Naprotiv, prodaja je povećana – i to čak 30 puta u odnosu na prethodnu, 2023. godinu, pokazuje zajedničko istraživanje BIRN-a i najstarijeg izraelskog lista Haaretz.

Vodeće državno preduzeće za izvoz naoružanja, Jugoimport-SDPR, izvezlo je tokom 2024. godine u Izrael municiju i naoružanje ukupne vrednosti od 42,3 miliona evra, pokazuju carinski podaci koje je prikupio poslovni portal, a kojima je BIRN imao pristup. Za poređenje, prethodne, 2023. godine Srbija je Izraelu prodala robu u vrednosti od svega 1,4 miliona evra.

Nakon što su BIRN i Haaretz poslednji put izvestili o izvozu u vrednosti od 23 miliona evra u septembru, usledile su nove pošiljke u oktobru i decembru 2024. godine – obe se poklapaju s izraelskim vojnim letovima iz Srbije ka vojnoj vazduhoplovnoj bazi Nevatim.

Podaci pokazuju da su se izraelski vojni letovi nastavili i ove godine – bar tri u poslednjih nedelju dana, a fotografije koje je nedavno objavio portal ‘24 sata’, sugerisali su i šta to Srbija u stvari prodaje Izraelu.

Na fotografijama snimljenim 22. januara na pisti aerodroma “Nikola Tesla” vide se palete s granatama kalibra 155 mm koje u Srbiji proizvode Krušik iz Valjeva i Sloboda iz Čačka. Istraživanje BIRN-a i Haaretz-a otkrilo je da su palete s granatama ostavljene na istom delu piste gde se izraelski Boing 747 parkirao kasnije tog dana.

Na fotografiji snimljenoj 22. januara, na pisti aerodroma “Nikola Tesla“, vide se palate sa granatama kalibra 155mm. Foto: 24sata.hr

Uprkos međunarodnim osudama Izraela, Beograd je dodatno intenzivirao odnose s Tel Avivom. Saradnja je tokom 2024. godine bila dvosmerna, budući da je Srbija krajem godine sklopila sporazum o kupovini naprednih artiljerijskih i dron-sistema od izraelske kompanije Elbit Systems.

Dve zemlje već dugo sarađuju i u oblasti tehnologija za nadzor. Nedavno istraživanje BIRN-a, uz forenzičku analizu Amnesty International-a, otkrilo je da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, hakovala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje instalirala domaći špijunski program NoviSpy.

U septembru 2024. godine Srbija je ugostila izraelskog predsednika Isaka Hercoga, prilikom čega je predsednik Vučić najavio bilateralni sporazum o slobodnoj trgovini. Ranije, u februaru iste godine, premijer Netanjahu nazvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića “pravim prijateljem Izraela”, dodajući da to nije samo u rečima, već i delima.

Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom Centru za bezbednosnu politiku (BCBP), izjavio je za BIRN da Srbija nije izbirljiva kada je reč o prodaji naoružanja, “dokle god je cena odgovarajuća i plaćanje uredno”.

Pored zarade, izvoz oružja Izraelu je i način da Srbija stekne naklonost Sjedinjenih Američkih Država, kaže Vuksanović za BIRN.

„Srbija će verovatno pravdati svoje postupke tvrdnjom da se jednostavno vodi interesima svoje industrije naoružanja i nacionalne ekonomije, imajući u vidu i to da najmoćnije zapadne zemlje takođe ne obraćaju pažnju na UN i druge institucije kada je u pitanju Gaza. SAD su u samom središtu ovog odnosa, jer Beograd vidi Izrael kao ulazna vrata za SAD i Belu kuću. Ova logika će biti još izraženija sada kada se Tramp vratio, jer bi on mogao biti još proizraelskiji nego što je to bio Bajden.“

Granata 155 mm, isporuka i morskim putem

Zajedničko istraživanje BIRN-a i Haaretz-a identifikovalo je najmanje 20 letova iz Srbije ka vazduhoplovnoj bazi Nevatim, u blizini grada Berševe, tokom prošle godine. Podaci su prikupljeni sa open-source sajtova koji prate avionske letove.

Od poslednjeg teksta objavljenog u septembru, zabeležene su dve pošiljke – u oktobru i decembru. Yugoimport-SDPR je u oktobru izvezao naoružanje u vrednosti od 9,6 miliona evra. Poslednjeg dana tog meseca izraelski Boeing 747 sleteo je na beogradski aerodrom, nakon čega se ubrzo vratio u Nevatim.

U decembru, Yugoimport-SDPR je izvezao robu vrednu dodatnih 9,7 miliona evra – izraelski avioni sletali su u Beograd 6, 16. i 17. decembra 2024.

Srbija je nastavila da isporučuje oružje Izraelu i u 2025. godini. Izraelski vojni avioni leteli su 22, 23 i 25. januara dobro poznatom rutom iz Beograda ka Nevatimu.

Vlada Srbije dosledno odbija da komentariše prodaju oružja Izraelu, koja je bila deo masovnog snabdevanja za izraelske vojne operacije ne samo u Gazi, već i protiv Hezbolaha u Libanu, kao i u Siriji nakon pada predsednika Bašara al-Asada u decembru prošle godine.

U martu prošle godine, Ministarstvo trgovine odbilo je zahtev BIRN-a za pristup informacijama od javnog značaja, kojim smo tražili detaljne podatke o izvoznim dozvolama i vrsti oružja i municije isporučenim Izraelu. Ministarstvo je taj zahtev odbilo, navodeći da su podaci “strogo poverljivi”.

Međutim, fotografije koje je prošle nedelje objavio hrvatski portal 24 sata, a koje im je dostavio začuđeni putnik sa beogradskog aerodroma “Nikola Tesla”, prikazuju spakovane granate kalibra 155 mm, koje proizvode Krušik iz Valjeva i Sloboda iz Čačka, složene na paletama na pisti aerodroma.

Palete sa granatama su uslikane 22. januara, istog dana kada je izraelski Boing 747 sleteo u Beograd.

Štaviše, palete sa granatama ostavljene su na pisti na istom mestu gde se Boing 747 parkirao kasnije tog dana.

Granate od 155 mm trenutno su u potražnji na brojnim svetskim ratištima, uključujući rat u Ukrajini. Krajem 2023. SAD su poslale Izraelu upravo ove granate koje su inicijalno bile namenjene ukrajinskim vojnim snagama.

Istraživanje BIRN//Haaretz-a pokazalo je da su palete sa granatama ostavljene na istom delu piste gde se izraelski Boing 747 parkirao kasnije tog dana.

Izvori BIRN-a iz namenske industrije navode da se deo naoružanja i municije najverovatnije isporučuje i brodovima. Jedan od izvora ističe da je upoznat s tim da su vođeni razgovori o transportu brodom i da je moguće da se on već realizuje.

Broj poginulih u Gazi potcenjen

Prema podacima Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa u Gazi, preko 46.700 ljudi je ubijeno pre nego što je 15. januara postignuto primirje i dogovor o razmeni talaca. Međutim, stvaran broj žrtava mogao bi biti znatno veći. Istraživanje koje su sproveli istraživači sa Londonske škole higijene i tropske medicine, a koje je The New York Times preneo 14. januara, procenjuje da je do kraja juna stradalo 64.300 ljudi, što je znatno više od 37.900 žrtava prijavljenih u tom periodu.

Studija je pokazala da su čak 59 odsto stradalih činili žene, deca i stariji od 65 godina. U to vreme, stručnjaci UN-a pozivali su države i kompanije da obustave pošiljke oružja Izraelu, upozoravajući da bi takve isporuke mogle predstavljati “ozbiljne povrede ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava”, uz rizik od saučesništva u međunarodnim zločinima, uključujući i potencijalni genocid.

Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i vojnog komandanta Hamasa Mohameda Deifa, za kojeg je Izrael tvrdio da je ubijen u julu 2024. godine.

Predsednik Izraela Isak Hercog i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Foto: Facebook predsednika Srbije

Izraelska tehnologija, srpski nadzor

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je, nakon sastanka s izraelskim predsednikom Hercogom u septembru 2024. godine, da su teme razgovora obuhvatale i tehnologiju, uključujući veštačku inteligenciju (AI). Vučić je naglasio da postoji “ogroman prostor za saradnju” u privlačenju izraelskih investicija, posebno u oblasti sajber bezbednosti.

Lokalni i međunarodni stručnjaci godinama upozoravaju da Srbija ima istoriju korišćenja softvera izraelskih kompanija za špijuniranje, između ostalog, i protiv protivnika vlasti.

Bezbednosno-informativna agencija (BIA), identifikovana je 2020. kao korisnik softvera izraelske kompanije Circles, koji omogućava lociranje bilo kog telefona u zemlji u roku od nekoliko sekundi.

U decembru prošle godine, istraživanje BIRN-a i forenzička analiza Amnesty International-a otkrili su da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje instalirala domaći špijunski program NoviSpy. Njihove aktivnosti nisu se zaustavljale samo na prikupljanju poruka i kontakata – pristupali su privatnim fotografijama, pratili članove porodica, te uključivali kamere i mikrofone.

Vuksanović ističe da saradnja sa Izraelom za Srbiju predstavlja još jedan primer njene “multivektorske spoljne politike”, kojom Beograd nastoji da maksimalno iskoristi potencijalnog partnera – bilo da je reč o pristupu stranom kapitalu, naprednoj tehnologiji, obaveštajnim podacima, vojnoj saradnji ili političkoj zaštiti.