio ostavku, a imenovanje novog sprečava političko neslaganje.
Profesor Turčalo je ove godine za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) uradio publikaciju na temu zaštite kritične infrastrukture BiH u doba hibridnih prijetnji.
U izjavi za Detektor pred zakazani sastanak nove radne grupe on je podsjetio da su se posljednjih godina dešavale nerazjašnjene situacije u Evropi, poput nestanka električne energije i vodosnabdijevanja.
“Imali smo niz takvih situacija, pogotovo u zemljama istočne Evrope gdje se potencijalno uspostavilo da su napadi bili od domaćih aktera koji su vrbovani od strane drugih“, objasnio je Turčalo.
Saša Mrdović, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu i IT stručnjak, objasnio je za Detektor da se BiH pokušala uskladiti sa direktivama EU, ali da do toga nije došlo iz političkih razloga, jer vlasti iz Republike Srpske to pitanje gledaju na entitetskom, a ne državnom nivou.
Za sada postoji samo strategija koja u konačnici nije obavezujuća, objasnio je Mrdović.
On je ocijenio da bi bankarski i finansijski sektor najprije bili na udaru zbog nedovoljne digitalizacije, te ulaganja u softversku i kadrovsku infrastrukturu.
“Ono što je kod nas nezgodno je nedostatak kadrova, pogotovo u operatorima ključne infrastrukture, kritične infrastrukture, zato što veliki broj njih su državne institucije koji imaju nekakve klasifikacije, platne razrede ili koeficijente. Onda uposlenici koji se bave sigurnošću informacija ne mogu dobiti platu ni blizu koja se dobiva u privatnim firmama“, rekao je Mrdović.
On je objasnio i da u BiH postoje dobro razrađeni sistemi prevencije cyber napada, ali da problem nastaje nakon detektovanja incidenta, jer timovi za računarske sigurnosne incidente nisu dovoljno obučeni da odgovore na te napade.
“Nisam siguran šta bi se desilo u slučaju nekog ozbiljnijeg incidenta“, rekao je Mrdović.
On je dodao i da BiH nije adekvatno digitalizovana da bi mogla odgovoriti na bilo kakvu vrstu cyber napada.
S druge strane, prema njegovoj ocjeni, to može biti i korisna stvar, koliko god bilo u suprotnosti sa digitalizacijom i sistemima odbrane.
Mrdović je naveo primjer cyber napada na “Sarajevogas“, preduzeća za plinsko snabdijevanje grada Sarajeva, koji se desilo prije tri godine, a koji je onemogućio rad svih servera tog preduzeća.
Napad je, međutim, ugrozio finansijski sektor “Sarajevogasa“, odnosno obračun i isplate plata. Ne i ključnu infrastrukturu.
“Pružanje usluge distribucije gasa uopšte nije prestala jer su bukvalno ljudi fizički išli i odvrtali ventile i zavrtali što inače rade“, objasnio je Mrdović.
Direktiva EU o otpornosti kritične infrastrukture stupila je na snagu 16. januara 2023., a države članice su imale rok do 17. oktobra 2024. da usvoje nacionalno zakonodavstvo za transpoziciju direktive.
Direktiva pokriva 11 oblasti, među kojima su energija, prijevoz, bankarstvo, zdravlje, vodu za piće, javnu upravu, digitalnu infrastrukturu.
Preporuka o koordiniranom pristupu na nivou cijele EU za jačanje otpornosti kritične infrastrukture usvojena je 8. decembra 2022. godine i bila je reakcija na pozive za dodatne mjere nakon sabotaža kritične infrastrukture u EU. U najvećem broju slučajeva, evropske sigurnosne agencije su za njih optuživale Rusiju.
Zakon o bezbjednosti kritičnih infrastruktura u Republici Srpskoj stupio je na snagu 2019. i, između ostalog, propisuje da svaki subjekt koji je proglašen kritičnim mora izraditi procjenu rizika i bezbjednosni plan u roku od godinu dana.