Zagorac kaže da joj je najveća motivacija u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja ljutnja koju osjeća svaki put kada čuje da je žena kriva.
“Svaki put kada pročitam da je počinitelj bio fin miran, porodični čovjek, pa je sigurno ona izazvala nasilje koje se njoj dogodilo. Svaki put kada se seciraju, do sitnih detalja, životi preživjelih i žrtava rodno zasnovanog nasilja, a odgovor na sve to bude poprilično blag i interes javnosti nastane u roku od tri dana“, navodi Zagorac.
Smatra da je najbolji način borbe konstantno podsjećanje na razmjere rodno zasnovanog nasilja. Napominje da posljednje provedeno istraživanje pokazuje da je u Bosni i Hercegovini više od 50 posto žena iskusilo neki oblik rodno zasnovanog nasilja.
“Najviše je zastupljeno psihološko nasilje, ali ne zaostaju ni drugi oblici – ekonomsko, fizičko, seksualno nasilje. Tu su pritisci dezinformacijama kojima smo izloženi i kojima se pokušava skrenuti pažnja sa stvarnog problema, a to je da je svaka druga od nas na neki način tokom svog života bila izložena nekom obliku nasilja“, govori ona.
Pravi odgovor na rodno zasnovano nasilje, prema njenim riječima, jeste konstantna borba, ne samo tokom kampanje “16 dana aktivizma“, nego i svakog dana. Digitalne kampanje smatra pozitivnim alatom u podizanju svijesti o rodno zasnovanom nasilju.
“Neka se jedna žena informira na takav način, smatram da je to uspjeh“, kaže Zagorac.
BiH je bila među prvim državama koje su potpisale i ratificirale Istanbulsku konvenciju koja u fokusu ima borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, kaže Zagorac, a neophodnim smatra da se zakonodavstvo u BiH u potpunosti uskladi s Istanbulskom konvencijom i drugim međunarodnim standardima.
“Entitet Republika Srpska prijeti da će se povući iz Istanbulske konvencije, što je, naravno, nemoguće. S druge strane, mi smo tu da upozoravamo na međunarodne obaveze koje je BiH preuzela i da ne dozvolimo da se do sada ostvareni stepen prava koji, naravno, treba da unapređujemo, unazadimo“, rekla je Zagorac.
Njena poruka za sve žene jeste da je rodno zasnovano nasilje najgrublji oblik kršenja ljudskih prava žena koje muškarci rade jer “smatraju da imaju pravo nad ženom, da ona njemu pripada“.
“Poručila bih da nismo same, da postoji sistem pomoći i podrške, da smo tu jedna za drugu. Poručila bih da na nasilje ne žmirimo, da ne okrećemo glavu, da ne pojačavamo muziku ukoliko se u stanu do našeg čuje buka i smatramo da neko u tom stanu trpi rodno zasnovano nasilje. Naša je odgovornost da prijavimo, da učinimo nešto, a da budemo podrška i da takvim odgovorom živote žena i djevojčica učinimo boljim“, zaključuje Maida Zagorac za kampanju Detektora povodom ovogodišnje međunarodne kampanje protiv nasilja nad ženama i djevojčicama.
Ovu kampanju, pokrenutu 1991. godine, danas obilježava 6.000 organizacija širom svijeta, a počinje 25. novembra, na Međunarodni dan eliminacije nasilja nad ženama, i traje sve do 10. decembra – Međunarodnog dana ljudskih prava.
Važni kontakti za prijavu nasilja:
POLICIJA: 122
SOS telefon za žrtve nasilja u Federaciji BiH: 1264
SOS telefon za žrtve nasilja u RS-u: 1265.
