Četvrtak, 3 aprila 2025.
Prijavite se na sedmični newsletter Detektora
Newsletter
Novinari Detektora svake sedmice pišu newslettere o protekloj i sedmici koja nas očekuje. Donose detalje iz redakcije, iskrene reakcije na priče i kontekst o događajima koji oblikuju našu stvarnost.
Apelacioni sud u Beogradu. Foto: BIRN

Fond za humanitarno pravo (FHP) sa sjedištem u Beogradu kritikovao je juče odluku Apelacionog suda u Beogradu da smanji kaznu za ratne zločine, odnosno za zlostavljanje zatvorenika, izrečenu bivšem policijskom inspektoru Osmanu Osmanoviću, sa pet na tri i po godine zatvora.

“Ovakav tok postupaka koji se u Srbiji vode protiv državljana BiH ne doprinosi jačanju regionalne saradnje ni povjerenja žrtava u institucije Srbije koje procesuiraju ove zločine“, saopštio je FHP.

FHP navodi da je ovo već drugi slučaj u kojem srbijanski sud izriče licima zatvorske kazne “ispod zakonskog minimuma, kojima se skoro ili u potpunosti pokriva vreme provedeno u pritvoru“.

Drugi takav slučaj koji se pominje je slučaj Huseina Mujanovića, koji je u januaru osuđen na četiri i po godine zatvora zbog zlostavljanja zarobljenika tokom rata u BiH.

FHP ističe da je predmet protiv Osmanovića od samog početka trebalo ustupiti pravosuđu BiH, s ciljem “jačanja regionalne saradnje i povjerenja u institucije BiH“.

U martu 2022. godine Viši sud u Beogradu osudio je Osmanovića na pet godina zatvora zbog zlostavljanja civila i ratnih zarobljenika koji su bili zatočeni u logoru “Rasadnik“ u Gornjem Rahiću kod Brčkog tokom leta 1992. godine.

Međutim, odlukom objavljenom prošle sedmice, Apelacioni sud je Osmanoviću smanjio kaznu na tri i po godine zatvora.

Apelacioni sud je utvrdio da je on zlostavljao samo jednog zatvorenika, a ne trojicu, kako je navedeno u prvobitnoj presudi.

U odluci se navodi da je “zajedno sa drugim licima, (Osmanović) vršio iznuđivanje izjava na okolnosti rasporeda srpskih oružanih snaga i naoružanja kojim raspolaže srpska strana u sukobu, nanošenjem povreda telesnog integriteta, zastrašivanjem i naročito uvredljivim i ponižavajućim postupanjem”.

Osmanović, državljanin BiH, nalazi se u pritvoru od novembra 2019. godine, kada je uhapšen na granici između Srbije i BiH. Sarajevo je tražilo njegovo izručenje, ali je Srbija odbila taj zahtjev.

Osmanović je jedan od trojice bh. državljana koji su u periodu od 2018. do 2021. godine, prilikom ulaska u Srbiju uhapšeni zbog sumnje da su počinili ratne zločine. Husein Mujanović, ratni komandant vojnog zatvora u Hrasnici kod Sarajeva, uhapšen je u julu 2018., a u septembru 2021. Srbija je uhapsila i Edina Vranja, bivšeg visokog zvaničnika Federalne uprave policije.

Međutim, nakon oštrih reakcija bh. zvaničnika i sastanka tužilaca dve zemlje u Beogradu, Vranj je pušten iz pritvora, a srpsko tužilaštvo je predložilo da BiH preuzme njegov slučaj.

FHP je naglasio da se “postupanje primjenjeno u slučaju Edina Vranja treba uspostaviti kao redovnu praksa“ kada se bh. državljani hapse zbog ratnih zločina u Srbiji.

Najčitanije
Saznajte više
Illustracija: Sanja Pantić/BIRN
Kosovski bluz deradikalizacije: Hvatanje koraka s povratnicima iz Islamske države
Za jednu malu zemlju, Kosovo je poslalo mnogo građana u kalifat. Preživjeli su se vratili u zatvore, programe reintegracije i prepirke oko marama u učionicama.
Optužbe za ratne zločine nisu prepreka: Srbija 2024. povećala izvoz naoružanja Izraelu čak 30 puta
Vrijednost srpskog izvoza naoružanja Izraelu porasla je sa 1,4 miliona evra u 2023. na 42,3 miliona u 2024. godini, uprkos rasprostranjenim optužbama protiv Izraela za ratne zločine u Gazi, pokazuje zajedničko istraživanje BIRN-a i izraelskog lista Haaretz
Sud u Podgorici ukinuo pritvor optuženom za ratne zločine
Odata počast fotoreporteru Paulu Loweu, hroničaru opsade Sarajeva