Ovo je slučaj od najvećeg interesa u vezi s ratom na Kosovu, od suđenja jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću, i očekuje se da će trajati nekoliko godina. Na Kosovu, čiji je presednik Tači bio do podnošenja ostavke neposredno pre nego što je pritvoren u novembru 2020., dešavanja u vezi s ovim slučajem se pomno prate.

Optuženi su tokom rata bili visoke ličnosti OVK-a i učestvovali su u vođenju borbe protiv srpskih snaga. Nakon rata svi su postali visoki političari.

Pored Tačija, sudiće se i Kadriju Veseljiju, bivšem predsedniku skupštine Kosova i lideru Demokratske partije Kosova, Jakupu Krasnićiju, bivšem predsedniku nacionalnog saveta Socijaldemokratske inicijative (NISMA) i Redžepu Seljimiju, bivšem šefu poslaničke grupe stranke Vetevendosje.

Četvorica bivših saboraca optuženi su za zločine protiv čovečnosti – progon, zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo i prisilan nestanak lica, te ratne zločine – protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode, surovo postupanje, mučenje i ubistvo.

Oni se terete da su individualno odgovorni za zločine kao članovi “udruženog zločinačkog poduhvata“, da kao vođe OVK snose odgovornosti pretpostavljenog lica i da su pomagali i podržavali zločine.

Svrha udruženog zločinačkog poduhvata, kako stoji u optužnici, uključivala je “zločine progona, zatvaranja, protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanje slobode, druge nehumane postupke, surovo postupanje, mučenje, ubistvo i prisilni nestanak lica“.

Ovi zločini, navodno počinjeni najkasnije od marta 1998. do septembra 1999., uglavnom nad zatvorenicima koji su držani u nizu zatočeničkih objekata koje je OVK uspostavila na Kosovu i u Albaniji, uključuju i krivičnu odgovornost za skoro 100 ubistava.

U najnovijoj verziji optužnice, koju je tužilaštvo podnelo u februaru, obelodanjena su imena nekih od albanskih, srpskih i romskih žrtava, kao i detalji o navodnim pretnjama i pritiscima koje su optuženi vršili na političke rivale OVK. Takođe je otkriveno da su posmrtni ostaci 12 srpskih žrtava pronađeni u masovnoj grobnici 2005. godine.

U optužnici se navodi da su optuženi nastojali da ostvare svoju kontrolu nad Kosovom “tako što su protivpravno zastrašivali, zlostavljali, vršili nasilje nad onima koje su smatrali protivnicima i uklanjali ih“.

Dodaje se da su kao visoke ličnosti OVK imali “odgovornost nadređenog”, što ih čini saučesnicima u ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti jer su, navodno, bili svesni njihovog činjena, ali nisu preduzeli radnje da spreče krivična dela ili kazne počinioce, ili su direktno učestvovali u zločinima ili davali naređenja za njih.

Sva četvorica su se izjasnila da nisu krivi.

Etnički i politički protivnici

Mapa lokacija na kojima su, prema optužnici, počinjeni zločini. Mapa: BIRN preko Datawrapper.

Prema optužnici, članovi udruženog zločinačkog poduhvata “vodili su kampanju progona protivnika u više opština na Kosovu i u oblastima Kukeš i Has u severnoj Albaniji“ najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. godine. Zločini su navodno počinjeni na ukupno 39 lokacija.

“Protivnike“ tužilaštvo definiše kao ljude za koje je OVK smatrala da “sarađuju ili imaju veze“ sa jugoslovenskim snagama, zvaničnicima ili državnim institucijama. To uključuje i srpsku policiju.

Ali, tužilaštvo je saopštilo da je OVK za protivnike smatrala i ljude koji nisu podržavali ciljeve ili metode OVK i kasnije Privremenu vladu Kosova, na čijem je čelu bio Tači od marta 1999. godine, u isto vreme kada je bio i komandant OVK.

Među tim “protivnicima“ su bili ljudi povezani sa Demokratskim savezom Kosova, rivalskom političkom strankom, te “osobe srpske, romske i druge nacionalnosti“, navelo je tužilaštvo.

Tužilaštvo je na statusnoj konferenciji u januaru istaklo da je srpske civile, kao i srpske trupe i policajce, OVK doživljavala kao protivnike i da ih je “napadala na osnovu njihove nacionalne pripadnosti“.

Međutim, Tačijev advokat Gregori Keho naglasio je pred sudom da su neki od tih Srba možda bili privedeni zbog učešća u borbama, ili zato što su percipirani kao pretnja zbog saradnje sa srpskim oružanim snagama.

“Ono što nije jasno jeste kako će STO (Specijalizovano tužilaštvo Kosova) dokazati (da li je neko bio civil ili aktivan učesnik u sukobu) na osnovu optužbi iznesenih u optužnici“, kazao je Keho.

Odbrana je takođe tvrdila da je na prethodnim suđenjima za ratne zločine oficirima OVK, kao što su suđenja Fatmiru Ljimaju i Ramušu Haradinaju pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), zaključeno da OVK nije vršila “široko rasprostranjeni ili sistematski napad” na civilne protivnike, kako se to navodi u optužnici protiv Tačija.

“Civilno stanovništvo nije napadano, nije bilo sistematskih ili široko rasprostranjenih napada”, rekao je pred sudom u januaru Ben Emerson, branilac Kadrija Veseljija, dodajući da su “dva sudska veća (MKSJ-a) donela zaključak da OVK nije vodila politiku napada na civilno stanovništvo”.

I Limaj i Haradinaj su od strane MKSJ proglašeni da nisu krivi.

Odbrana navodi nepravedan tretman

Hašim Tači u sudnici, novembar 2020. Foto: EPA-EFE/JERRY LAMPEN.

Advokati optuženih su u više navrata tvrdili da su tokom prethodnog  postupka zakonska prava njihovih klijenata povređena.

Odbrana je navela da je dovedena u nepovoljniji položaj u odnosu na tužilaštvo, zbog kašnjenja u obelodanjavanju dokaza, nespremnosti tužilaštva da preda potencijalno oslobađajuće dokaze, te nedostatka prevoda na maternjem jeziku optuženih.

Monitoring izveštaj iz jula 2022. godine nevladine organizacije Kosovski pravni institut zaključuje da su brojna problematična pitanja uticala na prethodni postupak predmeta, uključujući “redigovanje optužnica, kašnjenja u pribavljanju dokaza, obelodanjivanje više dokaza odjednom, navodi o neobelodanjavanju oslobađajućih dokaza i kašnjenje u prevodu”.

Kosovski pravni institut u svom izveštaju navodi da je jedan od osnovnih pravnih principa za obezbeđivanje pravičnog suđenja okrivljenom “pravo pristupa spisima predmeta u bilo kojoj fazi krivičnog postupka“ kako bi se obezbedila pravična ravnoteža između mogućnosti koje se pružaju tužilaštvu i odbrani.

Takođe se navodi da je još jedno osnovno pravo optuženih da imaju “sve spise predmeta koje će tužilaštvo koristiti na jeziku koji razumeju i govore“.

Na statusnoj konferenciji u novembru je sudija za prethodni postupak naložio tužilaštvu da, ili preda sav dokazni materijal, ili obrazloži ko zadržava deo tog materijala.

Dokazi su prosleđeni sudijama otprilike mesec dana kasnije. Na javnom saslušanju održanom u januaru, tužilaštvo je konačno potvrdilo da je obelodanilo sve potencijalno oslobađajuće dokaze koje ima.

U februaru je sudsko veće utvrdilo da tužilaštvo “nije u potpunosti ispunilo svoje obaveze obelodanjavanja” što je “rezultiralo ograničenom štetom po odbranu”.

Sudije su navele da, s obzirom da je prošlo više od dve godine od hapšenja optuženih i da bi suđenje uskoro trebalo da počne, zbog količine dokaza koje odbrana tek treba pregledati više nema opravdanja za “odloženo obelodanjavanje oslobađajućih dokaza odbrani”.

Kosovski pravni institut smatra da činjenica da optuženi nisu imali sve spise predmeta na svom jeziku, albanskom, predstavlja “eklatantno kršenje“ njihovih prava.

Iz Instituta smatraju da ih to “ograničava u pripremanju da se suprotstave tvrdnjama tužilaštva“ i u efikasnoj pripremi odbrane koju će koristiti na sudu.

Očekuje se višegodišnje suđenje

Sudnica Specijalizovanih veća Kosova, novembar 2020. Foto: EPA-EFE/JERRY

Prethodni postupak u predmetu protiv Tačija i saoptuženih trajao je više od dve godine.

“Preliminarni postupak (pred Specijalizovanim većima Kosova) u predmetu protiv Tačija i ostalih, u poređenju sa drugim sudskim postupcima u vezi s ratnim zločinima na Kosovu, uključujući i suđenja pred MKSJ-om i lokalnim sudovima, bio je znatno duži“, kaže Amer Alija, pravni analitičar Fonda za humanitarno pravo Kosovo.

Procenjuje se da bi suđenje moglo da traje mnogo duže. Na statusnoj konferenciji 20. marta, predsedavajući sudija Čarls Smit III rekao je da bi izvođenje dokaza tužilaštva moglo da traje čak šest i po godina. Smit je pozvao tužilaštvo i odbranu da pronađu načine da smanje dužinu suđenja.

Specijalizovana veća Kosova (SVK) takođe se suočavaju sa nedostatkom poverenja među većinskim albanskim stanovništvom na Kosovu, što je problematično jer su deo kosovskog pravosudnog sistema. Takozvani Specijalni sud nalazi se u Holandiji i u njemu radi međunarodni personal. Osnovan je pod pritiskom zapadnih saveznika zemlje, koji veruju da kosovski pravosudni sistem nije dovoljno robustan da sudi slučajeve OVK i zaštiti svedoke od uticaja.

Mnogi kosovski Albanci smatraju da je sud pristrasan na nacionalnoj osnovi i da degradira rat OVK protiv srpske represije.

U izveštaju Sare L. Oks i Kirbija Valtersa iz 2022., objavljenom u Duke Journal of Comparative and International Law, tvrdi se da je podizanje optužnice protiv Tačija, dok je bio na funkciji predsednika, još više udaljilo političku klasu na Kosovu.

“Podižući optužnice protiv aktuelnih lidera, tužilac i sud su reducirali šanse da dobiju bilo kakvu političku saradnju u svojim istragama”, navodi se u izveštaju.

S obzirom da predstoje višegodišnja ročišta, prolongirana priroda postupka verovatno neće učiniti popularnijim suđenje ljudima koji su za brojne kosovske Albance ratni heroji.