Marković tvrdi da je Zeljkoviću dao više od 250 hiljada maraka

Marković, kojem se sudi sa Zeljkovićem, ispričao je da se nakon prve ili druge isporuke zaštitnih odijela u Institut za javno zdravstvo sastao s njim u kancelariji.

“On je na jednom papiriću napisao devet maraka i pokazao mi je to. Kada sam ga pitao šta je to, rekao mi je da po svakom odijelu koje isporučim Institutu njemu treba da donesem devet maraka“, rekao je Marković svjedočeći u Okružnom sudu u Banjaluci.

Rekao je da je pristao na to zato što je već platio dobavljače, te da je od Zeljkovića dobijao instrukcije kada treba da se nađu i donese novac, a da je svaki put novac nosio u prostorije političke partije “Ujedinjena Srpska“ u Banjaluci.

Kako je rekao optuženi Marković, on je na ovaj način u 20-ak navrata Zeljkoviću odnio više od 250.000 KM, s obzirom da je za potrebe Instituta nabavio oko 30.000 zaštitnih odijela.

Takođe, dodao je da je sa Zeljkovićem prvo komunicirao putem redovne mreže mobilne telefonije, nakon toga putem aplikacije WhatsApp, a da mu je onda prvooptuženi rekao da komuniciraju preko aplikacije SIGNAL, pošto je “mnogo sigurnija”.

“Novac sam nosio ili u nekoj vrećici ili u fascikli. Kada dođem u prostorije stranke, sačekam i odem sa Zeljkovićem u jednu od kancelarija, i tu mu predam novac. Jednom ili dva puta mi je rečeno da novac ostavim na stolu, što je meni bilo čudno. Nikada nisam ni spominjao koliki je iznos, niti je novac ispred mene brojan“, rekao je Marković, koji od jula pregovara s Republičkim javnim tužilaštvom o sklapanju sporazuma o priznanju krivice.

On je napomenuo i da je prilikom donošenja novca morao ostavljati telefon ili na jednom pultu ili na stolu kod sekretarica, a da je jednom ili dva puta u prostorijama stranke vidio i čuo predsjednika “Ujedinjene Srpske“, Nenada Stevandića, ali nije imao komunikaciju s njim.

On je tokom današnjeg svjedočenja objašnjavao i na koji način je došlo do saradnje između njega i Instituta, kojim je u tom trenutku upravljao Zeljković.

“Mi smo slali e-mailove mnogim ustanovama i firmama da možemo doći do takve robe, s obzirom da sam ja imao dosta poslovnih veza iz Kine, Turske, Evropske unije i Amerike. Dobio sam poziv iz Instituta da dođem na sastanak kod direktora koji me informisao da je Institut odlukom Vlade RS-a dobio ovlaštenje da nabavi opremu od 5,5 miliona maraka“, naveo je, između ostalog, Marković.

S obzirom da nije mogao naći finansiranje od strane banaka u tolikom iznosu, a Institut nije avansno plaćao, Marković kaže da je o tome obavijestio Zeljkovića, od kojeg je dobio odgovor da onda pošalje inicijalnu ponudu za 30.000 medicinskih zaštitnih odijela, 50.000 maski i 500 beskontaktnih termometara.

Prema njegovim riječima, on je obavijestio Zeljkovića i Radmilu Barašin, koja je bila pomoćnik direktora za pravna pitanja i nadležna za javne nabavke, da njegova firma nije registrovana za promet medicinskih sredstava, ali su mu rekli da se to može prevazići kroz konzorcioni ugovor sa firmom koja se već nalazi u registru.

“Kompletne instrukcije za pripreme dokumentacije dobio sam od Radmile Barašin. Dobio sam spisak dokumentacije, a ugovor me već 10. aprila 2020. čekao spreman kod nje na stolu, i već je bio potpisan od strane Zeljkovića“, kazao je Marković.

Ispričao je da se pojavio problem sa distribucijom robe, iako je imao potpisan ugovor s kompanijom “Fly Bosnia“, to jeste da bi prilikom slijetanja aviona na dopunu goriva roba mogla biti oduzeta.

“Ja sam onda kontaktirao Zeljkovića. Rekao sam mu da imamo dvije opcije – ili da raskinemo ugovor, ili tražimo neku drugu opciju za nabavku. Kako mi se u tom trenutku javio Davor Maksimović, direktor firme ‘Ultimax’, koji me je obavijestio da postoje i ovdje zaštitna odijela, ja sam to predočio Zeljkoviću“, rekao je pred Sudskim vijećem Marković.

Dodao je da je odnio uzorak Zeljkoviću te da je jedina zamjerka bila da se uradi zaštitni preklop preko rajfešlusa, te je tako realizovao prvu narudžbenicu, a kako više nije bilo troškova carine, prevoza i špedicije, smanjio je cijenu sa 66 KM na 50, te su i na tu cijenu potpisali anex ugovora.

Dodaje da se prilikom slanja drugih narudžbenica situacija sa distribucijom popravila, da je dobio mogućnost da uveze odijela u skladu s tehničkim zahtjevima i specifikacijama, ali da mu Zeljković nije ni odgovorio na e-mailove o tome.

Takođe, Marković je rekao da preduzeće “Promeding” i Dragan Dubravac, vlasnik te firme kome se sudi u ovom predmetu – s kojima je imao potpisan konzorcioni ugovor – nisu učestvovali u ovom poslu, o njemu nisi bili upoznati, niti su od njega zaradili ni jednu marku.

Suđenje Zeljkoviću i još četvorici optuženih biće nastavljeno 9. septembra, kada će Markovića unakrsno i direktno ispitivati odbrana Branislava Zeljkovića i ostalih optuženih. Njima se sudi sa direktorom firme “Procontrol” Slavkom Bojićem, direktorom firme “Promeding” iz Laktaša Draganom Dubravcem i bivšim direktorom “Sineks laboratorije” Sanijem Crljićem.

Oni se terete da su oštetili budžet Republike Srpske za 1,3 miliona maraka.